Petar Mićunović, rođen u Odžacima, u Bačkoj, detinjstvo je proveo u Užicu. Nakon završene osnovne škole i gimnazije, u Beogradu završava Višu školu unutrašnjih poslova i Fakultet bezbednosti. Kao radnik u Ministrastvu unutrašnjih poslova, celog života je gajio ljubav prema istoriji. Uz tako veliku ljubav i predanost došlo je i znanje, te gospodina Mićunovića možemo smatrati velikim poznavaocem prošlosti našeg naroda, i to one prošlosti o kojoj nam niko nije pričao. Naposletku, zahvaljujući znanju koje je sticao celog života, iz pera gospodina Mićunovića nastala je južnoslovenska trilogija „Umiru bogovi“, koju čine knjige: „Rob“, „Ratnik“ i „Osvetnik“. Trilogija, jedinstvena po vremenu koje opisuje.
Hronike Helma: Gospodine Mićunoviću, čitaoci su pročitali recenzije Vaših knjiga. Na žalost svih nas, do sada je samo mali broj mogao lično od vas da čuje neku reč o trilogiji, jer danas sredstva javnog informisanja nisu previše orjentisana na izveštavanja sa književnih promocija. Zbog toga bih iskoristio ovu priliku da vas zamolim, da kažete nešto o južnoslovenskoj trilogiji.
Petar Mićunović: Najpre pozdrav vama, prijatelju sa fejsbuka i autoru književnih dela koja bude maštu i epski zanos, a onda i onima koji imaju slična interesovanja i književni ukus. Veoma sam počastvovan što sam u prilici da predstavim svoj rad pred takvom publikom.
Roman koji sam nazvao Južnoslovenska trilogija nastajao je dugih sedam-osam godina. Kada kažem da se radnja romana odnosi na period sa početka sedmog veka, onda neće biti čudno što mi je toliko vremena trebalo da „uđem“u ta pradavna vremena. Sve je počelo kao hobi. Zainteresovan za taj period srpske istorije počeo sam sakupljati komadiće iz svih raspoloživih istorijskih izvora. Nakupila se tako gomila podataka, pa sam se raspisao nadugačko i naširoko, te sam daleko premašio zamišljenu temu. I umesto jedne knjige, nastale su tri. Ono što sam oduvek želeo da čitam, a nisam mogao da nađem po knjižarama i bibliotekama, napisao sam sam.
Tema romana je, pre svega, život slovenskih plemena u novim naseobinama po šumama i rečnim dolinama u nekadašnjim rimskim provincijama Gornje Mezije i Dalmacije (područje današnje Srbije, Istočne Bosne i Crne Gore). Borba slovenskog naroda za opstanak, očuvanje iskonskih verovanja i običaja u sudaru sa moćnom carevinom, Istočnim rimskim carstvom i novom religijom. Otuda i naziv romana UMIRU BOGOVI, jer se stari slovenski bogovi polako povlače pred silom mača i ognja. Sledbenici Svaroga, Peruna, Svetovida, Dažboga i drugih božanstava slovenskog panteona, stavljeni su u situaciju da biraju između pradedovskih običaja i verovanja i prihvatanja novog, raspetog boga, radi golog opstanka i preživljavanja.
Hronike Helma: Vaša trilogija vraća nas u daleku prošlost, u dešavanja koje je najvećim delom prekrila magla zaborava. U školi nas o tom vremenu uče veoma malo; ukratko, da su Ćirilo i Metodije došli među naše pretke, da nas opismene, a mi naučili slova, i istovremeno se na volšebni način našli pod vizantijskom vlašću. Vaša trilogija se studioznije bavi tom epohom. Pa, ipak, ostaje pitanje, zašto ste izabrali da pišete baš o tom periodu naše istorije, o kome postoji najmanje podataka?
Petar Mićunović: Istorija našeg naroda oduvek me je privlačila i otvarala bezbroj pitanja na koja nisam dobio odgovore kroz život i školovanje. Ali ne ova novija istorija, koju dnevna politika menja i prilagođava svojim trenutnim potrebama, već ona drevna, koja se u školskim programima pominje u dve-tri rečenice. Upravo ta tajanstvenost i mističnost su me privukli ovoj temi.
Napominjem da ni jednog trenutka kroz svoju priču ne pretendujem da pišem istoriju, već samo da ispričam neku svoju imaginaciju, smeštenu u istorijske okvire nekih stvarnih događaja iz te epohe. Ne želim da ulazim u polemiku o tome da li su Srbi došli na Balkan, ili su tu od pamtiveka; da li Srbi pripadaju slovenskom narodu, ili su „božiji narod“ i prapretci svih drugih naroda. Slušajući i čitajući neke eminentne arheologe čuo sam tvrdnju da fizički tragovi prisustva srpskih plemena na ovim prostorima nisu pronađeni pre 6-7 veka. Isto tako po nekim toponimima i narodnim predanjima očigledno je da su Srbi poštovali ista ili slična božanstva kao većina slovenskih naroda. To me je opredelilo da radnju romana postavim u određene okvire.
Hronike Helma: O veri naših predaka malo se toga zna. Imajući u vidu da su u Vašoj trilogiji izraženi mitološki motivi, koliko ste, tokom pisanja knjiga, prostora dali mašti, a koliko ste se oslanjali na istorijske podatke o životu i veri koja je postojala u tadašnje vreme? Na primer, Draken, Bog zmija, koji se spominje u trilogiji, nije poznat.
Petar Mićunović: Prikupljajući podatke o slovenskoj mitologiji i verovanjima iz najrazličitijih izvora, mogao sam zaključiti da, sem vrlo izvesnih naziva i imena, sama funkcija i hijerarhija božanstava nisu sa sigurnošću utvrđeni. Postoje određene predpostavke zasnovane na narodnim verovanjima i starim tekstovima, poput „Knjige Velesove“, ali njihova verodostojnost je veoma upitna. Tako da mi nije preostala druga mogućnost, već da dam mašti na volju i čitaoca ponesem u svet božanstava onako kako sam ga sam zamislio.
Pored slovenskih božanstava u romanu sam pokušao da dočaram i neke elemente religije Ilira i Kelta. To je bilo još teže, jer tek o tome maltene da i nema nekih pouzdanih izvora. Tako se rodio Draken, ilirski Bog Zmija(postoji u nekim izvorima). Istakao bih ovde da me je sudbina Ilira posebno zaintrigirala, kao i njihov nestanak sa ovih prostora i iz istorije.
Hronike Helma: Đuraš i Dragaš, dva brata, glavni su likovi u vašim knjigama. Oni padaju u ropstvo, putuju svetom, učestvuju u ratovima, sudbine im se spajaju i razdvajaju, nailaze na razna iskušenja po pitanju ljubavi, novca, vere… Kroz njihove sudbine možemo videti sudbinu našeg naroda, kako u tadašnje vreme i tadašnjim ratovima i zbivanjima, tako i u zbivanjima i ratovima koji su se na ovim prostorima odvijali do današnjeg dana. Da li ste, pišući o Đurašu i Dragašu, zapravo opisali srpski usud, oličen u podelama?
Petar Mićunović: Bilo bi previše pretenciozno da dam sebi za pravo tumačenje karaktera i mentaliteta srpskog naroda. Ali da, pokušao sam što nenametljivije da dam ličnu boju opštim karakteristikama našeg naroda. Istorija mi je u tome uveliko pomogla jer se sudbina u previše primera ponavlja. Postaje bezvremena, a neke greške i stranputice sudbinske. Konkretni su primeri navedeni u mnogim istorijskim izvorima da je u vreme naseljavanja na Balkan dolazilo do veoma čestih sukoba između srpskih plemena, kao i između srpskih i drugih slovenskih plemena. Poslovična nesloga, izazvana sukobima oko teritorije, obradivog zemljišta, lovišta, sujete starešina, dovodila je naselja i plemena u ratne sukobe, čak češće nego protiv Rimskog carstva. Moji Đuro i Drago nisu mogli pobeći od usuda. Morali su se uklopiti u opšte principe ponašanja.
Hronike Helma: Trilogija „Umiru bogovi“ pripoveda nam o dodiru dva različita sveta. Jedan svet je pobedio, drugi je nestao. Međutim, onaj koji je nestao, nije umro. Kako rekoste u Vašoj knjizi, „smrt samo odnosi, a zaborav ubija“. Postoji li nada, da zaboravom nećemo ubiti sopstvenu istoriju?
Petar Mićunović: Osnovna nit romana je sudar religija, sudar civilizacija. Slovenski bogovi su oličavali prirodu, prirodne pojave i elemente. Drveće poput hrasta, lipe, drena i mnogih drugih predstavljali su svetinje, kao i simbole određenih božanstava. Sveta mesta i žrtvenici su se nalazili ispod svetog drveta-zapisa. Obožavani su vodotoci, reke i izvori. Slavljeno je sunce, mesec i zvezde; nebo i zemlja. Orao, munja i grom su označavali Peruna, beli hromi vuk Dažboga, Beli ždrebac Svetovida, medved Velesa. Sve u svemu Sloveni su živeli u skladu sa prirodom i verovali u moć duhova predaka. Ali civilizovani svet Rimskog carstva nazivao je ovaj narod divljacima, paganima i mnogobošcima. Svi narodi van granica carstva bili su varvari, poistovećivani sa životinjama. Jedan od osnovnih razloga bila je religija. Hriščanstvo, zvanična i jedina dozvoljena religija moćne carevine, bilo je i oružje pokoravanja svih tih naroda. Prosvećivanje neprosvećenih i tvrdoglavih ognjem i mačem nije bila ekskluzivna strategija tih pradavnih vremena. Ponavljala se u Latinskoj Americi, Africi…
Ovo nikako ne treba shvatiti kao kritiku hrišćanstva, već samo kao potrebu da se poznaju i razumeju koreni i ishodnici. Da me nebi odmah napali kritičari, preporučio bih da se roman pročita do kraja.
Hronike Helma: Celog života ste sticali znanje o istoriji. Verujem, da su vaši napori, usmereni u tom pravcu, još više došli do izražaja dok ste prikupljali podatke za južnoslovensku trilogiju. Možete li nam reći neki malo poznati podatak, koji bi najbolje predstavio koliko je prošlost našeg naroda ispunjena epikom?
Petar Mićunović: Mislim da sam prilično tih istorijskih podataka izneo u dosadašnjem izlaganu, pa se bojim da ćemo postati malo dosadni pratiocima. Zaista sam obradio veliki broj tema i obuhvatio velike prostore mojom pričom. Galijom sam obišao Kartaginu, Korkiru i Sirakuzu. Vodio svoje junake ulicama Konstantinopolja, borio se sa njima na bedemima i po prašnjavim pustinjama Persije i Arabije. Ratovao sa Avarima, Sasanidima i Arapima. Lutao dolinama Drine, Aksiosa, Marge i Danubiusa, ribario Dioklitskim jezerom, osvajao tvrđave Demesum, Stobi, pokorio Levant sa carem Iraklijem. Ako sve ovo nije dovoljno, dižem ruke.
Hronike Helma: „Rob“ je objavljen 2018-te. Ove godine je objavljen „Ratnik“. Kada možemo očekivati Osvetnika, treći deo južnoslovenske trilogije?
Petar Mićunović: Za sada imam načelni dogovor sa izdavačem da treći, završni deo trilogije, knjiga OSVETNIK, izađe iz štampe na proleće 2020. Godine. Nadam se bar do maja. Kompletan rukopis je kod urednika i izdavača, pa…
Hronike Helma: Vaša trilogija „Umiru bogovi“ karakteristična je po dinamičnim dešavanjima i neprestanoj napetosti, u kojoj drži čitaoca. Hoćemo li imati prilike da, nakon južnoslovernske trilogije „Umiru bogovi“, uživamo u istorijsko-epskim avanturama sa nekim novim junacima?
Petar Mićunović: Dok sam pisao roman i bavio se junacima, plovio svetom mašte, bilo je lako. A onda sam se upustio u problematiku štampe i izdavaštva. To već nije bilo ni lako, ni lepo. Oni koji su prošli ovaj put će verovatno razumeti o čemu govorim. Kad kažem da sam se nekoliko puta pokajao uz ono, „šta mi je ovo trebalo“ onda možete zaključiti koliko trenutno imam želje da sve ponovo prolazim. Ali, nikad se ne zna. Možda me ponovo neki epski junak iz pradavnih, mističnih vremena pogura u novu avanturu.
Hronike Helma: Ako bi vašu trilogiju, sa svim osobinama koje ima (dinamika radnje, likovi, poruka koju nosi i način na koji nam o toj poruci pripoveda) zamislili kao živu osobu, koja bi to istorijska ličnost bila?
Petar Mićunović: Iskonska borba dobra i zla čini neku pozadinu ovog romana, mada sam se trudio da moji junaci ne budu crno-beli, nisam mogao pobeći od ovog klišea. Koliko sam umeo ulio sam likovima neke životne karakteristike, tako da su se plašili, patili, mrzeli, voleli i radovali. Možda će sam kraj romana nagovestiti i sugerisati likove koji će se prepoznati.
Hronike Helma: Za nekoliko dana počinje 64-ti Beogradski sajam knjiga. Gde će čitaoci moći da kupe trilogiju „Umiru bogovi“?
Hronike Helma: Za nekoliko dana počinje 64-ti Beogradski sajam knjiga. Gde će čitaoci moći da kupe trilogiju „Umiru bogovi“?
Petar Mićunović: Knjige će biti u ponudi na štandu knjižare Makart, na osamdeset kvadrata, u hali 4.
Hronike Helma: Koje bi ste knjige preporučili čitaocima?
Petar Mićunović: Mislim da neću reći ništa novo ako ljudima koji prate ovu stranicu i grupu preporučim Tolkina. Bezbroj puta pročitane stranice njegovih dela tutnuli su mi olovku u ruke. Ne da pokušam da ga kopiram, što i nije moguće, već da učinim ono što želim i ostvarim svoj san. Kao ljubitelj istorijskih romana moram pomenuti Slavomira Nastasijevića i njegove romane „Vitezi kneza Lazara“, „Car Dušan“, „Despot Stefan“, „Teško pobeđenima“ i druge. Pored Nastasijevića ljubiteljima ovog žanra bih preporučio i dela Baranina.
Hronike Helma: Svedoci smo da u Srbiji ima sve više pisaca. Imajući u vidu kakve su nam prilike u izdavaštvu i kulturi, mnogi se sreću sa raznim problemima na putu kojim moraju da prođu, da bi objavili svoje delo. Kakav savet možete da im date?
Petar Mićunović: Pored onoga što sam rekao o problemima štampe, najiskrenije bih preporučio svakom ko smatra da je njegovo delo zaslužilo da ga neko pročita, „samo napred!“ Ne odustajte! Uvek se nađe način, pa i sredstva koja su osnov problema i teškoća.
Bogovi starih Slovena 
Bogovi starih Slovena
Hronike Helma: Gospodine Mićunoviću, hvala vam na razgovoru. Želimo vam uspeha u daljem radu, i nadamo se da ćemo imati još prilika za druženje.
Petar Mićunović: Kako sami malopre pomenuste veliki broj problema u književnosti, pa i kulturi uopšte, danas je izuzetno retko sresti nekoga ko je spreman da pomogne i stavi svoje resurse da bi drugome omogućio priliku da se čuje i vidi. Prateći vašu aktivnost video sam da ste jedan od tih izuzetaka i na tome vam veliko hvala. Nadam se da je naš razgovor uspeo da oslika roman koji sam napisao i zainteresuje naše prijatelje za vreme i događaje koje opisuje.
Pozdrav vama i svim pratiocima, uz nadu da će biti prilike da se lično upoznamo i razmenimo iskustva.
