Tatjana Mijatović Simanić, večiti putnik, altruista, završila master studije književnosti, nekada radnik u prosveti i bibliotekar, a danas vlasnica kultne knjižare „Škver“ u Herceg Novom, u kojoj nesebično i hrabro nastavlja da na prosvetnom planu radi sa mladima. Autor je „Čardačke trilogije“ koju čine tri ljubavna romana, protkana bajkovitim motivima: „Čardaci“, „Stakleni zid“ i „Bulevarom sibirskog bresta“. Na veliko zadovoljstvo ljubitelja epske fantastike, ove godine je objavljen njen novi roman ,„Buđenje vuka“, prvi deo epsko-fantastične trilogije „Vizdaški letopis“.
Hronike Helma: Posetioci sajma knjiga u Beogradu ove godine imaju priliku da im dobrodošlicu poželi Tihana od Vis-daha, glavna junakinja Vašeg romana „Buđenje Vuka“. Možete li čitaocima dati nagoveštaj, ko je Tihana i zašto se roman tako zove? O kakvom se buđenju radi?
Tatjana Mijatović Simanić: Tihana je žena sa tajnama, opterećena nasleđem daleke ali i bliske prošlosti. Zato mi je teško da kažem bilo šta o njoj, a da ne narušim tu tajnovitost koja se tokom čitanja postepeno razotkriva. Ali hajde da probam: kao jedino dete svoga oca, ona je naslednica poseda ali i njegova gospodarica. Izuzetno obrazovana i sa veštinama koje ne dolikuju ženi, umesto da bude pokorna i uglađena kao sve plemkinje, ona nosi mušku odeću i oružje, odlazi u lov i ne usteže se da radi sa svojim podanicima. Snažna i prkosna, godinama živi u opasnosti štiteći svoj posed od napada, a kada na Vis-dah stigne Ognjen od Mračnih jezera, veliki vojvoda i prijatelj kralja, shvata da su napadi na nju samo deo slagalice u nečijoj igri, mnogo većoj i razornijoj nego što je i jedno od njih moglo da pretpostavi.
A što se tiče buđenja, ono je inicijacija; trenutak kada u odabranima oživi nasleđe njihovih dalekih predaka i oni postaju ratnici vukovi, sposobni da prime moć i povežu se u jedno veliko bratstvo čiji je zadatak da brani i štiti.
Hronike Helma: Rođena u svetu muškaraca, osporavanog naslednog prava, Tihana je okružena opasnostima, zbog kojih, figurativno rečeno, neprestano hoda po oštrici mača. Znanje je jedno od njenih oružja, koje koristi da bi se borila sa raznim nevoljama. Imajući u vidu vaš rad i veliko zalaganje da kod mladih razvijete kulturu čitanja, samim tim i sticanja znanja, da li je Tihana, zapravo, glasnik, koji mladim generacijama treba da prenese neku poruku?
Tatjana Mijatović Simanić: Tihana uči da bi mogla da se odbrani od neprijatelja, a da bi opstala, ona mora da poznaje i razume svet u kojem živi. Njen cilj nije samo da sačuva golo postojanje, već i obaveza da okupi razjedinjenu zemlju i objedini svoj narod. Savetnici su joj mudrosne i učitelji, ljudi koji su čitav život posvetili osvajanju i prenošenju znanja. Kad već fizički nije snažna poput muškaraca, ona to nadoknađuje snagom uma. S obzirom da se rečenica Znanje je moć kao lajtmotiv pojavljuje u prvoj knjizi, poruka je jasna i nadam se ne previše nametljiva.
Hronike Helma: Nakon velikog broja romana domaće epske fantastike, koji su napisani muškom rukom, „Buđenje vuka“ donosi osveženje, jer nam uvodi ženski narativ, a sa njim i jedan novi pogled na epsku fantastiku, koji je kod većine pisaca zapostavljen. Naime, osim krvavih borbi i zveketa mačeva (što je tipično za nas, muške pisce J), u Buđenju vuka imamo lirske opise ljubavnih scena, koji na trenutke prelaze u erotiku. Otkud vam ideja da u romanu napravite preplitanje između ljubavi i erotike sa opasnošću od bliske smrti?
Tatjana Mijatović Simanić: Eros i tanatos, bajka, borba dobra i zla, i naravno, potreba za ravnotežom! Ako sa jedne strane imamo rat, zveket oružja, krvavu borbu koja vodi do smrti, zar nije prirodno da na drugoj strani bude začeće, odnosno ono što mu prethodi? Zašto da svoje junake prikazujem samo kao surove ratnike, kad u isto vreme mogu da budu i nežni ljubavnici? To je ono što mi je nedostajalo u knjigama koje pišu muškarci. Strast, nežnost i ljubav naspram borbe, stradanja i krvi…
Hronike Helma: Sajam knjiga u Beogradu se bliži. Na kom štandu će čitaoci moći da se upoznaju sa Tihanom od Vis-daha?
Tatjana Mijatović Simanić: CFP Apostrof je moj saizdavač i oni će biti u hali 4, na štandu 4038, koji se nalazi u prolazu između ulica Vaska Pope i Desanke Maksimović. Ja ću svoju knjigu potpisivati u subotu, 26. oktobra od 16 časova, pa ako neko bude želeo i mene da upozna, neka tad svrati.
Hronike Helma: Uveliko radite na drugom delu Vizdaških letopisa…
Tatjana Mijatović Simanić: Da, Vizdaški letopis se nastavlja Nasleđem zmaja i putovanjem mojih junaka u Kalim i Darimske ravnice. Priča se širi uvođenjem novih junaka, novim dvorskim spletkama, izdajama i ratovima. Stvaraju se novi savezi, rađaju nove ljubavi, a raspliću neke stare priče iz prošlosti. Druga knjiga je šira i razgranatija od prve, a nadam se da će čitaocima biti podjednako zanimljiva i uzbudljiva. Trebalo bi do kraja godine da je završim.
Hronike Helma: Priča o Tihani od Viz-daha, glavnoj junakinji u romanu „Buđenje vuka“, u vama se začela u vreme tinejdžerskih dana. Šta vas je pokrenulo, da nakon više godina tu priču realizujete kroz knjigu?
Tatjana Mijatović Simanić: Priča o Tihani me je zaista dugo pratila i mada sam je nekoliko puta „odgledala“ u različitim oblicima, ni jedan od njih nije bio dovoljno snažan da bi me naterao da ga zapišem. Kada sam pre tri godine otvorila knjižaru i počela da čitam knjige koje bih mogla da preporučujem, napravila svoju liniju rasta za devojčice: Hari Poter za najmlađe jer na početku Hermiona ima jedanaest godina, sledi petnaestogodišnja Kleri Frej (Instrumenti smrti), a nakon nje Selena Sardotjen koja ima osamnaest (Stakleni presto). To su moji omiljeni naslovi iz žanra fantastike za devojčice, tinejdžerke i devojke, a onda sam se upitala: Gde mi je knjiga za mlade žene i one koje su postale majke? Imaju li one svoju junakinju? Ponovo sam se setila Tihane, a kako sam u isto vreme čitala Srpsku mitologiju Sretena Petrovića, tu sam pronašla ono što mi je nedostajalo: odnos lunarne mitologije (ognjište, porodica, žena, mesec, vegetacija, zmija, vuk, crni konj…) prema solarnoj (formiranje država, ratnik, zmaj, vila, beli konj, orao). I tada je sazrela priča o Tihani, poslednjoj Mesečevoj kćeri, a ja sam bila spremna da je prenesem na papir.
Hronike Helma: Vaša knjižara u Herceg Novom nalazi se na škveru (gradskoj luci). Smeštena je u maloj, sporednoj uličici od kaldrme. Za razliku od bučnog šetališta pokraj mora, koje se nalazi na svega dvadesetak koraka, uličica odiše spokojem i mirom. U njoj, kao da je vreme stalo. Od meteža je odvaja nekadašnja železnička stanica, koja nam, sama po sebi, donosi dah prošlog vremena. Stara zgrada, sva obrasla puzavicama, koja se u toj uličici nalazi pokraj knjižare, samo još više doprinosi utisku da su Vaši posetioci sa samo par načinjenih koraka zašli u jedan drugi svet. Ulaz u knjižaru nalazi se ispod blagog luka, poduprtog stubovima od belih, kamenih kocki. Kada sam jednom prilikom dolazio, zapitao sam se, hoću li, kada otvorim vrata, zakoračiti u Narniju ili u lokal. Otkud Vam ideja da otvorite tako čarobno mesto?
Tatjana Mijatović Simanić: Književnost je moj svet, to je ono što sam studirala i u čemu uživam. Pošto kao državljanka Srbije nisam mogla u Crnoj Gori da se zaposlim u školi ni u biblioteci, knjižara je bila jedina mogućnost da radim nešto što je vezano za moju struku. I tako sam napravila ovaj svoj kutak u kojem čitam, pišem i razgovaram sa ljudima koji vole knjige. Verujem da ovako izgleda dnevni boravak jednog knjigoljupca, pa se zato ljudi i osećaju prijatno kada dođu.
Hronike Helma: Vi ulažete veliki trud u nastojanje da kod mladih razvijete želju za čitanjem. Da starije generacije ne bi bile zapostavljene, koje bi ste im knjige, nevezano za žanr, preporučili?
Tatjana Mijatović Simanić: Kad dajem preporuku za čitanje, uvek pitam: Šta Vam se čita? ili Koja je poslednja knjiga u kojoj ste uživali? Pošto to sad ne mogu, uradiću nešto drugo. Predlažem vam da pročitate omiljenu knjigu iz detinjstva, posle nje onu koju ste mrzeli u srednjoj školi, zatim onu koja vam je u nekom trenutku života pružila utehu. Prošetajte se kroz vreme i sebe, i saznajte koliko ste se promenili.
Hronike Helma: Koje bi ste knjige epske fantastike preporučili?
Tatjana Mijatović Simanić: Murkokov Vitez sudbine je obeležio moje, a Eragon detinjstvo mog sina; Saga o vešcu, naravno, pogotovo one početne knjige u kojima je Sapkovski preoblikovao poznate bajke; Stakleni presto koji me godinama ubija, a moja ćerka pametno čeka da bude napisan i preveden do kraja; Šest vrana Li Bardugo i Red magle, Brendon Sanderson.
Hronike Helma: Gospođo Mijatović-Simanić, počastvovani smo razgovorom sa Vama. Želimo Vam uspeh u daljem radu, i nadamo se da ćemo ponovo imati priliku da razgovaramo.
Tatjana Mijatović Simanić: Hvala Vama na pažnji koju ste mi ukazali. Epska fantastika iz ženskog pera je još uvek retkost na našim prostorima, a ja se nadam da će se to uskoro promeniti. Do sledećeg razgovora, verujem nakon što se vratim iz Poslednjeg lova 😉
