Aleksandar Tešić, doajen srpske epske fantastike, prevodilac, pisac, planinar, istraživač, iza sebe ima veličanstveni književni opus, zbog koga se već sada, za života, što je velika retkost u nas Srba, može smatrati autorom koji će uvek biti aktuelan. Autor je trilogije „Miloš Obilić“ (Zmaj i ždral, Koplje sv. Georgija, Vitez zatočnik), u kojoj pratimo dogodovštine najpoznatijeg srpskog junaka. Takođe je autor trilogije „Kosingas“ (Red zmaja, Bezdanj, Smrtovanje), epopeje fantastičnih razmera o Marku kraljeviću. Nakon trilogija, iz Aleksandrovog pera dobili smo nastavke, „Kosingas-Kroz oganj i vodu“ i „Kosingas-Onaj što nauči mrak da sija“. Osim navedenih dela, Aleksandar je autor romana „2084“. Takođe je tu i „Gorolom“, u kome nam pripoveda o dogodovštinama ratnika, koji je pripadao zatočnicima, odavno zaboravljenim junacima – megdandžijama. Naposletku, iz njegovog pera su proistekli horor romani „Kletva Kainova“ i „Kletva kainova 2“, od kojih će ovaj poslednji, po svemu sudeći, napraviti novu revoluciju u horor žanru na ovim prostorima, kao što je to pre više od jedne decenije učinjeno u žanru epske fantastike, sa prvim delom trilogije Kosingas.
Hronike Helma: Gospodine Tešiću, dugo očekivana „Kainova kletva 2“ napokon je ugledala svetlost dana. Šta čitaoci mogu da očekuju?
Aleksandar Tešić: Ili šta da ne očekuju! Da ne očekuju ponavljanje Kletve 1. Nastojim da svaki roman uvek bude drugačiji od prethodnog. Tako i kod Kletve, inače, čitaoci bi rekli da je „slična prvom delu“, ma koliko im se on svideo. Nova priča je uvod u radnju Kletve 1 i vraća nas u prošlost, na početak 18. veka. Radnja se ne dešava u Srbiji, već uglavnom u Francuskoj. Zanimljiva je uopšte priča kako je nastao roman, jer kada sam pronašao podatak da je francuski Figaro 1876. pisao o jednom srpskom vampiru po imenu Nikoli Borovcu, rodila mi se ideja da ga ubacim u Kletvu.
Hronike Helma: Radnja u Kainovoj kletvi 2 ne odvija se na Balkanu, kako danas nazivamo Helm, već u zapadnoj Evropi. Može se reći, da je zbog toga ovaj roman jedinstveno delo u našoj horor književnosti, budući da je većina domaćih ostvarenja tog žanra, ako gledamo mesto na kome se radnja odvija, usmerena na naše prostore. Da li je na pomolu nova revolucija u žanru, koja će dovesti do toga da mašta naših pisaca horor knjiga pređe granicu i ode u „beli svet“?
Aleksandar Tešić: Kao što sam rekao u prethodnom pitanju, nije mi bio plan da priču izmestim van Srbije, ali „otela“ mi se kontroli, pogotovo što sam prilikom istraživanja naišao na veliki broj veoma uzbudljivih slučajeva vampirizma u Evropi. A da ne bi ostali nepoznati našim čitaocima ja sam ih malo prilagodio svojoj priči. Svi slučajevi vampirizma obeleženi su fusnotama sa originalnim izvorima, tako da neko može dalje da istražuje ako ga zanima. Da li će to postati „trend“ kao što kažete, nisam siguran. Niti ima potrebe. Ima kod nas dovoljno materijala za nepresušnu inspiraciju.
Hronike Helma: Iako vaše knjige spadaju u žanr epske fantastike i horora, njihovom pisanju je prethodio ozbiljan i naporan istorijski, istraživački rad. „Kainova Kletva 2“ bavi se Nikolom Borovcem, srpskim plemićem, vampirom. Da li je Nikola Borovac istorijska ličnost ili ste ga Vi oživeli na stranicama knjige?
Aleksandar Tešić: Nikola Borovac je istorijska ličnost. Francuski Figaro je pisao o njemu, a brojni američki listovi su u potpunosti preneli tu vest. Njegovo ime se kasnije pojavljuje kod nekih vampirologa s početka 20. veka, pretežno rumunskih koji su pokušali da ga prisvoje kao svoga. Međutim, otišli su predaleko pridavajući mu neke karakteristike Drakule, pa čak i da je posećivao neka mesta koja se pominju u Stokerovom romanu. Savremeni vampirolozi su prihvatili da je on bio plemić srpskog porekla, kao što američki listovi decidirano to navode.
Moja je zasluga što sam ga vratio malo u prošlost i oživeo ga u mojoj priči.
Hronike Helma: U poslednjim danima ove godine možemo očekivati treći, poslednji deo Kainove kletve…
Aleksandar Tešić: Po planu, priča o princu Nikoli Borovcu trebalo je da zauzme samo nekoliko poglavlja, međutim, princ Borovac je zauzeo ceo roman, tako da sebi i čitaocima dugujem treći deo, koji je završen i izaći će za Novu godinu.
Priča se nastavlja gde je radnja stala u prvom delu Kletve, nakon krvavih događaja u Medveđi. Međutim, osim Vukmana Goršića, ispratićemo i ostale glavne likove kao što su car Karlo VI, princ Eugen Savojski, regent Karl Aleksandar, i naravno princeza Eleonora i hodočasnik Kaina. Kao i u prethodnim delovima, imamo mešavinu istorije i fantazije, mada je granica između njih veoma nejasna jer su navedeni istorijski likovi (pri tom ne mislim na Kaina) zaista skončali pod misterioznim okolnostima. Ceo taj period bio je veoma kritičan i za katoličku crkvu jer su ljudi, suočeni sa vampirizmom, počeli da postavljaju veoma osetljiva pitanja i da se iz njih rađaju opasne ideje. Verujem da sam uspeo verno da dočaram taj period i psihozu straha koja je vladala.
Hronike Helma: Da se vratimo u prošlost, kada su pisci epske fantastike u Srbiji bili „Alone in the dark“ (sami u mraku). Vi ste 2004-e godine počeli sa pripremom za pisanje Kosingasa. Od tada je prošlo petnaest godina. Kada se okrenete za sobom i pogledate put kojim ste prošli, šta vidite? U kojoj meri je, u proteklom vremenu, epska fantastika zaživela kao žanr na našim prostorima?
Aleksandar Tešić: Kada se osvrnem, kao što to često biva, vidim da sam celog života stremio ka ovome, da slučajnosti ne postoje već da su to znaci pored puta koje čovek mora da prepozna kako bi ispunio svoju sudbinu. Zvuči kao neka otrcana fraza, ali mislim da je tako. Voleo bih da je neko pre 50 godina napisao Kosingasa jer gde bi nam sad bio kraj! Ali zapalo je meni da to uradim i otkad je 2008. izašao prvi deo, verujem da svi primećujemo ogromnu promenu na polju ne samo fantastike i epske fantastike, već i u drugim žanrovima – tako što su se pojavili novi mladi pisci. Književnost je dugo bila privilegija odabranih gde nije bilo mesta običnim ljudima. Druga je stvar što će tržište, odnosno čitaoci, dati svoj konačni sud o njima.
Hronike Helma: Da se vratimo još dalje u prošlost. Počeli ste da pišete u detinjstvu. Neke od tih rukopisa ste sačuvali. Šta nam možete reći o njima? O temi, glavnim likovima…
Aleksandar Tešić: Ostalo mi je iz tog vremena pet-šest rukopisa, ostali su izgubljeni-bačeni. Najviše volim istoriju tako da su to priče iz doba starog Rima i Grčke, razni istorijski likovi, a ima i jedna epska fantastika iz koje sam uzeo neke važne elemente za Kosingasa. Inače, nisam se odvažio da ponovo uzmem te rukopise i pročitam ih. Možda bi trebalo, ko zna šta se tu još krije.
Hronike Helma: Od prvih rukopisa, napisanih u doba dečaštva, do najpoznatijeg pisca epske fantastike i veoma traženog izdavača veliki je put.Vaša izdavačka kuća „Strahor“ umnogome doprinosi razvoju žanra epske fantastike. Pogotovo, jer se ne ograničavate na objavljivanje samo vaših knjiga, već u ponudi imate i druge autore. Uz to, tu je i strip „Kosingas“. Sa kakvim problemima se srećete na polju izdavaštva?
Aleksandar Tešić: Mala je bara, a mnogo krokodila. A neki od njih su veoma veliki, pa diktiraju uslove na tržištu u svoju korist. Rezultat je knjiga koja je skuplja nego što bi trebalo. Ovaj put neću da krivim državu, jer je PDV na knjigu samo 10%, ali je visok na repromaterijal. Tržište je malo, a još manje ljudi čitaju knjige. Piraterija je takođe štetna, mada ja kažem da lopovi ionako ne kupuju knjige, pa nismo na velikom gubitku. Sve u svemu, to je borba za opstanak, puko preživljavanje. Osim za velike krokodile.
Hronike Helma: Osim pisanja i rada u izdavaštvu, radite kao prevodilac na RTS-u. Uz to, vi imate direktnu komunikaciju sa čitaocima putem društvenih mreža, gde bih napomenuo vašu grupu „KOSINGAS, trilogija“. Kako uspevate sve to da postignete? Kako izgleda vaš radni dan?
Aleksandar Tešić: Postižem velikim odricanjem. moj radni dan počinje u 09.00, i tada se posvećujem pisanju, sve do 15.00 časova kada je vreme za ručak i odmor. Druga smena mi počinje u 20.00 časova i traje do 00.00, to je vreme posvećeno prevođenju za RTS. I tako svaki dan, bilo da je belo ili crveno slovo, radni dan ili praznik.
Hronike Helma: Ako bi, uzimajući u obzir stil pisanja i poruku koju nose, sva vaša dela zamislili kao jednu osobu, koja bi to istorijska ličnost bila?
Aleksandar Tešić: Ernest Hemingvej.
Hronike Helma: Sve više ljudi piše. Priče, pesme, romane. Kada dođe vreme da objave knjigu, koju su napisali, mnogi se sreću sa raznim problemima. Kakav savet imate po tom pitanju?
Aleksandar Tešić: Kao i za sve u životu, da budu uporni i da veruju u sebe. I to zvuči kao otrcana fraza, ali tako je, zaista. Znam ljude koji su talentovani na drugim poljima, pa su protraćili svoj talenat time što nisu bili uporni, već su čekali „da im nešto padne s neba“. Ništa ne pada s neba, moraju se zasukati rukavi i naporno raditi godinama, ustati svaki put kad padneš, i opet raditi, ne gubiti nadu.
Hronike Helma: Gospodine Tešiću, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa Vama. Hvala Vam na tome. Nadam se, da ćemo imati još sličnih prilika.
Aleksandar Tešić: Hvala Vama na pozivu, a nove prilike ukazaće se sa novim naslovima. Želim svako dobro Vama i Vašim čitaocima.
