Lena Rosić, autorka zbirke bajki “Princeza i zmaj” – Intervju

Share on facebook
Share on twitter
Lena Rosić, autorka zbirke bajki Princeza i zmaj

Svedoci smo da žanr epske fantastike u svetu ima veliku popularnost. Pišu se knjige i priče, kreiraju se igre na tabli ili kompjuterske igrice, otvaraju se muzeji, hoteli, restorani, organizuju se turistička putovanja, snimaju se filmovi i serije sa budžetima koji bi usrećili ekonomije mnogih zemalja. Njihovo premijerno prikazivanje pretvara se u planetarni događaj. Odeću, obuću, kućni nameštaj i još mnogo drugih stvari koje čine svakodnevicu, a koje su izgledom tematski vezane za fantastiku, ne bih da spominjem, jer ih ima mnogo. Ukratko, za ljubitelje ovog žanra nastupilo je zlatno doba.

Pa, ipak, u toj slavodobitnoj, raskošnoj, pobedničkoj paradi, u kojoj možemo da uživamo u mnogim vidovima ovog sve popularnijeg žanra, podvukla se jedna nepravda, jer postoji jedna vrsta književnosti koja još uvek tiho i stidljivo stoji negde sa strane, iako je umnogome zaslužna za popularnost epske fantastike. Tu vrstu svi znamo, jer kada smo prvi put u detinjstvu  pokucali na vrata književnosti njene su nas priče dočekale i rekle nam: „Dobro došli“.

Da, verovatno svi znate koja je vrsta književnosti u pitanju, jer kada je jednom postala deo nas, ta književnost nas više nikada nije napustila. Uvek je bila tu, u našim snovima i željama, nekada više a nekada manje naglašena. Da verovatno svi znate da mislim na bajke.

Lena Rosić, autorka zbirke bajki „Princeza i Zmaj“, svojim književnim radom umnogome otklanja tu nepravdu. Bajke, koje su nastale iz njenog pera, ovo delo svrstavaju u red klasične književnosti, jer je autorka tokom pisanja koristila motive iz staroslovenske mitologije, što je knjigu učinilo reprezentativnim primerom svog žanra.

Hronike Helma: Kao autorka zbirke bajki „Princeza i Zmaj“ inspiracijski potencijal za pisanje pronašla si u staroslovenskoj mitologiji. Otkud ljubav prema mitologiji?   

Lena Rosić: Ljubav je oduvek bila tu. Prvo sam slušala, a zatim i sama čitala o neznanim bogovima, drevnim junacima i mitskim bićima. Mitologija, ne samo slovenska, obiluje simbolima i predstavlja deo nacionalnog identiteta. Svaki narod ima svoju mitologiju i folklor, kolektivno nesvesno…

Hroniike Helma: „Princeza i zmaj“ je prva knjiga koju si objavila. Šta je uzrokovalo i kada se u tebi desio onaj „klik“, koji te je naterao da se posvetiš pisanju?

Lena Rosić: Sve je počelo kao lep i neobičan san. Sanjala sam princezu koja pomaže ranjenom zmaju. Kako moja mašta ne poznaje granice, vrlo brzo sam došla na ideju da taj san pretočim u bajku. Ideje za ostale bajke su spontano dolazile. San je bio skoro kao scenario za film, pun boja, zvukova  i sa mnogo detalja.

Hronike Helma: Od objavljivanja Princeze i Zmaja proteklo je nešto više od jedne godine. Kako bi čitaocima predstavila tvoju zbirku? Šta je „Princeza i zmaj“?

Lena Rosić: „Princeza i zmaj“ je zbirka bajki sa slovenskom dušom, ali pisana u stilu braće Grim. Nema deteta koje nije čulo i kome nisu čitane bajke braće Grim. Oni i Vuk Stefanović Karadžić su mi bili inspiracija za stvaranje knjige. Mitska bića iz našeg folklora, koja je Vuk opisao i sačuvao od zaborava, obukla sam u novo ruho i predstavila ih najmlađim čitaocima. Ona su predstavljena u knjizi, a njihov izgled i karakter je opisan kroz bajke u kojima se pojavljuju.

Hroniike Helma: Devojka iz šume, Dama iz žita, Zlatno lišće… Nanizala si bajke poput bisera. Svaka bajka je priča za sebe. Kako se odvijao proces njihovog osmišljavanja?

Lena Rosić: Inspiracija su bila bića iz slovenske mitologije, ali sam proces pisanja knjige je bio ozbiljan projekat. Trebalo mi je vremena da pročitam i analiziram svako mitsko biće u našem folkloru i da nađem odgovarajuća imena za likove u bajkama. „Nomen est omen“ (ime je znak) i svaki lik nosi ime koje ga karakteriše i opisuje, čak i mitsko biće. Kroz priče se predstavlja biće iz slovenske mitologije, njegove karakteristike i ponašanje. Osmišljavanje bajki je usko povezano sa originalnom slikom bića u folkloru, što se može videti u delu knjige pod nazivom Razjasnik gde čitaoci mogu naći detaljan i originalan opis mitskih bića.

Hronike Helma: Iako na prvi pogled izgleda bezazleno, pisanje dobrih bajki, a tvoje su takve, zahteva sveobuhvatno poznavanje psihologije, mitologije i simbolike. Šta nam možeš reći o upotrebi simbola u tvojim bajkama?

Lena Rosić: Simboli su vrlo kompleksni, a njihova upotreba je neograničena u umetnosti. Sve zavisi iz kog ugla se posmatraju simboli. Kada čovek nađe osnovno značenje simbola, može sa lakoćom da ih koristi,… gotovo da se igra sa njima. Upotrebu simbola sam objasnila i predstavila kroz kritički osvrt u svom master radu „Upotreba simbola u filmovima sa antiratnom porukom Giljerma del Tora“. Simboli se mogu povezati sa psihologijom jer u čoveku bude ono nesvesno i zaboravljeno u njemu i navode ga na razmišljanje.

Hronike Helma: Zbirka bajki „Princeza i Zmaj“ početak je tvog književnog stvaralaštva. Jednom prilikom si izjavila da radiš na novoj zbirci…

Lena Rosić: Tačno je da trenutno radim na pripremi zbirke bajki baziranih najviše na istočnoslovenskom folkloru. Čitaoci će se upoznati sa bićima koja su poznata i dominantna u folkloru Rusije, Belorusije i Ukrajine. Čak će, posebno oni koji su čitali moju prvu knjigu, moći da prepoznaju sličnosti sa bićima iz istočnoslovenskog folklora. Nova zbirka se sastoji od deset bajki, pisanih jednostavnim stilom namenjenom deci, ali smatram da će pronaći put do srca i starije publike.

Hronike Helma: Bajke nisu jedini oblik tvog književnog stvaralaštva. Imao sam priliku da pročitam odlomak iz Moranine dece. Šta, ili je bolje pitati ko su Moranina deca?

Lena Rosić: Moranina deca je radni naziv mog, nadam se budućeg, romana epske fantastike inspirisane i bazirane na staroslovenskoj mitologiji. Mnoga mitska bića, običaji i verovanja će se naći u romanu, kao i slovenski bogovi. Ne mogu reći ko su Moranina deca, ali naziv nosi u sebi simboliku i glavnu radnju priče. Morana, boginja zime i smrti, jedan je od aktera i svedok priče. Njena uloga i svrha će se, poput Tezejevog klupka, odmotavati, a čitaoci će se osećati kao u Lavirintu do samog kraja. Za razliku od bajki, roman će imati elemente horora, što znači da nije namenjen deci, … jer niko nije potpuno nevin i niko nije jedini krivac.

Hronike Helma: Ti si filolog. U opisu tvog posla je proučavanje prošlosti. Jednom prilikom si izjavila da kroz analizu jezika i simbola tragaš za formom koja bi povezala evropske kulture i civilizacije. Dokle si stigla u istraživanju?

Lena Rosić: Pošto već dugo istražujem stare civilizacije i kulture, sve više primećujem njihovu sličnost i povezanost na tlu Evrope. To je kao mreža sačinjena od više niti koje se na raznim mestima prepliću jedna sa drugom. Postoje razlike i sličnosti u simbolima i jeziku evropskih kultura. Gde se jedna sličnost završava, druga sličnost počinje. Kao Uroboros zmija.

Hronike Helma: Osim posvećenosti pisanju, ti si veliki pregalac da staroslovensku mitologiju, tj. nasleđe naših predaka, predstaviš u svetu. Koliko su ljudi iz drugih, neslovenskih zemalja upoznati sa bogatstvom slovenske mitologije?

Lena Rosić: Narodi zemalja u okruženju jesu upoznati sa našim folklorom i mitologijom. Ali zapad, azijske, afričke zemlje,…gotovo ništa ne znaju o slovenskoj mitologiji. Mislim da je Andžej Sapkovski među prvim autorima koji je uspeo da prodre u neslovenske zemlje i predstavi im delove i elemente slovenske mitologije. Preko njegovih knjiga o Geraltu ljudi imaju priliku da se upoznaju sa rusalkama, besovima, vukodlacima,… Smatram da je to dobra stvar, jer pruža mogućnost da se ljudi upoznaju sa mitologijom, folklorom i kulturom naroda koji je u svetu nepravedno etiketiran i žigosan kroz propagandu u medijima. Slovenska mitologija može biti inspiracija za mnoge romane, stripove, filmove i ostale vrste medija i umetnosti.

Hronike Helma: Za razliku od mitologija nekih zapadnih zemalja, staroslovenska tek nedavno ponovo postaje aktuelna. Ni ljudi sa ovog prostora sa njome nisu upoznati u dovoljnoj meri. Iako je ona, kao što rekoh, nasleđe naših predaka, mi smo to nasleđe zapostavili. Očigledno je da smo negde pogrešili. Gde?

Lena Rosić: Zapravo, potencijalni „krivac“ bi bila naša slavna istorija, koja obiluje borbom za opstanak. Naš narod se kroz vekove dugo borio da očuva veru, jezik, nacionalni i kulturološki identitet. A priče o zmajevima, vilama ili vampirima nisu bile dovoljne da ljude motivišu da se izbore za svoju slobodu. Balkan nije imao tu srećnu sudbinu u istoriji, kao što su je imale zemlje Zapadne Evrope. Ali, verovanje u mitska bića iz našeg folklora su opstala. Prvi „prodor poznatog slovenskog čudovišta, vampira, u Zapadnoj Evropi se dogodio 1725. god. u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98. pod vladavinom Austrije. U tom časopisu se spominje smrt Petra Blagojevića, kao i smrt ljudi koji su tvrdili na samrti da ih je Petar posećivao. Slali su lekare iz Beča u Srbiju da ispitaju slučaj i iskopali grob Petra Blagojevića gde su zatekli još uvek očuvano telo pokojnika i tragove krvi na usnama. Tada se na Zapadu polako javlja interesovanje za stvorenje koje izlazi iz groba i pije krv živima. Stokerov roman „Drakula“, reprezantativno delo o vampirima, objavljeno je 1897, a mi smo našu slobodu i nezavisnost stekli 1878. godine. Možda je naša greška što nismo pokušali da stvorimo našu verziju Drakule i/ili što nismo pokušali da predstavimo drugima bogatstvo našeg folklora.

Hronike Helma: Kao autor, putem interneta ostvaruješ kontakte i komunikaciju sa objavljivanim i neobjavljivanim autorima iz drugih zemalja, mahom sa engleskog govornog područja. Kakve su sličnosti i razlike između domaćih pisaca i pisaca iz drugih zemalja?

Lena Rosić: Strani pisci su otvoreniji da istražuju razne ideje i motive u svojim delima. Spajaju i kombinuju nespojivo… ili se samo nama čini nespojivo. Možda bih mogla da kažem da pisci iz drugih zemalja imaju avanturistički duh, takođe su spremni da prihvate kritike, daju savet bez trunke ljubomore i zluradosti. Kroz svoje priče oni ispituju granice čovekove mašte, njegova osećanja, moralni kompas i, jednostavno, igraju se sa simbolima. Naši pisci tek treba da razviju osećaj za avanturu i magiju, da rašire krila i pokažu dokle može da dosegne domaća fantastika. Još uvek postoje socijalne, ideološke, religijske,…stege zbog kojih naši pisci, gotovo bojažljivo i sramežljivo, pristupaju fantastici kao žanru.

Hronike Helma: Koje bi knjige čitaocima preporučio jedan filolog, autor književnih dela, istraživač prošlosti i veliki poznavalac staroslovenske mitologije i simbolike?

Lena Rosić: Za one koji izučavaju simbole, moja preporuka je „Rečnik simbola“ od Gerbrana i Ševalijea. Osobama koje su zainteresovane za slovensku mitologiju savetujem da pročitaju „Srpsku mitologiju“ Sretena Petrovića, „Srpsku etnomitologiju“ Slobodana Zečevića i „Iz srpske religije, mitologije i folklora“ Veselina Čajkanovića.  Takođe smatram da će knjiga „Simbolika životinja u slovenskoj narodnoj tradiciji“ Aleksandra Gure biti od koristi.

Hronike Helma: Koji su filmovi i serije na tebe ostavili utisak?

Lena Rosić: Fantom iz Opere, Vrela srca, Uspavana dolina ( i film, i serija),…teško je navesti sve. Veliki sam ljubitelj filma, a omiljeni reditelji su mi Giljermo del Toro, Stiven Spilberg i Tim Barton.

Hronike Helma: Kakav savet imaš za književne autore, koji žele da objave svoje prvo delo?

Lena Rosić: Da ne odustaju. Najvažnije je ne odustati od svojih želja i planova. Znam da mnogim piscima nije lako da nađu izdavača, nekoga ko će prepoznati vrednost njihovog književnog dela. Mislim da vredi biti aktivan u mnogobrojnim književnim grupama na društvenim mrežama,…kako bi imali prilike da stupe u kontakt sa osobama koje već imaju takvo iskustvo ili rade u izdavačkim kućama. Nikad se ne zna…

Hronike Helma: Bilo mi je zadovoljstvo uraditi ovaj intervju. Želim ti mnogo uspeha u daljem radu, mnogo novih bajki, priča i romana.

Lena Rosić: Zahvalna sam na interesovanju za moj rad i nadam se da će ovaj intervju nekom biti podstrek i inspiracija.

dragan

dragan

Ostavi komentar