Saša Kuzmanović Belov, po struci specijalista za bezbednost. Pesnik, filozof, avanturista, istraživač. U horoskopu riba. I, sudeći po jedinstvenim književnim delima, jedna od najsjajnijih zvezda na književnom nebu Srbije. Autor je romana „Nebeski bedemi“ i „Tajna svetog Save“, drame „Šapat“ i zbirke pesama „Zrna soli“.
Dešavanja u romanu „Nebeski bedemi“ počinju u godinama kada je zidana smederevska tvrđava. Zatim se protežu na vreme osmanlijske vlasti, stižu do današnjeg vremena i NATO bombardovanja, da bi se, naposletku, završila u dalekoj budućnosti, kada se na zidinama smederevske tvrđave odvija konačna bitka između Svetla i Tame.
Hronike Helma: Roman „Nebeski bedemi“ počinje kao istorijski, ljubavni roman, a završava se kao roman epske fantastike. Otkuda takav iskorak?
S.K. Belov: Ma koliko se roman „Nebeski bedemi“ činio kao istorijski i ljubavni roman, njegova osnova je u Plankovom učenju, tj., teoriji kvantne fizike. Roman čini nekoliko priča čija se radnja odvija, kako se na prvi pogled čini, u različitim vremenskim epohama. Međutim, po teoriji kvantne fizike različiti delovi danas vidljivog svemira podsećaju jedni na druge. Univerzumi koji čine jedan Multiverzum mogu da se posmatraju kao večito granajuće drvo na kome je svaka grančica novi svemir sa kompleksnom strukturom, a možda i stanovnicima. Shodno tome, roman može da se završi ne samo kao roman epske fantastike, već i naučne fantastike na nekoj nama nepoznatoj planeti.
Hronike Helma: „Nebeski bedemi“ predstavljaju pravu riznicu znanja o starim narodnim običajima i verovanjima. Mnogi od njih će biti sačuvani od zaborava zahvaljujući Vašoj knjizi. Koliko je pisanje Nebeskih bedema, zapravo, bila vaša borba za očuvanje nasleđa koje smo dobili od naših predaka?
S.K. Belov: Smatrao sam da je pisanje, samo po sebi, bez traženja dubljih objašnjenja i značenja, jalov posao, naročito ako uzmemo u obzir koliko smo kao narod skloni da zaboravljamo.
Kako je svojevremeno govorio naš veliki vladika NikolajVelimirović: ,,Najveći srpski greh iz koga se kasnije šire i umnožavaju svi ostali naši grehovi, mane i nedostaci, a koji prethodi svakom srpskom stradanju, svakom našem padu i svakoj našoj propasti, jeste zaborav.’’
Samo pisanje romana zahtevalo je mnopgo istraživačkog rada, nakon koga sam izašao obogaćen čitavom riznicom novih saznanja. Kako jednog dana tu riznicu ne bih prepustio zaboravu i izložio nas najvećem grehu u Srba, fusnote predstavljaju čuvare zapisanog, podsetnik onima koji su ili će zaboraviti, svetionik zbnanja budućim generacijama.
Hronike Helma: U romanu„Nebeski bedemi“, Jerinu Branković ste indirekno predstavili drugačije od legende koja kod Srba postoji o njoj. Da li je to svojevrsno ispravljanje nepravde?
S.K. Belov: Srbi su oduvek kroz istoriju negovali dve krajnosti. Kako je danas u Srbiji, u narodu, a posebno kod omladine veoma popularan strani uticaj, tako su u prošlosti svako strano mešanje, i svaki strani uticaj, kod naroda nailazili na neodobravanje i nepoverenje. Tako se među srednjevekovnim vladarkama našla i Irina Kantakuzen, poznata u narodu kao Prokleta Jerina. Irina je postala, i pored svoje zle sudbine, omražena od strane naroda koji nije poznavala i koji je nije poznavao. Dovedena je iz tuđine i sa petnaest godina udata za despota Đurđa koji je bio 20 godina stariji od nje. Narodu je bilo lakše i prirodno da za svoju patnju nastalu pod vladavinom srpskog despota svali svu krivicu na nju, strankinju, čineći time nepravdu koja ni dan danas, nakon toliko vekova nije ispravljena.
Hronike Helma: Nakon romana „Nebeski bedemi“, objavljujete roman „Tajna svetoga Save“, dinamični, misteriozni špijunski triler, koji je rasprodat još u pretprodaji. Kako vas je pronašla ta priča? Ili ste, možda, vi pronašli nju?
S.K. Belov: Roman Tajna svetog Save, predstavlja avanturistički triler, koji prati glavne junake romana, proslavljenog pisca Lesandra Kolarevića i izazovne Lene Hadžiprotić, koje jedan telefonski poziv uvlači u sam epicentar špijunaže, spletki i ubistava, a sve zarad jedne tajne, čije bi otkriće moglo da promeni sve. Što se pronalaženja tiče, uvek sam verovao da su priče pronalazile mene, a ne ja njih.
Hronike Helma: Ako bi ste roman „Tajna svetoga Save“ sa svim osobinama koje delo poseduje (priču, likove, stil pisanja, dinamiku i ritmičnost radnje, dakle kompletno delo na svim planovima) poistovetili sa nekom ženskom istorijskom ličnošću, koja bi to ličnost bila?
S.K. Belov: Pišući roman, svaki pisac želi da čitaocima donese nešto novo, nesvakidašnju priču, još uvek neispričanu. Međutim, osim te bazične želje, potajna želja svakog pisca jeste da njegov roman u sebi nosi ogromnu snagu sa svim osobinama koje poseduje. Ako bih birao da moj roman nosi u sebi snagu jedne od mnogih snažnih ženskih istorijskih ličnosti, onda bi to svakako bila Jelena Stracimirović Nemanjić, supruga velikog srpskog cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića.
Hronike Helma: Osim romana, napisali ste „Šapat“, dramu tročinku u kojoj su primetni mitološki motivi, opisani epskim, lirskim rečima. Otkuda toliko veliki naboj kreativnosti?
S.K. Belov: Drama Šapat je netipične strukture. Glavni likovi, stari srpski mitski predak, vuk, i čovek, predstavljaju dva lica jednog istog tela, grešnog i zabludelog čoveka i anđela, tj., svevišnjeg u njemu samome. Kroz njihov međusoban razgovor, postavljanjem opšte životnih pitanja o dobru i zlu, grehu i praštanju, otvaraju se mnoga, još uvek nezatvorena poglavlja ljudskih gluposti, loših karaktera i poriva, koja nas, kao narod, iz samog Pakla uzlaznom stazom vode putanjom izlečenja do tačke u kojoj smo postojali i nekada stajali kao ljudi.
„Lako je odustati i nestati. Teško je živeti, pronaći svoje korene i nanovo spoznati svoju svrhu, ustati, prkositi i ponovo koračati stazom pravednosti. Teško je ponovo postati čovek.“
Hronike Helma: Uskoro će biti objavljena Vaša zbirka sabranih dela „Šapat Večnosti“. Šta čitaoci mogu da očekuju?
S.K. Belov: Biću slobodan da citiram dragu Slađanu Bajčić koja je za knjigu napisala recenziju: ,,Saša Kuzmanović Belov se upustio u avanturu različitih književnih rodova, lirskih, epskih, a i dramskih. I kao pesnik, prozaista, dramski pisac neosporno pokazuje sebi svojstven jezik, temu i filozofiju koja se samo različitim formama odražava u njegovim delima. Poezija je odraz duše, ali je ona i filozofska rasprava sa životom uopšte i čovekom koji je samo jedan treptaj. Pesme pevaju o udaljenosti ljudskog srca od svog istinskog bitka, uništavanju lepote i čoveku koji se pita da li će ikada postati slobodan ili će se rasuti u hiljade čestica između prošlog i budućeg. Priče su kratke, ali snažne slike delića života koje nam ostavljaju dubok trag. Smrt, mistika, odlazak voljene, sve je samo tren, a ljubav empirijsko putovanje u tom bezvremenskom trenutku, slobodna i bezgranična. Autor retko napušta ontološka pitanja, kako u priči, tako i u romanu, a posebno u dramskom obliku. Drama je netipične strukture, bez jasno definisanih likova i nosilaca radnje i zato, tako neokovana, omogućava lakši razgovor duše i njenog sagovornika.“
Hronike Helma: Ispravite me ako grešim. Trenutno pišete tri knjige. Kako uspevate da održite koncentraciju i usredesređenost uma na tri strane?
S.K. Belov: Tačnije, četiri. Pored Velike Ase, Kovača i Iza horizonta, družini započetih romana pridružila se i jedna dečija knjiga „Aki i čarobna knjiga“. Što se tiče drugog dela pitanja, knjige pišem onim redosledom kako mi dolazi inspiracija. U toku sledeće godine, u planu su izdanja romana Iza horizonta i dečije knjige„Aki i čarobna knjiga“.
Hronike Helma: Jedna od tih knjiga nosi naziv „Iza horizonta“. Možete li nam dati neki nagoveštaj? Šta nas očekuje iza horizonta?
S.K. Belov: Ne bih želeo mnogo da otkrivam. Roman je naučno fantastičan, sa prožimanjima različitih teorija zavere. Radnja romana se dešava paralelno u našem svetu u sadašnjosti, u Beogradu, kao i iza horizonta, u svetu nama nepojmnjivom, tamo gde obitavaju kreatori naših sudbina. Odlomak romana uvršten je u zbirku sabranih dela ,,Šapat večnosti“ koja će biti uskoro objavljena.
Hronike Helma: Druga knjiga, koju pišete, je „Kovač“. Hoćemo li, sudeći po koricama, ponovo imati prilike da uživamo u mitologiji i epskoj fantastici proistekloj iz Vašeg pera?
S.K. Belov: Radnja romana „Kovač“ započinje u jednom malom selu u Šumadiji neposredno pred početak prvog srpskog ustanka, kada u selo dolazi zaboravljeni bog Svarog u potrazi za budućim Voždom i prvacima ustanka.
Hronike Helma: „Velika Asa“ je treća knjiga, koju pišete. Za razliku od prethodne dve, naziv te knjige je neobičan, tajanstven i ništa nam ne otkriva…
S.K. Belov: Velika Asa po staroverju ili Armagedon po novijoj hrišćanskoj veri, predstavljaju rat sila Svetlosti protiv sila Mraka, koji će se voditi u budućnosti i nakon koga će nastupiti novo doba u kome će zlo doživeti potpuni poraz. Inače, roman Velika Asa predstavlja nastavak romana Nebeski bedemi i nadovezuje se na poslednju priču prateći doživljaje pukovnika Vladislava Vlada Solradovića i trećeg ognjenog puka, koji će uz vojsku bogova izvojevati konačnu pobedu sile dobra nad zlom.
Hronike Helma: Osnivač ste Radionice kreativnog pisanja za osnovce Belov. Možete li nam preneti deo utisaka, koje ste stekli u radu sa decom?
S.K.Belov:Osnovni cilj Radionice kreativnog pisanja Belov jeste naučiti decu da budu posebna, da nauče da svoj unutrašnji, skriveni svet otkriju i prikažu i drugima kroz pravilno izražavanje, da obogate fond reči, da se uče istraživanju, nauče da bolje razumeju čoveka kao ljudsko i socijalno biće, i svet koji ga okružuje kroz uzbudljivi kreativni proces. Radionica je namenjena osnovcima od prvog do osmog razreda, svim budućim piscima i poetama, ali i zaljubljenicima u lepu, pisanu reč. Danas kada su deci dostupni različiti sadržaji sa TV-a, od igranih filmova i serija, video igrica, pametnih telefona, društvenih mreža, stižemo nesvesno u ćorsokak, iz kog se teško nalazi izlaz. Problem nastaje kako za nas roditelje, tako i za naše najmlađe. Kod dece se javlja umanjena sposobnost komunikacije sa vršnjacima i roditeljima, kao i sve manja želja za čitanjem i pisanjem. Dečiji fond reči je u značajnoj meri ugrožen upravo zbog ne čitanja i ne pisanja. Čitanje i pisanje su ključni delovi za sticanje socijalnih veština kao i za socijalizaciju dece uopšte, te je njihova sve veća nezainterseovanost za dela velikih ljudi i umetnika koji su vekovima unazad stvarali i nadahnuli mnoge generacije kroz poeziju, prozu, dramu, pa i muziku neprihvatljiva i poražavajuća. Radionica se održava nedeljom u vremenu od 9:30 do 11:30 u učionicama Dečijeg sportskog centra Judoka, Pilota Mihajla Petrovića 75, na Vidikovcu. Između dva školska časa od 45 minuta, 30 minuta je predviđeno za igru u fiskulturnoj Sali kluba uz nadzor nastavnika.
Hronike Helma: Danas mnogo ljudi piše. Knjige, pesme, priče… Svi oni sreću se sa mnogim teškoćama kada pokušaju da svoje delo predstave javnosti. Kakav savet možete da im date?
S.K. Belov:Mnogi smatraju da je najteže napisati roman, zbirku pesama ili dramsko delo. Međutim, kada završite pisanje, nameće se pitanje: ,,Šta sada?“ Potrebno je pronaći izdavača. Ako ste neafirmisani pisac i pri tom je pred vama prvo izdanje Vašeg dela, nemate baš mnogo izbora. Od mnogo izdavačkih agencija i izdavačkih kuća na našem tržištu, koje su specijalizovane za obmanjivanje neafirmisanih i afirmisanih autora koji pišu nekomercijalne sadržaje, ako ne budete imali mnogo sreće, proći ćete kao bosi po trnju. Svi oni će Vam podilaziti, obećavati kule i gradove, ako baš njima ostavite svoj novac, kako bi se na Vašem delu potpisali kao izdavač i ”afirmisali” Vaš trud i rad kroz mnogobrojne promocije i prodaju tiraža u velikim trgovinskim lancima knjiga. Da stvar bude gora, na sve to izdavač se obaveže klauzulama ugovora, koje kasnije ne ispoštuje, od tiraža uzme za sopstvene potrebe veliki broj primeraka, koje ste Vi platili, a kada dođe do utuženja dotičnog sa Vaše strane, isti ugasi izdavačku agenciju i otvori drugu na tuđe ime, loveći neke nove žrtve, i tako u krug.Moj savet svim budućim piscima jeste, da ako već ne pronađu izdavača koji će o svom trošku štampati njihovo delo, otvore četvoro očiju kome ukazuju poverenje i kome ostavljaju svoj novac, jer je cena koštanja izdanja od strane izdavača uvek mnogo veća od onoga što za tu cenu dobiju.
Hronike Helma: Gospodine Belov, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa vama. Želimo vam puno uspeha u daljem radu.
S.K. Belov: Meni je takođe bilo zadovoljstvo odgovarati na postavljena pitanja. Hvala Vam najlepše.
