Petra Rapaić, autorka romana “Poslednji vilenjački princ” i koautorka priča o Mirku Pladunjali – Vogonskom pripravniku – Intervju

Share on facebook
Share on twitter
Petra Rapaić, autorka Poslednjeg vilenjačkog princa

O Mirku Pladunjali, piscu koji će promeniti svet, već je bilo reči na Hronikama Helma. Da li je taj simpatični lik iz priča, koje će uskoro biti pretočene u knjigu, uspeo u nameri da uzdrma vaseljenu čitaćemo kada roman bude objavljen.

Međutim, u jedno mogu biti siguran: Mirko mi je bio putokaz i ujedno me je upoznao sa stvaralaštvom Petre Rapaić, autorke pisanih dela fantastike na našem prostoru, čije priče sa punim pravom mogu da se obeleže velikim slovom „O“ ako govorimo o originalnosti.

Da, znam da je originalnost na ceni među autorima te se svi trude da izmisle nešto novo. I pokatkad to zna da bude toliko usiljeno te se originalnost pretvori u karikaturu u kojoj je pažnja autora nenamerno usmerena na nevažne detalje.

Međutim, originalnost Petre Rapaić je sasvim drugačija, jer je ova autorka dotakla samu suštinu tog pojma. Neke stereotipe, o kojima smo mnogo puta čitali i prežvakali ih, ona u svojim delima predstavlja na jedan novi, neusiljeni, provokativni i duhoviti način, koji me je mnogo puta naterao da širom otvorim usta, da mi vilica visi, da ne znam hoću li se pre nasmejati ili šta već da radim, jer sam se našao zatečen originalnim postupcima, rečima i reakcijama likova iz njenih priča.

I tu ne mislim samo na Mirka Pladunjala, jer je Petrin opus mnogo veći i raznovrsniji.

Zbog toga, zakoračimo u svet fantazije, koji nam je svojim perom i rečima Petra Rapaić oslikala. 

  

Hronike Helma: Poštovanje, Petra. Pre nego što pređemo na tvoje stvaralaštvo, na priče i knjige, napravićemo mali osvrt na intervju koji je za Hronike Helma dao Nešo Popović Šoneri. Tada sam nagovestio da ću ti postaviti par istih pitanja koja sam postavio njemu. Naime, kao što rekoh u uvodu, do vas me je doveo Mirko Pladunjala. Pre Mirka, najsamouverenijeg pisca na svetu, i njegove knjige koja će promeniti svet, nisam ni slutio da ti i Nešo ne pišete samo osvrte na dela drugih autora, već ste i vi autori.

A onda sam zaronio u vaš rad, ostao zapanjen šta sve imate i odustao od zajedničkog intervjua, koji sam nameravao da uradim sa vama. Odlučio sam se za pojedinačni, jer oboje imate zavidni opus.

I sada pitanje glasi, kako je to smelo da mi se desi? Zašto i kako nisam, pre nego što se pojavio Mirko Pladunjala, znao da je Petra Rapaić autorka nekoliko originalnih dela iz žanra fantastike i horora?

Petra Rapaić: Poštovanje, bolje vas našli 🙂 Hvala najlepše na lepim rečima, uvek prija čuti da ne pišem bezveze i da se to nekome zapravo sviđa.

Stvarno nemam pojma kako ti je promaklo moje škrabanje. Trudim se da blagovremeno podelim tekstove po relevantnim grupama na Fejsbuku, ali konkurencija je velika i nije lako ostati na vrhu, a i ja nisam neki marketing stručnjak. Normalnije mi je da pohvalim i podelim tuđe radove nego svoje. Možda je to jedan od razloga. Jer ako nije, ne znam kako da te opravdam. 🙂

Drugi razlog je što nikako da se ušemim u Tajno Bratstvo Pisaca. Jednom kad se postane član, legenda kaže da moramo međusobno da se hvalimo i spominjemo čak i kad nas niko ne pita. Problem u tom sistemu je što nikako da provalim inicijaciju.

Hronike Helma: Tvoje i Nešino pisanje o Mirku Pladunjali počelo je kao jedna priča pa se pretvorilo u serijal, da bi ste sada došli u fazu da sve priče spajate i pretvarate u knjigu. Kako je bilo pisati sa Nešom? I kako se, uopšte, desilo da zajedno pišete priče?

Petra Rapaić: Koliko se sećam, počelo je kao šala. Ubacili smo početnu ideju u razgovor, malo je prevrtali, i mislila sam da kad prespavamo od toga neće biti ništa, ali bila je previše primamljiva. Mnoge ideje nakon toga su dolazile same od sebe, bukvalno iz naše okoline. Više puta smo se osvedočili da je život pretekao maštu za dva kruga. Imam osećaj kao da se roman pisao sam od sebe.

Kako je bilo pisati sa Nešom? S’ obzirom da je čovek navikao na diktaturu, vrlo lepo. 🙂 Šalim se. Zapravo, kako smo razradili sinopsis, jedva da smo se konsultovali nakon toga. Naizmenice smo pisali nastavke, kako je ko stizao, i iznenađivali i oduševljavali se međusobno. Razgovor je otprilike išao ovako:

Ja: Mislila sam da ovo uradimo ovako…

Neša: E, baš sam to hteo da ti predložim.

I obrnuto. Brzo smo se dogovarali. Tema je aktuelna, a oboje imamo po par samostalnih projekata, pa smo se dogovorili da izbacimo jedan tekst nedeljno, ne bismo li se tako naterali da završimo priču o Mirku u nekom razumnom roku. Zamislili smo da će nas čitaoci linčovati ako propustimo rok, pa nam je bilo mnogo lakše.

Hronike Helma: Naposletku, evo poslednjeg pitanja koje sam postavio Neši i za koje sam najavio da ću ga postaviti i tebi. Od Šonerija smo čuli viđenje jednog od autora, koji su napisali „Mirko Pladunjala – Vogonski pripravnik“.  Šta o Mirku Pladunjali kaže i kako bi ga predstavio njegov drugi autor?

Petra Rapaić: Sam radni naslov „Vogonski pripravnik“ dovoljno govori o Mirku i njegovom stvaralaštvu, s’ obzirom da je vogonska poezija ušla u anale kao treća najgora u galaksiji. Mirko, za razliku od Vogona, misli da je njegova knjiga najbolja knjiga ikad napisana. Da je Mirko u fazonu „dragi dnevniče, izlivam ti emocije za Nobela, ali da niko ne sazna“, sve bi bilo u redu i Univerzum ga ne bi pogledao ni najmanjom trepavicom. Ali Mirko je tip pisca koji želi – ne, koji ima pravo da objavi knjigu.

Mirko je inače mlad čovek, tek je završio studije književnosti i ima problema da pronađe odgovarajući posao. Sve svoje slobodno vreme provodi u pisanju i čitanju. I nama je misterija kako je došlo do toga da ima curu. Ima zacrtan datum do koga bi trebalo da obavi sve što želi u životu. Ima samo nekoliko caka sa objavljivanjem knjige: nepoznat je, nema vezu, ne šupka se i prezire savremenike, a i knjiga mu je sranje koje može da uništi sav živi svet Univerzuma.

Hronike Helma: Negde sam pročitao da si od malih nogu sa sobom vukla sveske i olovke, jer si imala poriv da pišeš. O čemu su bili ti rani radovi i kako se desilo da postaneš pisac fantastike?

Petra Rapaić: Uf, sad kad se setim… Najraniji rad, u petom osnovne, je bio funfiction o Deži Toris, princezi sa Marsa. Imali smo samo jednu knjigu u gradskoj biblioteci od Edgara Rajsa Barouza i očito me se jako dojmila. Mislim da sam je iznajmila jedno petnaest puta. Posle je bila još jedna avantura o Džonu Karteru koji sa Tarsom Tarkasom i Kantos Kanom dolazi na Zemlju (i evo, ne mogu da verujem da se još uvek sećam), a nakon toga je došao prvi originalni rad. Skromno, ništa manje od romana, nikad nisam bila talenat za kratke priče. A dalje sam rezonovala ovako: za pisanje bilo čega treba sprovesti opsežno istraživanje, a fantastika ne zahteva istraživanje već samo svesku, olovku i um koji živi u drugom svetu. Što se tiče svesaka, još uvek čuvam hrpu iz gimnazije pa naovamo (one iz osnovne škole su se negde izgubile) i redovno ih premeštam iz jednog ćoška sobe u drugi.

Hronike Helma: Pre nego što je Mirko napisao knjigu koja će promenti svet, zahvaljujući tvom peru čitaoci su mogli da se druže sa Poslednjim vilenjačkim princem. Knjiga „Poslednji vilenjački princ“ u PDF formatu može da se preuzme na linku

https://epicfantasyweb.files.wordpress.com/2020/04/poslednji-vilenjac48dki-princ.pdf

Ko je i šta je „Poslednji vilenjački princ“?

Petra Rapaić: „Princ“ je bio moj prvi veliki projekat koji sam imala čvrstu nameru da objavim, dok sam još verovala da je pisanje karijera od koje može da se živi. Sada je nešto nalik prvoj ljubavi. Poklonila sam ga u PDFu da bih stavila tačku na njega i obratila pažnju na nešto drugo. Deset godina je predug period da se nešto drži i dorađuje. „Princ“ je dovoljno savršen takav kakav jeste i ne bih ništa menjala, iako se moje viđenje romana onda i sad menjalo najmanje pet puta. Dobro je da si svuda uključio linkove i poštedeo me prepričavanja radnje. 🙂 Iskreno, mislim da sam tu malo povukla na Tolkina što se tiče ljubavi prema vilenjacima.

Hronike Helma: Na linku

postavila si originalni, duhoviti opis mape i likova u Poslednjem vilenjačkom princu. Da li sa tvoje strane postoji namera da knjiga jednoga dana bude objavljena u štampanom obliku i da li će tekst sa navedenog linka biti njen deo? I odmah ću navesti razlog za takvo pitanje. Naime, opis me je toliko nasmejao, zabavio i toliko je originalan te po mom skromnom mišljenju ni po koju cenu ne zaslužuje da bude skrajnut u stranu i zaboravljen.

Petra Rapaić: Vau, ja sam na ovaj opis totalno zaboravila! Moram ti reći da, ako ikad objavim knjigu, ovaj opis ima da bude najbolji deo nje. Pisala sam ga dok sam još živela u tom svetu i bila pomalo zaljubljena u likove, a na nečiji upit da sazna više o svetu Segeola. Ne znam koliko sam uspela u tome, ali kako je napisan na pola romana, fale mu Vilenjaci, pa bi ih možda trebalo dodati.

Ne postoji nikakva aktivna namera za objavljivanjem, ne više. Zadovoljna sam kad vidim da se broj skidanja romana svaki dan povećava. Mada, ponekad proradi taština pa poželim da vidim „Princa“ u papirnom izdanju. Možda jednog dana.

Hronike Helma: Osim Poslednjeg vilenjačkog princa i drugi tvoji radovi, priče i knjige objavljeni su na sajtu

https://epicfantasyweb.wordpress.com/

Pitaću te za sve svetove i likove koje si stvorila i o kojima si tamo pisala, ali bih pre toga da rešimo jednu zagonetku, jer sajt se zove „Fantasy by Sofia“.

I sada se ja pitam, Petra ili Sofia? Zašto Sofia?

Petra Rapaić: Pa, Fantasy by Petra zvuči pomalo rogobatno, dok Fantasy by Sofia prosto klizi s jezika, zar ne? Takođe, malo sam bila stidljiva kad sam počinjala s blogom.

Hronike Helma: Hajde da zamislimo da je tvoj sajt, Fantasy by Sofia, zamak, a u zamku ima jedan hodnik. Naravno, u hodniku su vrata. Nekoliko njih. Ako otvorimo neka, nećemo ući u odaju u kojoj nas čeka uspavana princeza upitnog godišta, već ćemo se naći u jednom od svetova u kome se dešavaju tvoje priče i knjige.

A ti ćeš nas, poput tajnovitog čuvara zamka, koji se ogrnuo crnim ogrtačem i navukao kapuljaču preko glave, sa bakljom u ruci koja stvara razigrane senke po kamenim zidovima, provesti kroz hodnik i otvorićeš nam sva vrata da bi nam pokazala kakvi se svetovi skrivaju iza.

Za početak bih te zamolio da otvoriš vrata na kojima je plamtećim slovima urezano „Ime zmaja“. Znam da ćemo se, ako prođemo kroz njih, vratiti u srednji vek i svašta ćemo tamo videti: Vile, zmajeve, princeze, junake… A svi oni odskaču od stereotipa na koje smo naučeni. Mene su često ostavili nasmejanog, jer u opasnom svetu, u kojem žive, znaju da budu duhoviti, ali ne na Pračetovski, već na jedan originalni način, koji je, kako sam primetio, svojstven samo tebi. Dakle, šta nas čeka iza prvih vrata i šta je to „Ime zmaja“?

Petra Rapaić: Prvo da pobrišem prašinu, sklonim paučinu i ćušnem par skeleta ispod tepiha. Nekad je bilo baš prometno ovuda. Ahem, da. Zmaj.

Trebalo je da bude realna verzija Biberčeta, pa se malo otrgla kontroli. Kako je krenulo, dobro da je priča iz prahistorije, inače bi likovi i sindikat osnovali. Počelo je tako što je jedna devojka lutalica trebalo da spase princezu, a tračevi bi preuveličali stvar do sitnog momka za ženidbu i devetoglave ale.

Međutim, kako što rekoh, likovi… Nisu hteli mirno da sede u ćošku i čekaju na red. Razbojnici su zarobili devojku, poharali selo i okrivili zmaja. Kralj se uzvrtio u svom gradu na obali jezera, jer zmaj inače treba da čuva zemlju, što kralja oslobađa od plaćanja redovne vojske. Zmaj ima odličan alibi, za to vreme bio je u kraljevim tamnicama.

Inače, legenda kaže da će onome ko nazove zmaja pravim imenom, ovaj ispuniti želju. Šteta što to zmaju niko nije rekao.

Volim likove koji nikad nisu ono što se čini da jesu, pa sam oprostila Krešimiru što je upao preko reda. Nadam se da ću ga videti u nastavku.

Hronike Helma: Ako produžimo niz hodnik videćemo da na sledećim vratima piše: „Vampirski život“. Ako ih otvorimo, hoćemo li biti žrtve vampira, njegovi saučesnici ili ćemo se i mi pretvoriti u krvopije? Kakav je svet i o čemu se radi u pričama koje nose naslov „Vampirski život“?

Petra Rapaić: Kad ulaziš među moje vampire ponesi litar najbolje flaširane krvi i paklicu cigareta i budi siguran da izgledaš najbolje što možeš. Koje skriveno oružje tu i tamo nije na odmet. I šta god da radiš, nemoj da nerviraš inspektora.

Priča za sada prati dvojicu vampira, nonšalantnog Rafaila i njegovog štićenika Čarlija, sveštenika koji je specijalizirao lov na vampire i ostala čudovišta. U prvoj priči problem nastaje kad Čarliju nalože da ubije Rafaila, a u drugoj zajedno rade na otkrivanju serijskog ubice u parohiji Čarlijevog prijatelja. Njihov odnos je čudan, ne mogu jedan bez drugog zbog zakona krvi i ostalih vampirskih stvari, a ne mogu ni zajedno. Zvuči dosadnije nego što jeste, znam. Ako ikad razradim priču, biće tu demon koji proganja Rafaila, pa institut za proučavanje seruma za podmlađivanje, inspektor koji ne veruje u natprirodno i vukodlak će raditi zajedno… ma sila fantastične akcije.

Hronike Helma: Vrata na kojima piše „Vampirski život“ upravo smo zatvorili. Ali bih se još malo zadržao ispred, pre nego što niz hodnik stignemo do sledećih, jer želim da te pitam… Na zidu kraj tih vrata u kamenu su uklesane tvoje reči: „Priča nije moja, ja samo pišem onako kako vidim. Ako vam se dopadne, potrudiću se da ih bude još.”

Zapravo, te reči sam pročitao u sklopu tvoje uvodne priče o vampirima. Možeš li malo da ih pojasniš? Očigledno se radi o inspiraciji i verujem da bi bilo zanimljivo da opišeš svoje stvaralačke trenutke.

Petra Rapaić:  Moraću da te razočaram, inspiracija je u ovom slučaju potpuno podbacila. Iskoristila sam radnju jedne mange kao vežbu za pisanje. Mislim da napredak može da se primeti od prvog do zadnjeg dela, tako da sam zadovoljna. Negde na pola sam skontala da ne moram da pratim mangu i da mogu da ubacim i nešto svoje.

Što se tiče inspiracije, to je jedan hiroviti trol, živi ispod police s knjigama i ponekad ispuzi da me tresne po glavi. Zvučaće glupo, ali kad počnem da pišem, nemam neki specijalni plan. Imam viziju scene koja vrišti da bude napisana, a oko nje se formira čitav roman. Stvari se razvijaju same od sebe, ispadnu mnogo kompleksnije nego što sam zamišljala na početku.

Hronike Helma: Dok naši koraci sablasno odjekuju u hodniku, dolazimo do sledećih vrata u zamku koji se zove Fantasy by Sofia. Na tim vratima piše „Gospodar severa, stranci“. Kakav nas svet i kakve dogodovšitine čekaju u Gospodaru severa?

Petra Rapaić: Rat za moć i prevlast, magija, ratnici, putovanja kroz svetove, izgubljeni ljubavnici, verni prijatelji. Vilenjaci, naravno, nigde bez njih.

Jedan od likova, Bajarn, ima noćne more tako strašne da čitava prostorija bukne u vatri.

Dagonet je tvrdoglavi nesevernjak, Gospodar severa, dok spava duša mu šeta tvrđavom.

Sinor je potomak vilenjačke Kuće Sunca, nekada profesor a sada najamnik i vojskovođa.

Raskalk je ljubitelj konja i sekira, eksplozivan i uglavnom poslednji sazna šta se dešava.

Seila je upravo izronila iz drugog sveta i našla se u zamci. Planira sve da ih pobije.

Ukratko, to je to, dok ne smislim nešto bolje.

Hronike Helma: I na kraju, a možda to nije kraj, dolazimo do poslednje odaje, na čijim vratima piše „Crveni vuk“…

Petra Rapaić: „Crveni vuk“ se čini kao skup klišea, počev od samog naslova. Povučen je sa bloga jer je davno trebalo da bude objavljen, ali nije. Jednom ću pokušati opet, čim ga malo sredim, jer pisanje je konstantan proces učenja.

E sad, verovatno te zanima šta je Crveni vuk. Distopijski roman, vanzemaljci uništili Zemlju. Ljudi već drugu generaciju preživljavaju kako mogu. Agencija pokušava da smisli kako da se odbrani od vanzemaljaca, ali sve što čujemo o njoj u mirnom gradiću jeste rekla-kazala jer nijedan Agent nikada nije došao do njih. Povremeno ih obilazi usamljeni ratnik zvani Crveni Vuk. Legende o njemu su legendarne, što bi rekao Po. Radnja počinje kad u grad zaluta stranac bez sećanja, a onda kreću ubistva.

Ima mnogo misteri momenata, drame, malo ljubavi, telepatskih moći i nadljudske snage. Uglavnom, ja to opisujem mnogo dosadnije nego što zapravo jeste.

Hronike Helma: Kad smo kod vukova, jednom si prilikom izjavila da nameravaš da istetoviraš čopor vukova 🙂 Dokle se stiglo u ostvarenju tog nauma? I otkud ljubav prema tim životinjama?

Petra Rapaić: Ispunila sam želju jednim velikim vukom i čoporom ptica oko njega 🙂 Koji potomak zemlje vukova ih ne bi voleo? To su divne, veličanstvene životinje, šumski ratnici. Često ih sanjam.

Hronike Helma: Da se vratimo na književnost 🙂 Da li su u zamku, koji se zove Fantasy by Sofia, ostala još neka vrata koja nismo otvorili. Možda neka skrivena?

Petra Rapaić: Biću skromna i reći ću da je to otprilike to. Mada, imam jedna mala tajna vrata za ljubitelje svakodnevnih tema (rubrika Blogeta), i nešto pomalo o knjigama.

Hronike Helma: Možeš li postaviti link do neke od tvojih priča, odlomka knjige ili do nekog teksta koji bi preporučila čitaocima?

Petra Rapaić:  Uuu, slobodna samoreklama, jeej!

Kad smo već kod svakodnevnih tema, imam savete za udvaranje

Zbog ove priče je algoritam fejsa precrkao i blokirao mi blog na tri dana

A ovo je priča iz istog univerzuma kao Gospodar severa

Hronike Helma: Osim na svom, pisala si i za druge portale. Imao sam priliku da čitam tvoje tekstove koje je objavio Autostoperski vodič kroz fantastiku (AVKF). To je činjenica koja privlači pažnju, jer je AVKF najveći portal za fantastiku na Helmu (stari naziv za Balkansko poluostrvo). Koliko se sećam, tamo je bilo tvojih osvrta na dela iz žanra fantazije. Kako si vršila odabir knjige o kojoj ćeš pisati? 

Petra Rapaić: U početku su to bili zadaci, ali kako ne radim dobro na zadate teme, prešla sam na pisanje o onome što me se najviše dojmilo. Pisala sam o Pračetu, što je, koliko čujem, neumorno tražen text. O Loku Lamori, Skota Linča, i još uvek se nije pojavilo delo koje bi ga zamenilo na prvom mestu spiska omiljenih. Za jednu Noć knjiga bila je reč o Sandersonu i Eriksonu. Upoređivala sam Marsovca i Artemidu Endija Vira, a taj tekst je preuzeo i sajt Refestikona. Škrabnula sam i nešto o Vešcu.

Hronike Helma: Da napravimo jedan mali rezime. Na svom sajtu pišeš priče i knjige. Takođe pišeš za druge portale. Uz to za kontakt sa čitaocima imaš profil

https://www.facebook.com/profile.php?id=1467173323

i stranicu na facebooku

Epic fantasy by Sofia

na kojoj objavljuješ svoje književne radove.

Za sve što sam naveo potrebno je vreme.

Ovo sam napomenuo jer mi je Nešo Popović – Šoneri, sa kojim si pisala priče o Mirku Pladunjali, rekao da si strastven čitalac i da na mesečnom nivou pročitaš više knjiga od njega. Tu bih naglasio da mi je on još uvek misterija, jer za trideset dana pročita mnogo. Koliko knjiga pročitaš u toku meseca i kako to postižeš?

Petra Rapaić: Knjige – moja omiljena tema. Bojim se, ako kažem tačan broj, da mi niko neće verovati. Khm tridesetak khm. Poznajem ljude koji čitaju više, tako da to nije ništa strašno. Uživam u čitanju, pa se mozak potrudio da ubrza proces da ne bi umro od dosade. Imam i stranicu na instagramu

https://www.instagram.com/knjigekojecitam/?hl=sr

tu tek smaram o knjigama.

Hronike Helma: Odnekud znam da nisi veliki ljubitelj domaće epske fantastike. A možda grešim, jer je u mojim godinama permutacija u sećanjima sasvim uobičajena 🙂 Elem, pitanje ću ipak postaviti. Koje su, po tvom mišljenju, prednosti i mane domaće, a koje su prednosti i mane strane fantastike?

Petra Rapaić: Za stranu fantastiku je dovoljno reći sviđa mi se – ne sviđa mi se, i nikom ništa. Ne može sve svakom da prija. Najveća mana je što izdavači neće sve da prevode. Za domaću, međutim, i to ne samo fantastiku, ako kažeš da ti se ne sviđa, preti se na ličnoj osnovi i poziva na linč u roku odmah. Niko ne želi da sluša savete, samo pohvale. U takvoj atmosferi većina pisaca ne uči i ne postaje bolja već iznova ponavlja greške na koje se ljudi boje da ukažu. Istina je da od sile objavljenih domaćih knjiga u zadnje vreme samo mali procenat zaslužuje da se čita, a po nekom nepisanom pravilu najmanje se reklamira. U većini slučajeva ne preza se od kopiranja velikih imena zapada, što mi nije jasno jer mi imamo toliko dobrih domaće uzgojenih tema da ne treba da uvozimo tuđe. Dobra stvar je što se ljudi sve više okreću fantastici, i kao čitaoci i kao pisci.

Hronike Helma: Petra, hvala ti što si se odazvala pozivu da napravimo ovaj intervju. Želim ti puno uspeha u budućem književnom radu i ne sumnjam da će u budućnosti tvoje knjige i priče zauzeti svoje mesto na policama mnogih čitalaca.

Petra Rapaić: Iz tvoje tastature u Božije uši.

Hvala na fantastičnim pitanjima, bilo mi je zadovoljstvo.

dragan

dragan

Ostavi komentar