Milena Stojanović, autor trilogije “Proročanstvo bogova” – Intervju

Milena Stojanović,
prva spisateljica u Srbiji,
koja je pisala o slovenskoj mitologiji

Milena Stojanović autor je trilogije „Proročanstvo bogova“. Knjige koje čine trilogiju, „Petruški zmaj“, „Zov krvi“ i „Čuvari proročanstva“ kod čitalaca su naišle na izuzetno dobar prijem, zbog čega mnogi za Milenu Stojanović kažu da je srpska DŽ. K. Rouling. Osim romana, Milena je autor preko stotinu priča, koje su objavljene na raznim sajtovima, u zbornicima i magazinima.  Plodotvorni, stvaralački rad ove književne dive nedvosmisleno govori o doprinosu, koji Milena daje razvoju, kako sveobuhvatne književnosti, tako i razvoju žanra epske fantastike.

Hronike Helma: Jedna zemlja, Srbija, dve vere, paganska i hrišćanska, tri brata, Zmaj, Vuk i Orao… Knjige vaše trilogije „Proročanstvo bogova“ vode nas u daleku prošlost, u svet slovenske mitologije, u jednu magičnu Srbiju mitova i legendi. Kako vas je pronašla priča, opisana u trilogiji?

Milena Stojanović: Priča je bila jedna dugogodišnja ideja i malo po malo kockice su se slagale. Želela sam da napišem nešto što bih i sama volela da pročitam. O mom kraju se zna veoma malo, a mnogi ne znaju da je Petruška oblast bila veoma važna u periodu vladavina cara Dušana i kneza Lazara. Spojila sam istorijske ličnosti svog kraja sa neverovatnim bićima, pa je glavni junak romana Crep Vukoslavić, sin župana Vukoslava koji je vladao ovim prostorima, dečak koji može da se preobrazi u zmaja kad god poželi. Da bi priča bila još interesantnija Crep saznaje da ima još dva brata blizanca. Jedan od njih je Teodor, preobražava se u velikog belog vuka, i Pavle Orlović – polu orao polu lav. Postoji legenda da je Orlović Pavle baš sa ovih prostora krenuo na Kosovo. U Petruškom kraju sačuvani su ostaci mnogih crkava i manastira koji su najpre naseljavali sinaiti, a kasnije i mnogi drugi, pokušala sam da dočaram atmosferu prelaska paganskog verovanja u hrišćanstvo. Sve je naravno povezano zanimljivim proročanstvom izrečenim od samih slovenskih bogova, a u knjigama oni igraju opasne igre. A magija? Cela naša Srbija je magična, samo je pitanje da li oči posmatrača to mogu da vide.

Hronike Helma: Na stranicama Vaših knjiga oživeli ste nam likove i motive iz slovenske mitologije. Koliko je, po Vama, naš narod upoznat sa slovenskom mitologijom?

Milena Stojanović: Na prvi pogled učinilo bi se da veoma malo ljudi zna ili se interesuje za slovensku mitologiju. Zapravo, većina stvari koje i dan danas praktikujemo deo su naše tradicije i običaja. Mnoštvo običaja je opstalo čak i kada je hrišćanstvo stupilo na ove prostore, a sve više ljudi želi da uči i čita o tome. Ljudi se začude kada saznaju da neki od običaja vuku poreklo još iz davnog paganskog verovanja. Meni je najvažniji kontakt sa ljudima koji pročitaju nešto zanimljivo, pa razgovaramo o tome, setimo se nečega i pokušamo da povežemo sa pričama starih ljudi, u kojima je bilo mnogo više mudrosti nego što želimo da verujemo. Kroz romane Petruški zmaj i Zov krvi sam oživela ideje o božanstvima, pa Perun, Lada, Mokoš, Morana, Veles imaju zanimljive uloge.

Hronike Helma: Vi ste prva žena u Srbiji, koja je pisala o slovenskoj mitologiji.  Kako je to izgledalo u očima vašeg partnera, Marka, i u očima onih sa kojima se svakodnevno srećete?

Milena Stojanović: Marko je prošao samnom celokupan proces stvaranja sva tri romana, ali i mnogih priča kojima je inspiracija bila slovenska mitologija. Sreća je u tome, da ima razumevanja, voli da sasluša, predloži… Nikome nije bilo čudno kada sam rekla da ću objaviti roman Petruški zmaj, jer su svi već znali da dugo pišem. Ja sam od onih ljudi koji stalno imaju beležnicu i nekoliko olovaka sa sobom. Podržali su me svi, porodica, prijatelji, i upoznala sam divne ljude tokom protekle tri godine od kada je prvi deo trilogije objavljen. Najdraže mi je što se oni koji pročitaju knjige jave i volim te razgovore, neki su prerasli u prava prijateljstva, neke ljude jedva čekam da vidim na sajmovima i festivalima. Naravno, bude i onih koji se začude kada im kažem da pišem, ali vrlo brzo uvidim da imaju razumevanja i voljni su da pruže podršku.

Hronike Helma: Po stilu pisanja i radnji koja se odvija u trilogiji, Proročanstvo bogova je prilagođeno svim uzrastima. Kako postižete da budete univerzalni za sve generacije?

Milena Stojanović: Ne mogu reći da se trudim da bude univerzalno, ili svima dostupno. Jednostavno, puštam reči da me vode, inspiracija pronađe mene i onda ne znam da stanem. Pisati o nečemu što je vama zanimljivo uvek nosi mač sa dve oštrice. Biće onih kojima će se svideti, a i onih kojima će možda nešto zasmetati. Drago mi je što nailazim na različite uzraste, najmlađa osoba koja je čitala prva dva dela je bio dečak od samo osam godina, a najstarija osoba ima sada osamdeset sedam i kaže da jedva čeka treći deo. Divno je kada ljudi prepoznaju interesantnu priču, neko se veže za glavne likove, neko za sporedne, drugi pak pronađu sebe u nekoj priči, i to je ono što me tera dalje, da svakim novim, napisanim redom, bude sve bolje i kvalitetnije. Učimo dok smo živi i stvaranjem oblikujemo ne samo sebe, već i druge.

Hronike Helma: Ako bi ste trilogiju Proročanstvo Bogova sa svim osobinama koje ona ima (stil pisanja, izgrađeni likovi, dinamika radnje, opisi prirode, poruka koju nosi…) poistovetili sa nekom muškom istorijskom ličnošću, koja bi to ličnost bila?

Milena Stojanović:  Teško je odgovoriti na ovo pitanje… Ima toliko ljudi koji mene inspirišu, da bi bilo sebično izdvojiti samo jednu osobu.

Hronike Helma: Nedavno je objavljen treći deo trilogije, pod nazivom „Čuvari proročanstva“. Šta nas u njemu očekuje?

Milena Stojanović: U romanima Petruški zmaj i Zov krvi, čitaoci su već imali prilike da čitaju o proročanstvu, slovenskim bogovima, teškim iskušenjima, borbama. Treći deo je objavljen tokom sajma. Očekuje nas dinamična priča, u kojoj će mnoge stvari biti razjašnjene. Braću čekaju velike odluke, ali ni Morana ne odmara… Pročitajte, da ne bih morala da otkrivam detalje 🙂

Hronike Helma: Mnogi pisci obilaze lokacije na kojima se odvija radnja u njihovim knjigama, da bi osetili duh mesta. Kakva su vaša iskustva u toj aktivnosti?

Milena Stojanović: Volim da putujem i srećna sam što imam takav posao da svakog meseca mogu da odvojim nekoliko dana i da odem u posetu nekim divnim mestima. Ako krenemo od samog Petrusa i Petruške oblasti, gde ljudi mogu da vide prelepu prirodu, sve preko staza kojima su moji junaci hodili, shvatićemo da nam vrlo malo treba da bi sve obišli. Mene čini srećnom ako mogu da odem na nekoliko dana u selo, u staru kuću, da zahvatim vodu sa bunara, da se uveče divim nebeskom svodu… Srećem se sa raznim ljudima i volim da slušam priče starih ljudi. U tome uživam, ali i saosećam sa njima. Često uz kafu, dođu i suze. Svaka njihova priča nosi toliku težinu da ni jedan pisac ne bi mogao potpuno da dočara. Žao mi je što su se naši ljudi toliko otuđili od svojih korena, zaboravili na svoje stare domove… Dosta sam o tome pisala kroz svoje priče, primetićete i u trilogiji Proročanstvo bogova, da se veliki akcenat stavlja na ljude i njihove sudbine.

Hronike Helma: Osim na lokacijama, autori inspiraciju nalaze svuda oko sebe. U filmu, muzici, slikama… Šta Vas inspiriše?

Milena Stojanović: Baš kao što ste naveli. Nekada je to dobra muzika, koja me pokrene da sednem i napišem priču. Slike, filmovi, serije sve je deo procesa stvaranja. Možda me najviše inspiriše priroda, ta sloboda koju osetim kada sam negde daleko od grada. Vreme, kada mogu da sedim i uživam u miru i tišini, sa svojim beleškama i idejama za neke nove priče.

Hronike Helma: Osim romana, koji plene pažnju i raspiruju maštu, Vi ste dobitnica mnogih nagrada za priče…

Milena Stojanović: Sve je počelo pre desetak godina. U to vreme je bilo raznih festivala, konkursa, i bilo mi je zanimljivo da se makar oprobam u tome. Izbegavala sam konkurse za zbornike gde se plaćala kotizacija, i to ne podržavam ni danas. Priče koje sam slala bile su isključivo za časopise, zbornike, konkurse bez kotizacije. U organizaciji Scene svih kreativnih nagrađeno je preko trideset priča, mnoge priče objavljene su u zbirkama u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Rusiji…

Hronike Helma: Svojim prisustvom na festivalima epske fantastike dajete nemerljiv doprinos razvoju tog žanra. Da li epska fantastika ima zadovoljavajući prijem u Srbiji?

Milena Stojanović: Ljudi koji vole epsku  i naučnu fantastiku će uvek biti deo toga. Na festivalima fantastike u Beogradu i Nišu uvek ima zainteresovanih da prisustvuju tribinama, nađu nove knjige, nakit inspirisan delima fantastike. Šteta je što svaki grad nema uslove da organizuje takve festivale, jer za Beograd i Niš znam sigurno da je zanimljivo za sve uzraste. Festival Refesticon u Bijelom Polju je takođe interesantan jer svake godine okuplja pisce iz regiona. Najlepša stvar na tim festivalima je svakako međusobno druženje, razmenjivanje iskustva, stvaranje ideja i prijateljstva.

Hronike Helma: Koji su vam omiljeni pisci epske fantastike?

Milena Stojanović: Ako bih krenula da nabrajam, trajalo bi satima. Volim da čitam, nekada i preterujem u tome, pa se javljaju glavobolje, bole oči, ali ako me ponese pročitam za samo nekoliko sati. Svakoj knjizi dajem šansu, nekima se rado vraćam, pa recimo Hari Poter serijal čitam svake godine u periodu od 30. Decembra do 15. Januara. Volim da čitam knjige Tolkina, Roberta Džordana, Sandersona. Nabrajam strane pisce, a stalno mi kroz glavu proleze domaći autori, mi imamo neverovatne knjige iz ovog žanra, samo što im treba dati šansu.

Hronike Helma: Mnogi neobjavljivani autori nailaze na razne teškoće, kada dođe trenutak da objave svoje delo. Kakav bi ste im savet dali?

Milena Stojanović: Sigurno da problema ima svuda. Kod nas je mnogo drugačije nego u svetu, ovde su ulogu preuzele neke nevažne ličnosti, i što je najgore postaju uzori mnogima. Problem je što se takvima daje prednost, umesto autorima koji imaju kvalitetne romane, zbirke, priče, ali jednostavno nemaju mogućnosti da dođu do dobrog izdavača. Čak i kada se pronađe izdavač, težak je celokupni proces objavljivanja, od nalaženja lektora, prelamača, ilustratora, dizajnera. Kada se sve sklopi, za neke je štampanje najmanji problem. Savet je da ne odustaju. Biće stresno, biće suza, razočarenja… Trudite se i ne dopuštajte da vas ovakve stvari slome. Gledajte viši cilj, planirajte na duge staze i trudite se da budete što bolji. Znam da živimo u svetu kada bi sve i odmah, ali ako pisanje nečemu može da vas nauči, to je strpljenje. Budite strpljivi i pišite, stvarajte, a objavljivanje će doći kad tad.

Hronike Helma: Bilo je zadovoljstvo razgovarati sa Vama. Želim Vam puno uspeha u daljem radu.

Milena Stojanović: Zadovoljstvo je obostrano. Želim da se zahvalim Vama, jer znam da ovaj portal doprinosi svakodnevnoj promociji epske fantastike. Želim Vam puno uspeha u daljem radu.

Picture of dragan

dragan

Ostavi komentar