Tatjana Popov, autorka romana “Afanasi – Večni san” – Intervju

Share on facebook
Share on twitter
Tatjana Popov
Tatjana Popov, autorka romana Afanasi – večni san

Tatjana Popov, prvi ženski pisac folklorne fantastike u Vojvodini, autorka je knjige, koja je privukla veliku pažnju posetilaca 64-tog Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Rođena u Mokrinu, Tatjana Popov je od malih nogu iskazivala sklonost ka fantastici. U godinama koje su usledile, iz njene ljubavi prema navedenom žanru proistekla su još neka interesovanja koja Tatjana ima, poput streličarstva i osmišljavanja odeće iz sveta fantazije i prošlosti. Naposletku, krunu njene ljubavi prema fantastici predstavljalo je pisanje i objavljivanje romana „Afanasi – Večni san“. Da je „Afanasi – Večni san“ zauzeo zapaženo mesto među delima domaće fantastične književnosti, potvrđuje pažnja, koju je prema romanu pokazala živa legenda domaće književnosti, Miloš Petković, koji za Afanasi kaže: “Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjani. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta.“

Hronike Helma: U opisu Vaše knjige piše, da ih je bilo troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda… Onda ste nam Vi podarili jedno predivno književno delo, i bat koraka Vaših junaka sada mogu mnogi da čuju. Kako vas je pronašla priča o Ognjani, Vukašinu i Strahinji, o sestri i dva brata, koji imaju čudesne moći?

Tatjana Popov: Njihova priča je u stvari priča svih nas, ili barem kakva bi trebala da bude. Mislim na odnose među njima. Porodica su, toliko su različiti da je za neverovati, ali imaju jednu bitnu zajedničku stvar. A to je bezuslovna ljubav koja ih veže od rođenja, zbog koje će štititi jedan drugog, nebitno u šta se pretvore i šta ih zadesi. Čudesne moći su pojačale njihove različitosti, ali nisu umanjile tu ljubav.

Hronike Helma: Miloš Petković je u majstorskom stilu napisao skraćeni prikaz knjige. Osim njegovih reči, na koricama Afanasa možemo pročitati još jedan predivan opis, koji raspiruje maštu i budi znatiželju. Pa, ipak, uprkos predivnim opisima i prikazima, mnogo je čitalaca koji žele da znaju, šta im Vi, kao autorka, možete reći o Vašoj knjizi „Afanasi – Večni san“?

Tatjana Popov: Počeću od samog naslova knjige, koji, verujem, zbunjuje ljude. Prema mojim saznanjima, Afanas je staroslovensko muško ime koje nosi značenje ”besmrtan”, i danas je prisutno u Rusiji i Poljskoj. Veoma mi se svidelo, tako da sam tim imenom u knjizi nazvala bića koja pripadaju kategorijama ljudi sa demonskim osobinama (zmajeviti, vukoliki) i demone koji nastaju od ljudi (vampiri, drekavaci). Sam simbol na koricama, triskela, koju sam modifikovala zarad priče, govori o ravnoteži svetova, gornjeg, srednjeg i donjeg. A Strahinja, Vukašin i Ognjana postaju po jedan demon svakog sveta, neki nasleđem, neki voljom jednog boga.

Radnja romana smeštena je u periodu pred kosovski boj, zahvata sam događaj kao i tri dana posle. Zaplet počinje kada se u živote glavnih likova umešaju stari bogovi, koji nisu složni ni oko čega. Braća i sestra prestaju da ih slušaju i počnu da rade stvari na svoj način.

Možda će mi mnogi zameriti što se nisam zadržavala dovoljno na istorijskim momentima, ali ti momenti nisu poenta. Poenta su glavni likovi i njihova promena kroz sam roman. Kako oni vide svet oko sebe i kako se nose sa nedaćama u porodici i van nje.

Hronike Helma: Na poleđini Afanasa piše: „Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide”. Da se pitanjem nadovežem na ovaj opis. Vaša knjiga vodi čitaoce u daleku prošlost. Šta je bilo zahtevnije osmisliti i dočarati? Likove? Ili običaje i atmosferu doba u kome su Ognjana, Vukašin i Strahinja živeli?

Tatjana Popov: Sve te stvari su se dopunjavale. Jednostavno, kad vam je um u tome, u tome je. Sve vidite, osetite, čujete. Ali, pre toga morate imati neko predznanje kako bi određena scena bila što življa. Kao što ste rekli, davna prošlost je u pitanju, samim tim čini mi se da je neke stvari nemoguće znati, ali zato ih možemo izmaštati u skladu sa onim što znamo.

Hronike Helma: “Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva…” Tako se završava opis na poleđini knjige. Epski, folklorni motivi, tj. arhetipovi, veoma su izražajni. U najmanju ruku ima ih tri, a vi ste uspeli da ih uklopite u jednu celinu. Da li vam se zbog toga činilo da priča vodi vas, umesto da vi određujete kakva će ona da bude?

Tatjana Popov: Folklorni motivi i famozni broj tri su bili osnova, ono što je priču pokrenulo. Sam start. Nakon toga sam preuzela i dodala svoja viđenja i poruke između redova.

Hronike Helma: Urednik romana “Afanasi – Večni san” bio je Miloš Petković. Kakve ste utiske stekli tokom saradnje sa jednim od najboljih domaćih pisaca fantastike?

Tatjana Popov: Pored toga što je Miloš jedan od najboljih domaćih pisaca fantastike, on je na prvom mestu fantastičan čovek. Prepun je razumevanja, strpljenja i, naravno, znanja. Ume iz vas da izvuče najbolje što imate u tom trenutku, a da toga niste ni svesni i da nastavite da razmišljate u novim pravcima što se tiče pisačkog umeća. Izuzetna mi je čast što je bitan saradnik ovog romana.

Hronike Helma: Za mnoge ljude fantazija je neobičan žanr. Smatram da pisac ne može da izabere taj žanr svojevoljno i sa ciljanom namerom, i da, pritom, njegova dela budu kvalitetna, a Vaša knjiga to nesumnjivo jeste. Po tome znam da niste Vi odabrali fantastiku, već je ona odabrala Vas. Kako je Vaše okruženje prihvatilo činjenicu, da Vas je fantastika odabrala da budete njen pisac?

Tatjana Popov: Ljudi u mojoj okolini od kad znaju za mene, znaju da sam ‘’čudna’’ i to su prihvatili, hvala im na tome. Još čudniji ste ako živite u malom mestu. E sad, Mokrin je poznat po svojim piscima, ali do sada nije bilo folklornih fantastičara, pa su reakcije bile sledeće: ‘’Naravno, o čemu bi ti inače pisala.’’, ‘’Ostavi se fantazija.’’, i ‘’Stvarno?’’, i onda duga tišina. Posle nekog vremena, kad su se navikli na moju ideju i uvideli da ne odustajem, postali su velika podrška.

Hronike Helma: “Afanasi – Večni san” prva je knjiga koju ste objavili. Da li ste pre Afanasa imali literarne radove?

Tatjana Popov: Ne, tačnije, nisam ih objavljivala. Škrabala sam za sebe u tajnosti. Mislim da nisam imala dovoljno hrabrosti da bilo šta objavim. Sad su stvari malo drugačije, odraslo se.

Hronike Helma: Pisanje nije jedini način, kojim ispoljavate vašu kreativnost u fantastici. Tu je streličarstvo, kreiranje odeće…

Tatjana Popov: Sve što se tiče fantastike i vekova unazad me fascinira, oduvek je. Građevine, oružje, odeća, običaji, pa sam se oprobala u nekim od tih stvari. Doduše, nisam još ništa sagradila u tim stilovima, ali nikad nije kasno. Možda podignem bedeme oko kuće. 😀

Hronike Helma: Ovo pitanje postavljam svim sagovornicima. Ako bi ste “Afanasi – Večni san” zamislili kao živu osobu. Koja bi to istorijska ličnost bila?

Tatjana Popov: Teško je reći. S’ obzirom da glavni likovi nisu plemenitog roda niti vični borbi, i da im je mešanje u ljudski rat zabranjeno, nazvala bi ih svedocima nevolja. Za sada nisu neko, ko bi nešto promenio.

Hronike Helma: Možete li da nam otkrijete, kakvi su Vaši planovi za sledeće književno delo?

Tatjana Popov: Radim na nastavku Afanasa. Kako sada stvari stoje, vratiće se opasniji, moćniji, jogunastiji.

Hronike Helma: Omiljene knjige i filmovi?

Tatjana Popov: Hmmmm… Iskreno, ne bih mogla da imenujem omiljenu knjigu, a ni film. Sve što se tiče teme koju pišem i udišem, to gledam i čitam.

Hronike Helma: Šta bi ste preporučili i kakav savet dali autorima, koji žele da objave svoje delo?

Tatjana Popov: Mogu da kažem dve stvari, koje su verovatno hiljadu puta rečene i isprane, ali su istinite. Dajte milion posto sebe dok stvarate i nema odustajanja.

Hronike Helma: Bila mi je čast i zadovoljstvo razgovarati sa Vama. Želim Vam puno uspeha u daljem radu i još mnogo dobrih knjiga.

Tatjana Popov: Hvala Vama na zanimljivim pitanjima i interesovanju za razgovor. Takođe Vam želim puno uspeha! Nek poslednji lov bude prvi! 😉

dragan

dragan

Ostavi komentar