U ovim danima kada su praznici u kalendaru gusto stisnuti jedan uz drugog, te čovek ne može da se oporavi od prethodnog ića i pića, a već stiže sledeće, dešavanja u svetu epske fantastike nisu jenjavala. Svega je tu bilo, a ja ću se zadržati samo na par crtica o serijama „Videti“ (See), “Američka horor priča“ (American horror story) i „Vikinzi“ (Vikings), uz jedan poduži, žalostivi osvrt na seriju Veštac (The Witcher), koji će biti ispraćen bolnim jecajem iz dubine mojih grudi.
Elem, zašto su mi oči suzne, a glas drhtav, dok spominjem seriju Veštac?
Možda zbog toga, jer sam ovih dana video najavu za drugu sezonu, koja me je, kada se u obzir uzmu greške napravljene u prvoj sezoni, naterala da se sa svoja dva prijatelja, Entuzijazmom i Optimizmom, rukujem, izgrlim i izljubim na rastanku.
I sada njih dvojica polako odmiču niz drum, dok im ja, pogleda upravljenog u njihova leđa, široko mašem rukom. Putujte, prijatelji moji, putujte, i nek vas sreća prati sa nekom drugom serijom, jer sa ovom, izgleda, neće.
Zašto neće?
Dva su razloga, a jedan se nadovezao na drugi. Naravno, ima tu još sitnih grešaka, ali njih ima u svakoj seriji, i one su, mahom, vezane za pojedine scene ili glumce, a ne za celu seriju, te ne bih da cepidlačim.
Kao autor, zadržaću se na greškama autora.
Elem, prvi veliki razlog za moj rastanak sa optimizmom i entuzijazmom vezanim za Vešca, bila je greška kreatorke serije, Lauren Schmidt, koja je, kao pripovedač, pokvarila sve što se moglo pokvariti. Možda se moj stav, na prvi pogled, čini grubim, ali, verujte da nije tako. Zapravo, nemojte mi verovati, već počujte obrazloženje.
Za početak bih naglasio, da je Lauren u rukama imala dobru priču, koja je popularna u celom svetu. Ona je samo trebalo da izabere način, na koji će tu priču da pretoči u seriju.
Umesto da dešavanja u seriji predstavi linearno u vremenskom redosledu, Lauren je uspostavila tri uporedna narativna toka (O Geraltu, Jenefer i Ciri), koji se odvijaju u različitom razdoblju. Gledaocima koji nisu čitali knjige to postaje jasno tek u četvrtoj epizodi. Mnogima ni tada, jer je izostanak uvodnog objašnjenja, da se događaji ne odvijaju istovremeno, stvorio konfuziju. Time je Lauren Schmidt, kao autor adaptacije, pokazala nespremnost da priču na prijemčivi način predstavi delu publike koji nije čitao knjige.
Osim stvaranja zabune, takav način predstavljanja događaja neminovno je doveo do druge greške, koja je još više umanjila kvalitet serije.
Da bih objasnio o čemu se radi, napomenuću da se sve priče na ovom svetu sastoje iz nekoliko delova: Uvoda, zapleta, kulminacije, obrta i raspleta. Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o seriji, obrt i rasplet možemo očekivati u narednim sezonama. Ali, zato, prva tri elementa (uvod, zaplet i kulminacija) moraju da budu smešteni u prvoj sezoni.
Ja ću se zadržati na kulminaciji, u kojoj bi, po pravilu, nevolje glavnih likova trebalo da dosegnu vrhunac. To je najuzbudljiviji deo, koji publika doživljava sa najvećim emocijama. Zato se zove kulminacija.
Međutim, da bi kulminacija bila efektna, publika najpre mora da bude upoznata sa zapletom i mora emotivno da se veže za likove. Zato se kulminacija uvek nalazi iza uvoda i zapleta. Tako je svuda, uvek i kod svih.
Osim kod Lauren.
Primer možemo da vidimo već u prvoj epizodi, u prikazu bitke između vojski Nilfgarda i Cintre. Ta scena je trebalo da bude uvod u kulminaciju. Dakle, trebalo je da bude prikazana u kasnijim epizodama, kada se publika upoznala sa likovima i kada je uspostavila emotivnu vezu sa njima, bilo pozitivnu ili negativnu.
Međutim, u adaptaciji koju je Lauren Schmidt uradila, kao što napisah, ta scena je prerano prikazana. Već u prvoj epizodi, u kojoj gledaoci (koji nisu čitali knjige) nisu imali vremena da se emotivno vežu za likove i steknu predstavu o zaraćenim stranama, te im je, u suštini, bilo svejedno ko će na bojnom polju da prolije krvcu crvenu i zagine, a ko će u starosti da cuca unuke na kolenu, dok im priča priče junačke iz mladosti svoje.
Nakon što je u prvoj epizodi zakoračila u kulminaciju, već u drugoj epizodi Lauren je umrtvila radnju, dok nas upoznaje sa likom Jenefer. Tako je jedan deo kulminacije izgubljen, jer je u priči smešten na pogrešnom mestu.
Takvih primera ima još. Na primer, spaljivanje grada i Cirilin beg. Takođe prerano prikazani, što je dovelo do toga da propadne i taj deo rascepkane kulminacije, koju je Lauren razbacala svuda po epizodama, jer je odlučila da pripovedanje ne bude linearno, već da prati tri uporedna narativna toka, koji se odvijaju u različitom vremenu.
Umesto vratolomija sa vremenom, Lauren Schmidt je mogla da ispripoveda onako kako su se događaji odvijali. Prva epizoda je trebalo da počne sa Geraltom, jer on je najstariji. Priča o njemu počinje kada ga je majka ostavila, a to se desilo devedeset pet godina pre pada Cintre.
Zatim je trebalo ubaciti priču o Jenefer, koja je u školu za čarobnice krenula pedeset tri godine pre pada Cintre.
Potom je trebalo da usledi prikaz avantura, upoznavanja i zbližavanja Geralta i Jenefer. Naravno, uz naglasak da oni ne mogu da imaju decu. I, naravno, nigde nije trebalo spominjati Ciri, već samo pritajenu tugu Jenefer i Geralta zbog te uskraćenosti.
Nakon upoznavanja publike sa glavnim likovima, njihovim manama i vrlinama, moćima i nedostacima, i nakon avantura, trebalo je prikazati Geraltov dolazak u Cintru pre Cirilinog rođenja i sticanje prava nad njom po zakonu o nenadanosti. Taj događaj se desio dvanaest godina pre pada Cintre i to je trebalo da bude prvi put da se Ciri ili Cirila, kako joj je puno ime, spominje.
I, na kraju… KULMINACIJA. A, to su zbivanja nakon Cirinog rođenja: Dolazak vojske Nilfgarda i bitka sa vojskom Cintre, opsada i spaljivanje grada, Cirilin beg, potera i sve što se potom zbivalo, uključujući Geraltovu potragu za njom i bitku koja je prikazana u osmoj epizodi.
U tom slučaju, priča bi svima bila razumljiva, a kulminacija bi ostala cela i trajala bi poslednjih nekoliko epizoda, te bi kod publike uzbuđenje bilo mnogo veće nego što je to bio slučaj sa ovako razvodnjenom kulminacijom, koja je razbacana po svim epizodama.
Da ovo niije samo moje zapažanje, i da je sasvim opravdano, potvrđuje najava druge sezone, za koju je Lauren već sada, nakon dobijenih kritika, nagovestila da će način pripovedanja biti linearan.
Naravno, sada se postavlja pitanje, zašto moja dva ortaka, Entuzijazam i Optimizam, odlaze, ako će greška biti ispravljena.
Odgovor leži u nastavku najave za novu sezonu. Naime, Lauren Schmidt je najavila da će, nakon uspešne zastupljenosti različitih rasa ljudskog soja koju smo videli u prvoj, u drugoj sezoni raditi na zastupljenosti LGBT populacije.
…..
…..
…..
Jeste, dobro ste pročitali. U današnje vreme priča može biti ispričana samo ako u njoj ima homoseksualaca i lezbejki. Ako ih nema, onda moraju da se izmisle. Istovremeno sa tom najavom, pojavila se peticija koju su neki „fanovi“ sproveli, jer žele da CD Project napravi video igru u kojoj će Geralt i njegov trubadur da budu u ljubavnoj vezi.
…..
…..
…..
Jeste, dobro ste pročitali.
Lično, sumnjam da će tako nešto biti napravljeno. Skloniji sam mišljenju, da je peticija samo opipavanje pulsa publike, da bi kreatori videli koliko daleko u seriji mogu da idu sa predstavljanjem LGBT, a da ne dožive krah. Peticija za igricu, koju pravi druga firma, dobro će poslužiti za tu svrhu.
Ili, možda, ja samo tripujem povezanost peticije i Laurenine najave. Vreme će pokazati.
Ipak, ostaje pitanje, zašto se u priči, koja nema nikakve veze sa seksualnim orijentacijama i u kojoj se ne spominje LGBT, moraju naglašavati i ispunjavati nekakve kvote, vezane za iste? Da li je to budućnost? Da li će u svim predstojećim adaptacijama morati da se naprave takve izmene? Hoćemo li u budućnosti gledati bajke braće Grim ili priču o Tarzanu, Mogliju, Supermenu, o Snežani i sedam patuljaka ili, možda, neki rimejk Gospodara prstenova, u kojima će pripadnici LGBT zbog „političke korektnosti“ morati da budu zastupljeni kroz neke likove? Jer, to, izgleda, postaje pravilo.
Lično, smatram da takav stav škodi stvaralaštvu, bez obzira da li je u pitanju knjiga, serija, film ili nešto drugo. Apsolutni sam protivnik, da se izvorne priče menjaju zbog nekakve „političke korektnosti“. Ukoliko pripadnici LGBT žele da budu zastupljeni kroz književne ili dramske likove, ne bi trebalo da se zbog njih menjaju tuđa dela. Neka se napišu nova, u kojima će ih biti. Ukoliko niko ne bude želeo to da uradi, neka urade pripadnici LGBT populacije. Ako novonastala dela budu kvalitetna, verujem da će biti gledana ili čitana, bez obzira što su neki ili svi likovi u njima LGBT.
Eto. Imajući u vidu da je nekorektno da se uvode promene koje nemaju veze sa pričom, već sa seksualnom orijentacijom jednog dela publike, a vezano za seriju Veštac (The Witcher) ja sada širokim zamasima ruke mašem svojim prijateljima, Entuzijazmu i Optimizmu, koji polako nestaju u daljini.
Naravno, drugu sezonu serije ću gledati. I, tada ću odlučiti, da li da gledam preostale sezone ili da se manem ćoravog posla.
Odužio sam sa pisanjem o seriji “Veštac”, jer je više neću spominjati dok ne pogledam drugu sezonu. Postoje i druge, kvalitetnije serije. Jedna od njih su Vikinzi (Vikings).
Počelo je prikazivanje poslednje, završne sezone ove neverovatno dobre istorijske drame. Ragnarovi sinovi i njegova prva žena, Lagerta, šibaju se međusobno u borbi za vlast. A, tu je i Rolo, Ragnarov brat. Meni lično, najsimpatičniji je onaj ludi Ivar, Ragnarov sin. Valjda zato, jer ima „petlju“, iako je zao do koske… A, zovu ga Beskosni.
Iako znam kakva će sudbina zadesiti neke likove, ne želim čitaocima ovog teksta da kvarim ugođaj, pa to neću napisati.
Jedino bih napomenuo jednu ekstremnost. Valjda smo mi, ljudi, takva stvorenja.
Elem, o čemu se radi…
Ono što je Deneris bila u Igri prestola, u ovoj seriji je to lik Lagerte, kraljice Vikinga. Međutim, za razliku od fanova Igre prestola, koji su na kreatore serije samo verbalno osuli drvlje i kamenje nakon što je Deneris mučki ubijena, neki fanovi Vikinga su pokazali da su mnogo ekstremniji: Kreatoru serije, Michaelu Hirstu, poslali su anonimno pismo, u kome su mu zapretili smrću, ako u seriji bude ubijen lik Lagerte.
Pa se ti, majčin sine, usudi sada da radiš kako ti umetnička inspiracija nalaže.
Šta će biti sa Lagertom i drugim likovima, videćemo.
Osim prikazivanja Vikinga, podjednako dobra novost je prikazivanje serije „See“ ili „Videti“, po naški. Fantastični Jason Momoa je i ovog puta blesnuo i potvrdio da sa njim nema greške, dok je glumio lik Baba Vosa, poglavice ljudskog plemena iz daleke budućnosti, u kojoj su pripadnici ljudske rase slepi, dok se oni retki, koji imaju vid, smatraju vešticama.
Autor serije „Videti“, Steven Knight, odlično je odradio posao. Priča je pitka i jednostavna, ali istovremeno i višeslojna, baš u onoj meri koliko može da stane u osam epizoda, a da ne smara gledaoca i da ne unosi zabunu.
Zbog toga je preporučujem za gledanje.
Naravno, mišljenja kritičara nisam uzimao u obzir, što preporučujem i vama, jer su i oni samo ljudi. Znaju da pogreše.
I, naposletku, poslednja crtica za januar mesec, pribeležena od strane moje malenkosti, odnosi se na seriju American horror story.
Kada sam pre nekih devet godina počeo da gledam prvu sezonu Američke horor priče, učinio sam to sa jakom dozom suzdržanosti duha svoga, jer sam mislio da su Ameri, u maniru opšteprhvaćene plitkosti uma, seriju snimili u nameri da nam pokažu krv, strašne rane i neku lutku, kojoj je zapala zlosrećna uloga da bude čudovište.
Prevario sam se. Serija je bila odlična. Svaka nova sezona zadržala je kvalitet, osim možda jedne, koja je snimljena i prikazana u vreme kada je Tramp postao car Amerike.
Poslednju, devetu sezonu, još uvek nisam gledao. Jedino sam primetio da u glumačkoj postavi nema Jessice Lang, Evana Petersa i Sarah Paulson.
Međutim, televizijska mreža FX, finansijer projekta, objavila je da će serija sigurno biti snimana do 2023. godine, što znači da će imati najmanje trinaest sezona. Uz to, kreatori serije, Ryan Murphy i Brad Falchuk, najavili su okupljanje stare glumačke postave. Evan Peters i Jessica Lang su najavili učešće. Ostalo je da se izjasni Sarah Paulson, i da serija blesne sjajem na koji su gledoci navikli.
U svakom slučaju, uživanje u ovom kvalitetnom horor delu potrajaće još nekoliko godina.
Za kraj, nadam se da ste praznike lepo proveli. Svima želim da u predstojećoj godini idete ruku pod ruku sa zdravljem i srećom. Više od toga nam nije potrebno.
