Vreme koje je potrebno da bi roman bio napisan govori o ozbiljnosti i želji autora da mu rukopis bude kvalitetan. I tu se ne radi samo o vremenu utrošenom na kuckanje po tastaturi jer otkucati dve, tri ili četiri stotine stranica nije teško i taj posao može da se završi za mesec ili dva.
Međutim, u tekstu uvek postoji nešto što bi moglo da se popravi ili napiše bolje. Zato autor kroz roman prolazi više puta, čita, odmerava, popravlja, menja… a taj rad zna da potraje.
Kada se taj posao privede kraju pisac još uvek ne zna da li je sve uradio najbolje što može i zato pravi pauzu jer je vreme najbolji učitelj.
Kasnije, nakon dva ili tri meseca, autor se, promenjen jer vreme menja svakoga od nas, vraća rukopisu i kreće iznova. Čita, stilizuje, odmerava, popravlja… Na prvi pogled radi sve što je radio pre.
Pa ipak nije sve isto jer ovog puta sagledava tekst iz nove perspektive koju je stekao zahvaljujući periodu koji je protekao od prethodnih ispravki.
Koliko će puta ovaj postupak biti ponovljen zavisi od autora, jer on će to da radi sve dok mu se u jednom trenutku ne desi „klik“ u glavi nakon kojeg će znati da je roman završen i da ga može predati tehničkom delu ekipe na dalju obradu.
Iz svega napisanog lako je zaključiti da je autoru za pisanje kvalitetnog romana najpre potrebna želja da ga takvim učini a potom i volja da svoju želju realizuje.
Jelena Vučić je, nesumnjivo, takav pisac. Inspirisana mangom i animom, japanskim stilovima crtanja stripova i animiranih filmova, u četrnaestoj godini se upustila u pisanje romana „Pratnja“ kojeg je završila u dvadeset četvrtoj godini života… Deset godina pisanja, deset godina odrastanja. Deset godina upornosti. Deset godina ugrađivanja sebe u jedno književno delo. Sam po sebi taj poduhvat je epski a posebnu čar, barem meni, daje činjenica da „Pratnja“ žanrovski spada u fantastiku.
Hronike Helma: Poštovanje Jelena i hvala ti na vremenu koje si odvojila za ovaj intervju. Na početku moram da ti kažem da sam dugo razmišljao kakvu koncepciju da napravim za naš razgovor jer ima mnogo toga što bi trebalo da se kaže o tvom stvaralaštvu, a da akcenat, ipak, ostane na romanu koji si napisala. Naposletku sam shvatio da bi nam za potpuno predstavljanje tvoje umetnosti trebalo mnogo više od jednog intervjua, a pisana reč bi, uz sve to, bila nedovoljna. I zato ću pokušati da čitaocima makar u kratkim crticama opišemo tvoj rad. Ti si završila osnovne i master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru Animacija. U skladu sa studijama napravila si dva animirana filma, „Pravda“ i „Niti“, koji su obišli filmske festivale u Evropi i Americi, a jedan od tvojih filmova podržan je od Filmskog centra Srbije. O kakvim se filmovima radi i kakvi su tvoji utisci sa festivala na kojima su prikazani?
Jelena Vučić: Moj prvi film „Pravda“ je adaptacija mog istoimenog stripa koji je bio nagrađen na Međunarodnom salonu stripa 2013. godine. Priča prati roditelje koji su izgubili ćerku u sabraćajnoj nesreći zbog greške bahatog vozača. Oni pokušavaju da, poštujući sistem, dobiju pravdu, ali stvari u realnosti ne funkcionišu uvek pravedno. Film je crno-beli, gde je akcenat na igri pozitiva i negativa. Za razliku od mog drugog filma koji je rađen digitalno, film „Pravda“ je rađen ručno na svetlećem stolu.
Film „Niti“ je takođe adapatacija jednog od mojih kratkih stripova, s tim što se krajevi u ovim verzijama razlikuju. Film govori o ljudskoj gluposti i sebičnosti koja na kraju uništava svet. Glavni lik koga pratimo kroz priču je žena sa čudnim crvenim kaputom sačinjenim od niti ljudskih duša, odnosno, njihovih suština. Ova žena se pojavljuje i u stripu, ali tamo je ona personifikacija majke prirode, dok u filmu nije potpuno definisano koga sve ona predstavlja. Glavna razlika u ove dve adaptacije jeste upotreba niti kao motiva i spomenuti kraj. On u stripu ostavlja čitaoce bez nade da će biti bolje, dok se film završava pozitivno sa porukom da se iza svakog kraja krije neki novi početak. Ovakve drastične promene su nastale, čini mi se, zbog promene u meni samoj. Odrasla sam i počela da gledam na stvari malo drugačije. Ljudi mogu primetiti da je ova tema promene i odrastanja uvek prisutna u svim mojim prezentacijama za knjigu „Pratnja“. „Pratnja“ je, takođe, na početku trebalo da bude strip, a danas ljudi mogu pogledati gifove i animirani trejler na zvaničnom YouTube kanalu TRILOGIJA NEBA. Mešanje medija, adaptacija i preobražaj istih priča i motiva je nešto što obeležava moje dosadašnje stvaranje. To je bila tema promotivne izložbe u galeriji Narodne banke Srbije 2019. godine, gde smo preko svih stripova i filmova došli i do knjige koja je definitvno kulminacija mog rada.
Hronike Helma: Spomenula si da, osim snimanja animiranih filmova, bez nagrađivanja nije ostalo ni tvoje stvaralaštvo u svetu stripa. Ja ću samo da kažem da je jedan od tvojih stripova dobio glavnu nagradu na Valjevskom strip festivalu i da je izložen u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Ovaj inspektor Kluzo 😀 sa kojim radiš intervju i koji je na internetu prikupljao informacije, ostao je zapanjen tvojim postignućima na tom polju i zato mislim da je najbolje da ti prepustim reč da sama predstaviš svoje strip stvaralaštvo i nagrade koje si dobila jer verujem da to niko neće bolje uraditi od autora.
Jelena Vučić: Moj hobi koji se pretvorio u profesiju počeo je sa stripom i nagradom. Moj strip „Papirni aviončić“ dobio je glavnu nagradu za učesnike do 15 godina, MLADI LAV, na Međunarodnom salonu stripa 2008. godine. Pored glavne nagrade dobio je i Nagradu za najbolju ideju. I dan danas se sećam te večeri koja mi je promenila život. Nagrade mi je uručio Srećko Jovanović, legenda o kojoj ja tada ništa nisam znala. Dok mi je uručivao nagradu rekao mi je: „Nemoj nikad prestati da crtaš“. Ne znam da li me je tim rečima začarao, ali ja zaista nisam nikad prestala. Nastavila sam da idem u školu stripa „Đorđe Lobačev“ gde sam imala ogromnu podršku od strane mog mentora Vlade Vesovića.
Stripova je bilo mnogo, ali istaći ću par njih. Spomenuo si strip „Kroz mećavu“ koji se našao u drugom albumu strip serijala „Linije fronta“. Strip govori o Momčilu Gavriću koji je sa devet godina prešao Albaniju u Prvom svetskom ratu. Preko tog stripa sam upoznala System Comics, jednog od izdavača knjige „Pratnja“, i stupila na scenu domaćeg stripa. Te iste godine je izašao strip „Tito“ u izdanju Rosencrantz-a. Uspela sam da tokom studiranja, za sedam meseci završim šezdeset strana stripa u boji i time dokažem sebi da mogu da izguram ceo album, da mogu da započnem nešto veliko i to završim što me je dodatno ohrabrilo da nastavim sa radom na mojim ličnim projektima koji su se ponekad činili prevelikim za mene.
Hronike Helma: Pre nego što pređemo na razgovor o knjizi spomenuo bih još jedan vid tvog stvaralaštva, jer uz animaciju i strip ti se baviš i ilustracijom. Neki od tvojih crteža mogu se videti na linkovima
https://www.artstation.com/meny_sempai
https://www.behance.net/cokamenya1d2
https://www.instagram.com/meny_sempai_/
Kada sve navedeno rezimiramo, jasno je da je tvoj stvaralački opus zaista veliki. U to ime vratiću se na decembar prošle godine kada si u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije predstavila svu širinu tvoje umetnosti. Znam da je taj događaj bio spektakularan jer su tvoje postavke bile raznovrsne. Kakvi su tvoji utisci sa izložbe?
Jelena Vučić: Prvo što sam naučila spremajući izložbu jeste da je to ozbiljan posao koji zahteva višemesečnu organizaciju. Na dan otvaranja sam bila toliko umorna da me trema nije ni uhvatila. Sve dok ljudi nisu počeli da dolaze. Iskreno, bila sam u šoku, jer nisam očekivala toliki broj posetilaca. Toliko ljudi sa toliko pažnje uživa u mom radu? Mora da je san! Morali smo da ih ’jurimo’ i odvajamo od video bima gde su se puštale animacije kako bismo mogli da zvanično otvorimo izložbu. Tada sam, takođe, prvi put javno držala govor i predstavljala svoj rad i knjigu. Posetioci su mogli da vide sve moje stripove, filmove i ilustracije, da vide kako je to sve nastalo i kako se menjalo. I ljudima se svidelo. Neki su se vraćali izložbi i dovodili prijatelje i nakon prvog dana. Srce mi je bilo puno.
Hronike Helma: Na početku sam rekao da nam je potrebno mnogo više od običnog intervjua 🙂 Pa ipak, dotakli smo se nekih sfera tvog rada i dođosmo do knjige. Na spomenutoj izložbi predstavila si svoj roman „Pratnja“, neobično delo koje je nastalo na još neobičniji način 🙂 Naime, ideju si dobila kada si imala četrnaest godina i tada si počela sa pisanjem. Na romanu si radila deset godina. U skladu sa odrastanjem menjala si ga i usavršavala. I negde pronađoh informaciju da si u jednom trenutku, nezadovoljna onim što si do tada napisala, izbrisala čitavih dve stotine strana. Ta činjenica govori o ozbiljnosti tvog pristupa, o temeljnosti, o tvom trudu i želji da stvoriš kvalitet. Pa ipak… moram da te pitam nešto što čitaocima, možda, neće biti interesantno. Ali… kako si mogla da izbrišeš dve stotine strana? 🙂
Jelena Vučić: Poput tebe i drugi kada čuju taj detalj ostanu u šoku, u očima im vidim nevericu. 😀 Pretpostavljam da to jeste čudno, ako se možda ne bavite aktivno crtanjem. Najbitnija lekcija u crtanju je – gumica je tvoj najbolji prijatelj. Ovo govorim iz iskustva. Kao mladi crtač sam se bojala da izbrišem nacrtano. Bila sam svesna da crtež nije dobar, ali sam se plašila da ću ga učiniti još gorim ako se usudim da ga obrišem i krenem iz početka. Ako želite u bilo čemu da napredujete, morate da verujete da možete bolje, da niste dostigli vrhunac. Ne smete biti tek tako zadovoljni onim što ste učinili, jer tako stojite u mestu. Kada sam napravila prvi korak i obrisala svoj crtež, sledeći je bio mnogo lakši. Veliki je trud otišao u tih 200 strana, to ne treba zanemariti i potceniti, iz toga treba naučiti. Ja sam dosta toga naučila kucajući te strane. Naučila sam i da mogu mnogo bolje. O tome da li treba pritisnuti ’delete’ nije bilo ni diskusije.
Hronike Helma: Trejler za roman „Pratnja“ može se pogledati na linku
Iako roman spada u žanr fantastike koji je namenjen mladima, ali ne samo mladima po godinama već i onima koji se tako osećaju, moram ti priznati da je trejler za tvoju knjigu u meni izazvao osećaj jeze pa sam isprva pomislio da je u pitanju horor. Međutim knjiga je žanrovski višeslojna. Koliko sam video, u njoj ima akcije, magije, fantastike, horora, ljubavi, avanture, ratova… i nisam sve naveo već samo dadoh malu uvodnu reč. A šta o romanu „Pratnja“ kaže autor?
Jelena Vučić: Na YouTube kanalu TRILOGIJA NEBA, pored trejlera se može naći i nekoliko videa koji detaljno ulaze u proces nastajanja knjige i govore o decenijskoj inspiraciji. Knjiga je bukvalno čudna mešavina svega što je na mene uticalo tokom deset godina pisanja, pa samim tim i žanr kojem knjiga pripada je zapravo mešavina žanrova koje ja volim.
Pošto se bavim stripom i animacijom, knjiga je sa tehničke strane veoma filmično pisana. Vizuelno je štivo, gde se scene seku poput reza u filmu i gde se čitaoci ohrabruju da maštaju i sami zamišljaju svet koristeći smernice iz teksta. Ovaj fantastični, epski svet u „Pratnji“ vuče inspiraciju iz književnih serijala poput „Igre prestola“, „Gospodara prstenova“, „Hari Potera“ i „Disk sveta“. U sebi ovaj izmišljeni svet, međutim, ima i primese steam punk-a i alhemije. Jedan deo magije se zasniva na nauci i ravnoteži, pa podseća na magiju u mangi „Fullmetal Alchemist“, dok drugi deo magije ima više veze sa prirodom i podseća na magijski sistem iz animirane serije „Avatar: The Last Airbender“. Celokupna atmosfera i emocija knjige liči na onu koja se može naći u filmovima studija GHIBLI. A pošto sam ljubitelj detektivskih priča i psiholoških trilera, knjiga „Pratnja“ u sebi ima misteriju te vrste. Postoje tajne koje čitaoci zajedno sa junacima moraju otkriti prateći nagoveštaje i dokaze iz teksta. Razrešenje tih misterija ih ponekad dovede u dodir sa mračnom i strašnom stranom sveta, a pošto se knjiga koncentriše na psihiloški razvoj likova onda je horor koji se u knjizi može naći takođe psihološke prirode.
U knjizi „Pratnja“ radnja počinje kada Zapadno kraljevstvo pošalje svog čoveka u Izelmund, prestonicu Istočnog kraljevstva. Zapadnjak, po imenu Ming, poslat je da ubije princa Ričarda na proslavi njegovog desetog rođendana. Te večeri, pored legendarnih bića Maski, na dvoru će se naći mladi čarobnjak i razbojnik osuđen na smrt. Čarobnjak, razbojnik i ubica nikada nije trebalo da se upoznaju, ali sudbina se iz nekog razloga promenila i zbog toga nastaje haos. Već na samom početku imamo avanturu, jer kada se svi naši junaci okupe, oni kreću na put na kojem naleću na razne događaje i likove. A onda se negde na pola knjige situacija potpuno menja i avantura se pretvara u nešto sasvim drugačije – šta tačno, čitaoci će morati sami da saznaju.
Rat je, takođe, nešto što od samog početka preti i tera dve strane da uđu u razgovor, tako da ako neko voli malo diplomatije i taktičkog nadmudrivanja u fantastici, može to naći u „Pratnji“. Biće zadovoljni i oni koji vole akciju i velike bitke. Kao što sam spomenula, knjiga ima primese steam punk-a, tako da se na bojnom polju mogu naći i dirižabli – najnovije čudo tehnike. Dirižabli su nešto između cepelina i brodova iz 16. veka, čudna kombinacija aviona iz pera Hayao Miyazaki-ja i filma „Planeta s blagom“. U ovoj fantastici ‘epskih’ razmera čitaoci će pronaći i malo svemirske opere.
I naravno oni koji vole romansu neće biti razočarani. Na kraju krajeva, ljubav je jedna od glavnih tema u knjizi „Pratnja“ – ljubav prema otažbini, prijateljima, prema roditeljima, svojoj deci, braći i sestrama, ljubav prema nepoznatom i prema samom sebi. Romantična ljubav je samo jedna od njenih oblika koja se skriva u tekstu.
Hronike Helma: Maločas si spomenula književne serijale koji su te inspirisali dok si pisala Pratnju. Da se na trenutak zadržimo na Igri prestola, Hari Poteru i Tolkinu. Koji su elementi iz tih dela utkani u tvoj roman?
Jelena Vučić: Kao što rekoh, oni jesu delimično bili inspiracija, ali definitivno ne bih poredila „Pratnju“ sa njima. Knjiga je slična „Hari Poteru“ zato što i u njoj postoje institucije koje se bave obučavanjem magije, postoji škola, akademija, biblioteka. Ali sistem u „Hari Poteru“ je potpuno drugačiji od sistema u „Pratnji“. Odnos običnih ljudi prema čarobnjacima je drugačiji, odnos čarobnjaka prema drugim čarobnjacima je potpuno drugačiji i ne baš prijateljski. Sami čarobnjaci, njihova suština, ponašanje i karakter drugačiji su od onoga na šta smo navikli u „Hari Poteru“, ali i u svetovima inspirisanim Tolkinom. Dok sam pisala čarobnjake postavila sam sebi pitanje: Šta bi bilo da u našem realnom svetu zaista postoje ljudi sa određenim sposobnostima koje baš i ne razumemo? Da li bismo bili uplašeni, zavidni, da li bismo im se divili? Da li bismo nekako pokušali da ih kontrolišemo? Kako bi oni nas videli? Kao manje vredne? Kao jadne? Da li bi postali arogantni? Da li bi se takmičili među sobom? Da li je svaki čarobnjak podjednako jak ili i kod njih postoji lestvica? Da li bi gledali loše ili dobro na tu konkurenciju?
„Igru prestola“ volim da spomenem, zato što je ona za mene bila prva ‘realnija epika’. Iako i ona u sebi ima zmajeve i čudna bića, koja u „Pratnji“ ne postoje, „Igra prestola“ je imala likove sa realnijim motivima i problemima, odnosno, likovi su imali motive i probleme koje realni ljudi imaju, sprovodili su motive i rešavali probleme na realniji način. To i politika među zaraćenim stranama podseća na dinamiku koju ima „Pratnja“.
Hronike Helma: U romanu se spominju Maske i one praktikuju magiju. Šta su, zapravo, maske? Jesu li one dobre ili zle i kakve moći imaju?
Jelena Vučić: Kada ljudima opisujem Maske, kažem im da su one nešto poput anđela, jer čuvaju sudbinu sveta i Nebo, koje je bog u religiji tog sveta. Maske su besmrtna bića, čuvari, nadzirači, sluge, anđeli, ali anđeli koji po svojoj funkciji i ponašanju podsećaju na Nazgule koji jure Froda u „Gospodaru prstenova“. Dakle, nisu baš ’dobra’ i ’čista’ bića. O njima se malo zna, zato što se retko kad pojavljuju među smrtnicima – pojavljuju se samo kada moraju da intervenišu, odnosno kada moraju da vrate sudbinu na pravi put. One se, na primer, pojavljuju na dvoru u Izelmundu zato što susret čarobnjaka, razbojnika i ubice nije bio predodređen, a njihov susret menja previše stvari u većem dobru koje je Nebo istkalo za svet. Legende i mitovi o Maskama se oskudno mogu naći u svetoj Knjizi Rađanja koja se spominje u „Pratnji“. Negde piše da su Maske pripadnici kraljevske loze sa istoka koja se ogrešila o Nebo. Njihove ličnosti i sudbina su im oduzete, te su oni prokleti da provedu večnost u senci kako bi se iskupili za višegeneracijski greh. Ali u nekim tekstovima se o Maskama govori kao da su to odabrani ljudi koji imaju tu čast da čuvaju zvezde na nebu. Bile Maske proklete ili ne, običan narod ih se plaši i često se ta bića bez lika mogu naći u strašnim pričama za decu ili kao ’gargojli’ koji krase fasade crkvi. Baš to što ljudi nisu sigurni u razlog njihovog postojanja čini ih dodatno strašnim. Kada ne možete da proverite priče na kojima odrastate, utvare i babaroge postanu još gora stvarnost nego što one možda uistinu jesu.
Što se tiče magije u svetu „Pratnje“, postoje dve vrste – jednom se služe pojedinci sa Vidom, dok je druga rezervisana za Maske. U poređenju sa čarobnjacima koji svojim Vidom krive realnost, magija Maski je prilično jednostavna. Svaka ima kontrolu nad jednim elementom – vatra, voda, vazduh, zemlja.
Hronike Helma: U svetu koji si stvorila u Pratnji zamenila si mesto istoku i zapadu. Da li, osim te zamene i postojanja Maski, u tom svetu ima još nekih karakteristika po kojima se on razlikuje od naše planete? Kako izgleda njegova geografija, privreda, stanovništvo…? I naravno, ono što mene kao i svakog standardnog Srbina interesuje, ima li tamo krčmi?
Jelena Vučić: Svet „Pratnje“ je na neki način inspirisan našom realnošću i našom istorijom. Junaci, iako se nalaze u fantastičnom svetu, imaju realne probleme koje je većina čitalaca iskusila ili s kojima će se tek sresti. Čitaoci ulaze u priču u momentu kada se dešava neka vrsta ‘industrijske revolucije’ u svetu „Pratnje“, odnosno u vreme velikih promena. Spomenuti dirižabli su nešto sasvim novo u svetu, sada svako ko ima dovoljno novca može da leti, ne samo čarobnjaci. Kako to obično biva, oni postaju odlučujuća stvar u ratu i na neki način i povod za rat, jer ne samo da narušavaju ravnotežu, već odjednom određene rude i metali dobijaju na važnosti. Medicina takođe napreduje i potpuno dominira nad magijom u toj sferi, jer magija u „Pratnji“ nikad nije uistinu ni mogla da leči. Ljudi sve hrabrije tumače sudbinu, jer znanje postaje rasprostranjenije. Čarobnjaka ima sve manje, jer oni stalno ginu u čestim ratovima. I sve to dovodi do toga da magija polako izumire.
Možda je najzanimljivije to što su Istok i Zapad zamenili mesto. Zapad je inpirisan Azijom, najviše Kinom i Japanom, dok je Istok inspirisan Francuskom, Engleskom i Amerikom. Što se tiče ‘zanimljive geografije’ istaći ću samo par stvari: Palata u Talumu, prestonici Zapadnog kraljevstva, nalazi se na planini gde je uvek sneg. Njihova vojska tamo redovno vežba, te je ona veštija od Istočne na surovijem terenu. Zaliv Bei je jedino mesto gde se i dan danas može naći mešovito stanovništo. Nažalost, zaliv Bei je bogat baš tim rudama i metalima koji su odjednom toliko važni. I na kraju, spomenula bih grad Driz, napušteno mesto na ničijoj zemlji gde obitava Nebo i gde se Maske kriju.
A sad, ono što su svi čekali: krčme. Pa ima ih, naravno. 🙂 Nekoliko veoma bitnih događaja se dešava baš u jednoj krčmi u gradiću Jold.
Hronike Helma: Na linku Goodreadsa
https://www.goodreads.com/book/show/48665310-pratnja?ac=1&from_search=true&qid=jZRnAXhsKh&rank=2
iz reakcije čitalaca se može primetiti da si tokom pisanja veliku pažnju posvetila psihološkim profilima tvojih likova. I sada, da ne bismo tako lako ostavili krčmu 😀 koga od tvojih likova mi preporučuješ za prijatelja i za druženje u spomenutoj instituciji, a koga mi preporučuješ da se klonim? Ko je od njih najmudriji, a ko ima više sreće nego pameti? Ko je pouzdan, a ko prevrtljiv?
Jelena Vučić: Hm, ne bih išla detaljno u opise kakav je ko, jer je jedna od draži čitanja „Pratnje“ upravo to sâm otkriti. Ko kaže da se svi predstavljaju onakvim kakvi zaista jesu? Takođe, nečije prošlosti su duboko isprepletane sa svim što se dešava, tako da šta god da kažem može biti ‘spojler’ 🙂
Ali! Što se druženja u krčmi tiče, mislim da bi uživao sa svim našim glavnim junacima. Teksas, kao i svaki razbojnik, ima višegodišnje iskutvo u tome kako i šta treba raditi u krčmama. Mogao bi da te nauči par stvari i da te upozna sa… recimo, nesvakidašnje šarenim induviduama. Pokazao bi ti dobar provod. Žak, naš čarobnjak, pijan je posle druge čaše vina, tako da, verujem da bi ti bilo zabavno da ga gledaš kako pokušava da pleše sa svim posetiocima krčme. Ming nije neko ko pije, ali za divno čudo, njega je najteže napiti. Verovatno bi bilo zanimljivo testirati granice, a kada bi ga konačno napio, Ming bi bio dobar sagovornik.
Hronike Helma: Ti si u početku, kada si imala četrnaest godina, priču iz romana „Pratnja“ želela da predstaviš kroz strip. Međutim, u to vreme nisi bila zadovoljna svojim crtanjem pa si odlučila da napišeš knjigu. Od tada je prošlo dvanaest godina, od kojih si deset provela u pisanju. Takođe si, u međuvremenu, završila studije na Fakultetu primenjenih umetnosti na smeru Animacija. Gledajući iz sadašnje perspektive, koje su prednosti i mane stripa i knjige u predstavljanju neke priče?
Jelena Vučić: O ovim i mnogim sličnim temama ljudi mogu detaljno da čuju na YouTube kanalu TRILOGIJA NEBA. Kolega strip autor, Aleksandar Petrikanović, i ja smo snimili četiri sata zanimljivog razgovora na temu knjige, stripa i animacije, koje su razlike, sličnosti i kako jedan medij utiče na drugi. Tako da, savetujem ljude da zaprate kanal. Prva epizoda je već dostupna, naredne tri će uskoro takođe biti objavljene.
Ovde ću samo reći da knjiga i strip jedan drugog dopunjuju i da je veliki plus, po meni, znati strip. On može i te kako pomoći prilikom planiranja i pisanja knjige. Razviti lik, njegov odnos sa drugim likovima i napisati dobar dijalog je sve nešto što vas strip može naučiti i mislim da je pametno koristiti dobre strane jednog medija u stvaranju drugog. To je, na kraju krajeva (ili kao što sam rekla na početku intervjua 🙂 ), tajna mog stvaralaštva.
Hronike Helma: Na prošlogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu roman „Pratnja“ je izložen na štandu tvog izdavača System comics i Lokomotiva. Kako je bilo raditi sa izdavačem?
Jelena Vučić: Mislim da sam na kraju imala veliku sreću sa izdavačem i da je ispalo dobro što su to strip izdavači. Verujem da ni kod jednog drugog ne bih dobila slobodu koju sam imala ovde. Vizuelno knjiga izgleda onako kako sam je zamišljala sa četrnaest godina. Izašla je cela, a ne u delovima kao što su neki izdavači nudili zbog obima knjige. Na ćirilici je, ilustrovana je i lepog je formata. Imala sam divnu lektorku, dobrog dizajnera i urednika. Smatram da smo napravili jedan dobar proizvod, a mislim da to potvrđuje prodaja knjige po knjižarama i festivalima i utisci fanova. Svaki čitalac koji je pročitao „Pratnju“ bio je iznenađen i oduševljen, bio on devojka od trinaest ili čovek od četrdeset godina. Mislim da je to najvažnije. Meni svakako jeste.
Hronike Helma: Osim u izložbenom prostoru Narodne banke Srbije i na Beogradskom sajmu knjiga, gostovala si i svoj roman si predstavila na ChibiConu 2020. Deo tvog gostovanja može se pogledati na linku
Možeš li da pojasniš o kakvoj se manifestaciji radi i kakve si utiske tamo stekla?
Jelena Vučić: ChibiCon je festival koji sam pre ove godine redovno posećivala kao fan azijske kulture, a ove godine sam imala priliku da tu svoju ljubav prema mangama i animaciji podelim putem knjige. To je divna manifestacija i svaki put se oduševim kada vidim ogroman odziv ljudi. Zahvalna sam Sakurabani što se trudi da održi tradiciju ovog i drugih festivala i što na taj način spaja ljude. Ja sam samo ove godine upoznala toliko novih ljudi, čak sam i ponovo srela fanove knjige koje sam upoznala na sajmu knjiga. Bilo je prelepo i nezaboravno i nadam se da ću gostovati još neki put.
HronikeHelma: Osim promocija postoje mnogi načini da se čitaoci upoznaju sa tvojim romanom. Knjiga može da se kupi u knjižarama Kreativni centar, Makart i Beopolis.
Naravno, roman “Pratnja” se nalazii u Delfi knjižarama i može da se naruči online preko linka
https://www.delfi.rs/knjige/147343_pratnja_knjiga_delfi_knjizare.html
Takođe se nalazi u prodaji u Vulkanovim knjižarama i tamo može da se naruči online putem linka
https://www.knjizare-vulkan.rs/tinejdz-i-ya-roman/49842-pratnja
System comics vrši prodaju na
http://www.dvdzona.co.rs/user/knjige-razno/jelena-vucic-pratnja-knjiga/7_2669_233905_1_0_-1/item.jsp
Uz to, “Pratnja” se nalazi u ponudi knjižare Urban Books & Comics na Vračaru, Njegoševa 53
Osim knjižara i kupovine, sa romanom i autorkom čitaoci mogu da se upoznaju na instagramu
https://www.instagram.com/pratnja_roman_jelene_vucic/
i na facebooku na stranici knjige
Pratnja – roman Jelene Vučić@Pratnja.JelenaVucic · Писац
ili na fejs profilu
https://www.facebook.com/jelena.vucic.9469
Uz sve to, postoji you tube kanal
https://www.youtube.com/channel/UCvmB3JZYM_TICs-hdNlmSPw
Sve u svemu ovo je impresivna lista načina za upoznavanje sa tvojim stvaralaštvom. Kakve su povratne reakcije čitalaca na roman?
Jelena Vučić: I dalje mi je ponekad teško da poverujem da je ovo stvarnost kad mi se neko javi na Facebook-u ili Instagram-u i počne da priča o knjizi. Ja sam uvek verovala u sebe, ali jedan deo mene je bio svestan da je jako teško privući pažnju danas, uprkos svim ovim linkovima koje si nabrojao. Mislim da je zato veoma važno mahnuti tim ljudima i zahvaliti im se na lepim rečima. Ja volim da pričam sa fanovima i sećam se da su mnogi bili oduševljeni što sam im uopšte lajkovala komentar. Prosto to nisu očekivali. I onda krenemo opušteno da pričamo i oni tada shvate da sam ja sasvim običan čovek. I tako se povežemo i sprijateljimo. Tako saznam dodatne utiske. Sve pamtim i zapisujem, ja učim od svojih čitalaca. Zato sam pokrenula YouTube kanal i Discord posvećen knjizi, ali i stripu i animaciji.
Želim da se družim sa fanovima, želim jedni drugima da širimo vidike.
Što se tiče utisaka, neki nisu bili sigurni da li će im se svideti knjiga jer nisu ljubitelji fantastike. A onda ih je ona iznenadila, jer je bilo nemoguće ne zavoleti likove i zbog njih je fantastika postala stvarna. Neki nisu bili sigurni, jer su se zasitili “Hari Potera” i “Igre prestola” pa je knjiga i njih iznenadila tako što je mnoge poznate stvari i ‘klišee’ uvila u sasvim drugu oblandu. Neki su se dvoumili, jer se knjiga u knjižarama često nalazi na Young Adult polici. Pa su se, opet, iznenadili zato što knjiga ne prati pravila ni jednog žanra i bukvalno je namenjena svima. Neki su se zabrinuli zato što knjiga ima 500 strana, a onda su je pročitali u jednom dahu.
Ono što je najčešći komentar jeste da su junaci zanimljivi, da je njihov međusobni odnos zabavan i stvaran i da su uživali u razrešenjima svih misterija na kraju.
Hronike Helma: A predstojeći planovi na polju književnosti? Pretpostavljam da ih ima. Na primer, primetio sam da se tvoj you tube kanal zove Trilogija neba. Da li to znači da je roman “Pratnja” zapravo prvi deo trilogije?
Jelena Vučić: “Pratnja” može potpuno da postoji kao ‘stand-alone’. Sva pitanja koja su postavljena na početku knjige, odgovorena su na kraju. Svi likovi imaju svoj ‘character development’, njihovi putevi imaju jasan kraj i u njemu se stiče utisak finalnosti te avanture. Međutim, kao što si primetio u mojoj glavi postoji trilogija, ali ona neće biti onakva na kakvu su ljudi možda navikli. Nastaviće se dešavanja u istom svetu, ali neće pratiti junake iz “Pratnje”, jer će se radnje dešavati u nekom drugom istorijskom periodu. Likovi i radnja će biti delimično povezani sa likovima i događajima iz “Pratnje”, ali uvek ću se truditi da svaki nastavak bude svoja celina i da kad neko pročita taj nastavak ima utisak da je pročitao celu priču i da ništa bitno nije propustio. Maske će, naravno, uvek biti prisutne u tim nastavcima zato što su besmrtna bića i one će na neki način povezivati sva tri dela i dodatno zaokružiti trilogiju. Ova ideja je bila samo san, ali sada mi se čini da vrlo lako može postati java.
Ali pre negošto se nastavci dese, podelila bih sa ljudima da spremamo nešto zanimljivo za “Pratnju” naredne godine. Takođe, mislim da mogu da otkrijem da je već uveliko prevodimo na engleski, tako da će, nadamo se, uskoro biti dostupna i na tom jeziku. O svim novostima i dešavanjima ljudi mogu da saznaju na nekoj od zvaničnih društvenih stranica.
HronikeHelma: Sada su na facebooku popularni razni izazovi. Ja sam nedavno dobio jedan o filmovima… pa ću ovu priliku da iskoristim da tebe nominujem u ovom intervjuu ali ću izazov malo da promenim 🙂
Elem, koja su tri filma i koje tri knjige na tebe ostavili najveći, ali baš najveći utisak? Dakle, šta bi čitaocima ovih redova preporučila za čitanje i gledanje?
Jelena Vučić: Teško je izdvojiti samo tri, jer mnogo naslova je uticalo na mene i mnoge naslove volim, ali ako bih morala da napravim tako usku selekciju onda bi to za filmove bili: “The Godfather: Part II”, “Kingdom of Heaven” i “Primal Fear”. Ovde ću malo da varam pa ću reći da animirani filmovi imaju svoju zasebnu kategoriju 😀 To bi bili: “Howl’s Moving Castle”, “Mulan”, “The Road to El Dorado”.
Od knjiga to bi bile: “Small Gods”, “Murder on the Orient Express”, “Na Drini ćuprija”.
A pošto sam ‘stripadžija’ predložila bih i tri stripa: “Saiyuki”, “Watchmen”, “Death Note”.
Hronike Helma: Jelena, hvala ti na izdvojenom vremenu. Nadam se da ćemo u budućnosti imati još novih prilika i novih književnih i umetničkih povoda za druženje i razgovor.
Jelena Vučić: Hvala tebi na ovako zanimljivim pitanjima. Mogla bih satima da pričam dajući odgovore na njih. Biće sigurno prilika za dalje druženje. Jedva čekam! 😀
