Kažu da je u starogrčkoj mitologiji postojalo devet boginja umetnosti i nauke. Zvali su ih muzama i svaka je imala svoje zaduženje u duhovnim aktivnostima čoveka pa je jedna bila zadužena za komičare, druga za tragičare, treća je inspiraciju dala muzičarima i tako redom.
Čovek koji bi se rodio sa blagoslovom svih devet muza iza sebe je ostavljao vanvremenski umetnički opus koji nikada nije gubio na aktuelnosti.
Međutim, takav se retko rađao. Valjda je to volja bogova jer znaju oni pokatkad da budu ljubomorni na smrtnike 🙂
Pa ipak, kod nas postoji umetnik koji svojim stvaralaštvom potvrđuje sve što sam napisao u uvodnoj reči. Zove se Miloš Petković i njega nije potrebno posebno predstavljati jer se zapravo radi o živoj legendi na našem prostoru.
Da bih obrazložio zašto tako mislim, spomenuću samo par činjenica koje se odnose na Miloševo stvaralaštvo, koje nije ograničeno samo na književnost iako je Petković jedini domaći pisac koji je pre tridesete godine napisao deset romana.
Naime, osim knjiga o kojima će kasnije biti reči, Miloš Petković je autor brojnih priča i dramskih tekstova. Takođe je strip – scenarista i autor stripa. Priređivač je monografije i predavač u školi kreativnog pisanja. Altruista je i humanitarni aktivista. Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada. Nekoliko njegovih knjiga našlo se u školskoj lektiri. Kao urednik je sarađivao sa desetak pisaca. Jedan je od osnivača festivala fantastike u Nišu… i kao što spomenuh, sigurno nisam sve naveo već samo par činjenica, jer monumentalni stvaralački opus i aktivnosti Miloša Petkovića prevazilaze mogućnosti koje po formi ima jedan intervju.
Hronike Helma: Pozdrav, Miloše. Na početku bih hteo da ti se zahvalim jer si se odazvao pozivu da uradimo ovaj intervju, pogotovo jer znam da si u zaista velikoj oskudici sa slobodnim vremenom.
Ti si jedan od naših najplodotvornijih pisaca fantastike i tebe zaista nije potrebno posebno predstavljati. Zapravo, tebe su najbolje predstavile tvoje knjige čiji je broj zaista zadivljujući. I ne samo njihov broj već i kvalitet. Zbog toga sam bio u velikoj dilemi dok sam pravio koncept za ovaj intervju, jer sam se dvoumio da li da prednost dam pitanjima koja se odnose na trenutno stanje i planove na polju književnosti koje imaš ili da, ipak, napravimo osvrt na tvoje dosadašnje stvaralaštvo. Naposletku sam izabrao drugu opciju jer putovanje u tvom društvu kroz svetove i pustolovine o kojima si pisao predstavlja svojevrsnu avanturu koja se ne propušta.
Ti si napisao čak tri trilogije. Prva po datumu objavljivanja bila je „Vukovi sudbine“ za koju bi najkraći opis bila rečenica na koricama knjige da „Heroji ne biraju sudbinu, sudbina bira njih.“
Delovi ove trilogije imaju nazive „Vukovi sudbine“, „Heroji mesečevog znamenja“ i „Duhovi blaga“. Mnogo je godina prošlo od kada su se „Vukovi sudbine“ pojavili u knjižarama. Kako bi sada, nakon toliko vremena, čitaocima predstavio taj prvi dragulj u kruni tvog književnog stvaralaštva?
Miloš Petković: Pre svega, hvala na lepim rečima i ovako pohvalnoj, obavezujućoj najavi. Takođe, srdačan pozdrav iz Niša svim ljubiteljima fantastike i pratiocima Hronika Helma. Svaki put kada me neko priupita nešto o „Vukovima sudbine“ ja se obradujem, to vraćanje na početak (koji iz ove perspektive i jeste i nije bio tako skoro) mi izuzetno prija. Ako bi uporedili sve priče, romane ili žanrove sa planinama, koje pisci kao kakvi alpinisti osvajaju na svojim literarnim proputovanjima, ja sam se sa družinom „Vukovi sudbine“ popeo na svoju prvu, epskofantastičnu planinu. Ljubav prema žanru je presudila, a u toj trilogiji dao sam ono najbolje što sam tada, kao početnik i debitant, imao da dam; maštu, kilometre čitalačkog i metre životnog iskustva i, pre svega, veru u najčistije i najlepše ljudske osobine koje su u delima epske fantastike sveprisutne. Vilinskog vagabunda Adarona jedna staza spaja sa gnomskim čarobnjakom i kleptomanom Driagom Insomniusom, te zajedno kreću u avanturu i potragu za blagom iz drevnih legendi. Sudbina ih spaja sa kraljem varvara Halgom, patuljačkim šampionom u ispijanju piva Harodom Gvozdenvrčem, tu je i ozloglašeni pirat, kapetan Džon Bura i, naposletku, sveštenica sunca Kendra Le Krom. Isprva, oni neće uvideti putokaze zajedničke sudbine, ali nije blago ono zbog čega su se okupili, već neke mnogo važnije stvari za koje su bili kadri samo kada su zajedno. Sa tim motivom sam i počeo i završio tu priču, ali sam na kraju umesto jedne stavio tri tačke.
Hronike Helma: Par godina nakon objavljivanja Vukova Sudbine napisao si još jednu trilogiju. To je u našoj književnosti sada već legendarni „Perunov hroničar“ kojeg čine „Perunov hroničar“, „Rog slovenskih bogova“ i „Šapat đavolje varoši“. Ova trilogija je drugi dragulj u kruni i ona nam donosi poruku „Strah je stvorio bogove, a hrabrost – ona stvara heroje!“
Miloš Petković: „Perunov hroničar“ je, i dan-danas, (čini mi se) knjiga (ili trilogija) po kojoj me ljudi najviše znaju. Neki moji bliski prijatelji i dalje smatraju da sam u toj priči ponajviše bio JA, kao pisac i kao čovek. Druga planina na mom književnom putešestviju koju sam nameravao da osvojim bila je sva u slovenskoj mitologiji. Svaki njen kutak bio je raskošan, ali i prekriven prašinom koju sam, bar malo, želeo da sklonim, da očistim. Iz perspektive jednog mladog pisca i njegovog mentora Akademika, ispričao sam priču o najstarijoj legendi sa naših prostora, trotomnu pripovest o divljanskom ratniku Zvezdanu koji je prevalio put od rodne Divljane, preko Đavolje varoši do ruskih tajgi i tundri i srca podzemnog sveta, ali i put od nesnađenog dečaka do heroja koji će zbog sopstvenih dela živeti večno. Ova trilogija donela mi je mnogo čitalaca, medijsku pažnju ali mi je i pomogla da naučim pregršt stvari o našim korenima koji sežu duboko u prošlost.
Hronike Helma: Treći dragulj je trilogija „Legenda o sedam mačeva“ sa knjigama „Tajna stare vodenice“, „Poljubac princeze Ildiko“ i „Teslin vremeplov“ u kojima će, kako kaže najava, tri srpska šejtana uskoro biti otkrivena. Da ne bih zašao u spojler o vampirima u Srbiji, prepustiću tebi da čitaocima predstaviš trilogiju.
Miloš Petković: Ova je trilogija, da tako kažem, čekala svoj red. Naime, ideju za „Tajnu stare vodenice“ sam dobio odmah nakon što sam završio sa radom na prvom delu Perunovog hroničara, ali sam se tada već naučio strpljenju. U međuvremenu (pre i posle Peruna) sam objavio priču „Dah ledene grobnice“ i novelu „Darovi iz sanduka“, koje su svojevrsne preteče priče o trojici srpskih vampira; Arnautu Pavlu, Petru Blagojeviću i Savi Savanoviću. Takođe, želja da priredim omaž meni najdražim književnim i istorijskim junacima uticala je da ovu priču o sedam legendarnih mačeva iznesu upravo oni uz koje sam odrastao. Sama pomisao da grof Monte Kristo od čoveka sa gvozdenom maskom, iza koje je bio sakriven prorok Nostradamus, dobije poslednje proročanstvo i kako da ga spreči, delovala je sumanuto, taman toliko da počnem da pišem. I nisam se zaustavljao do poslednjih redova Teslinog vremeplova. Sukobio sam svoje književne uzore sa iskonskim strahom i, verujem, pokazao da među nama uvek ima onih koji su spremni da se žrtvuju zarad opšteg dobra. Moj prijatelj, o kojem će i kasnije biti reči, Aca Seltik, rekao je da je ova trilogija kao partija šaha koja odlučuje o tituli svetskog prvaka. Aca me je ovim rečima počastvovao, ali i obavezao.
Hronike Helma: Po knjizi „Tajna stare vodenice“ rađena je i nedavno je odigrana predstava u Narodnom pozorištu u Nišu…
Miloš Petković: Da, „glavni krivac“ za to je direktorka SKC-a u Nišu, koja me je jednom prilikom pozvala da pričamo o postavljanju predstave za manifestaciju „Urban Fest“, ali se kasnije, zbog trenutne epidemiološke situacije, ispostavilo da je predstavom obeleženo šezdeset godina postojanja i rada Akademskog pozorišta u Nišu. Neverovatan je osećaj kada vidite sve te likove na daskama koje život znače, kada se pred vašim očima odigra priča iz knjige. Glumci, scenografija, kostimografija, muzika, sve to skupa. Prezadovoljan sam reakcijom publike, ponosan na činjenicu da gotovo svi imaju isti utisak – da je priča trilogije (napisana pre nekoliko godina) samo čekala dan kada će biti ispričana i pozorišnim jezikom. To mi se, nešto ranije, desilo i sa „Patuljcima i vilama“. Sada mogu da kažem da sam zaražen i pozorištem, i da ću, ukoliko sve bude išlo ovim tokom, u tom svetu i ostati. Takođe, dodao bih da je u pripremi i strip „Tajna stare vodenice“, u izvedbi majstora stripa Srđana Todorovića iz Zaječara. Nas dvojicu spojio je Marko Stojanović, naš legendarni strip-scenarista iz Leskovca.
Hronike Helma: Kao što rekoh, tri trilogije, tri dragulja, govore o plodotvornosti tvog stvaralaštva. Međutim, ti se nisi zadržao samo na fantastici. Zajedno sa Mladenom Stanisavljevićem stvorio si četvrti dragulj tvog književnog opusa koji se zove „Jezomor – Portret troprstog slikara“. O kakvom se romanu radi?
Miloš Petković: Žanrovski gledano, u pitanju je horor roman, što je od početka rada na tom rukopisu i bila Mladenova i moja ideja/namera. Naime, Mladen i ja smo se upoznali kada je on bio dvanaestogodišnjak, kupovao je knjige na mom tadašnjem radnom mestu. Kasnije je pohađao moju školu kreativnog pisanja, postali smo i prijatelji i iz toga se izrodila ideja za koautorski roman. Jednu staru, malo poznatu usmenu legendu iz Zaplanja, o Vitanu i Košuti, povezali smo preko prokletstva i neostvarene ljubavi sa savremenom pričom koja prati troprstog slikara Isidora, virtuoza sa četkicom koji je izgubio dva prsta kao dete, u dedinoj vodenici koja zaista postoji u tom kraju. Roman je jako dinamičan, stil sirov, mada smo težili i poetičnosti kako bi zašli u kosmičku stravu. Roman je jako dobro prošao kod čitalaca, ja sam zadovoljan usponom i na tu „književnu planinu“.
Hronike Helma: Peti dragulj, knjigu „Usnuli zmajevi“, izbrusio si zajedno sa legendom naše muzičke scene, Acom Seltikom, a veoma inspirativne ilustracije radio je Igor Krstić. Ovog puta vaša tročlana ekipa umetničkih čarobnjaka čitaoce vodi u daleku prošlost.
Ja ću navesti par uvodnih rečenica koje se nalaze na jednoj od prvih stranica knjige: „Lice opasnosti se krije iza hiljadu maski. I odeva se u hiljadu preobuka. Sneg je samo još jedna maska. Ili preobuka. Nije sneg opasan. Opasno je ono što tu zaslepljujuću masku i belu odeždu nosi. Ispod snega se krije zima. I mrak. I bes!“
Dakle, nisam odoleo da ovo savršenstvo ne ubacim u intervju 🙂 Ipak, ja sam samo tvoj sagovornik, a ti si autor pa bih tebi prepustio bliži opis Usnulih zmajeva.
Miloš Petković: Hvala na ovako lepim rečima, i u moje ali i u Acino i Igorovo ime. „Usnuli zmajevi“ su još jedan plod dugogodišnjeg prijateljstva sa njima dvojicom. Neko je negde napisao da, kada se spoje pisac, muzičar i slikar, i iza toga stane kuća kakva je Laguna, to mora da bude ludo i nezaboravno. Da li je takvo, ja uvek prepuštam čitaocima da presude. Rekao bih da su „Usnuli zmajevi“ porodična knjiga, za decu, mlade i one koji čuvaju Petra Pana u sebi. Pregršt je tu lepih poruka, sve sija od raskoši naše mitologije, geografije, ali i ljubavi. Verujem da je zato naš urednik, Srđan Krstić iz Lagune, i rekao da je knjiga zanosna, i kao takva odličan uvod u serijal čije ime još uvek (namerno) nismo otkrili publici.
Hronike Helma: Nedavno si izjavio da sa Acom Seltikom radiš na nastavku Usnulih zmajeva. Kako je došlo do saradnje sa našim poznatim muzičarem?
Miloš Petković: Reći ću ono što je jednom prilikom i sam Aca rekao. Najlepše stvari u životu dešavaju se slučajno i spontano. Tako je bilo i u slučaju „Usnulih zmajeva“. On se meni na Sajmu poverio da sprema nešto na temu naše mitologije, ja njemu takođe, pa smo uvideli da se dosta toga podudara. Ostalo je samo da se rukujemo, kontaktiramo Igora, ostalo se već zna. Spremamo nastavak, nismo hteli da žurimo sa tim, zato i neću pisati sada o njemu, ali kako bi intervju imao i tragove ekskluzive, reći ću samo da je u pripremi pozorišna predstava „Usnuli zmajevi“. To će, zbog svih elemenata, biti pravi spektakl, siguran sam u to.
Hronike Helma: Još jedan dragulj, šesti, stvorio si u koautorstvu sa Mladenom Đorđevićem. Roman se zove „Od mača do kubure“. Ali ovog puta se ne radi o fantastici ili hororu…
Miloš Petković: Mladen je moj drug još iz srednjoškolskih dana (Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“). On je pasionirani ljubitelj istorije, ja mitologije, a obojica smo ljubitelji fantastike, tako da nije bilo teško raditi na knjizi „Od mača do kubure“ koja se bavi životima naših istaknutih vitezova i hajduka. Moram da dodam da nam je, u poslednjoj fazi, svojim stručnim savetima pomogao Aleksandar Šljivić, student istorije na Filozofskom fakultetu u Nišu, inače veliki potencijal i, pre svega, sjajan momak. On je, sa mnom i Mladenom, deo Udruženja ljubitelja fantastike „Ordo Drakoniš“ iz Niša.
Hronike Helma: Sedmi dragulj si takođe izbrusio u koautorstvu, ovog puta sa ruskim piscem Antonom Ivanovičem Leskovim. Roman se zove „Veštica iz Strašilova ̶ Memento mori“…
Miloš Petković: Anton je vrhunski stručnjak iz oblasti forenzike na svetskom nivou, intelektualac i poliglota ali, na prvom mestu, darovit pisac i dobar čovek. Uživao sam radeći na tom romanu sa njim, puno saznao od njega i bio počastvovan kada mi je rekao da je i on sam imao štošta da nauči od mene, pre svega na temu slovenske mitologije. „Veštica iz Strašilova“ je forenzički triler, sa elementima onostranog, ali je i priča o običnim ljudima koji su se našli u više nego neobičnom spletu događaja. Tu imamo one koji se na takvom putu vraćaju veri, one koji traže sebe i one koji uviđaju da, kada sve logično padne u vodu, moraju da veruju u ono što je isprva delovalo nadrealno, pa da se sa tim još i sukobe. To je priča za sebe, nema nastavke, ali ne bih mogao da kažem da se nekad ponovo neću udružiti sa Antonom, da ispripovedamo još neku ovakvu priču.
Hronike Helma: U svom stvaralaštvu nisi zapostavio ni najmlađe jer si napisao nekoliko knjiga za decu. Tu mislim na tetralogiju „Patuljci i vile“, „Detektivi iz zoo vrta“, koja će od 2021. godine biti deo lektire, zatim je tu i „Origami Džek i arhipelag mašte“ na kojem sada radiš… Ovde moram da spomenem da su po tvojim knjigama za decu takođe rađene pozorišne predstave a prihod je išao u humanitarne svrhe. A kada smo već kod humanosti, nedavno si dobio nagradu Nevid teatra iz Banjaluke za basnu „Praskozorje sumraka“. Inače, Nevid će objaviti ilustrovanu zbirku bajki i basni među kojima se nalazi i tvoja basna. Takođe će, osim u štampanom obliku, objaviti audio knjigu i verziju audio knjige za decu sa poteškoćama u razvoju.
Ja nisam naveo svaku humanitarnu akciju u kojoj si učestvovao jer bi to bilo preobimno, ali me zanimaju utisci koje si stekao prilikom humanitarnih aktivnosti. Da li je bilo teškoća, podrške…
Miloš Petković: Moj upliv u dečiju književnost doneo je toliko toga lepog i meni i ljudima u mom okruženju. Prezadovoljan sam saradnjom sa izdavačkom kućom Pčelica, predstavama takođe, divnim Čitalićima na čijem su spisku bili „Patuljci i vile“ a sada su „Detektivi iz zoo vrta“. Najmanje što sam mogao da učinim je da, kada se ukazala prilika, celu tu priču obojim humanošću i posebno mi je drago što u toj priči nisam bio sam. Svi su se uključivali, i glumci iz predstave, i zaposleni u NKC-u, prijatelji, dragi čitaoci. Znam da ima i onih koji bi od toga sebi pravili reklamu, ali ja sam, kao i uvek, u to ušao iskreno i srcem, što se na duže staze uvek prepozna, sama satisfakcija da sam bar malo pomogao za mene je najveća nagrada. A što se tiče Nevid teatra, nisam očekivao nagradu jer je na konkurs pristiglo 368 bajki i basni iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, ali sam na kraju zatekao i moje ime na spisku petnaest pobednika. Već sam pisao o različitostima među decom, o posebnosti, neshvaćenosti, poteškoćama i nedaćama koje sve to prate, pa sam se zaista pronašao u temi. Drago mi je da je to prepoznato.
Hronike Helma: Tvoje knjige mogu da se poruče u Makartovoj knjižari
https://www.makart.rs/knjige/autori/autor-milos-petkovic-6216
kao i u Delfi knjižarama
https://www.delfi.rs/pretraga?c=0&q=milo%C5%A1+petkovi%C4%87
a takođe se nalaze u Vulkanovim knjižarama
https://www.knjizare-vulkan.rs/proizvodi?search=milo%C5%A1+petkovi%C4%87
Međutim, zanimljivo je da si u saradnji sa Goranom Tokićem, piscem avanturističko fantastičnih romana, pokrenuo objavljivanje edicije knjiga koja se zove „Fantazija“. Sa ovim projektom čitaoci ovog intervjua mogu da se upoznaju putem dole navedenog linka
https://www.facebook.com/EdicijaFantazija
Ediciju za sada čine dve Tokićeve knjige. Takođe je u najavi tvoja knjiga “Tajna stare vodenice” koja će imati novu ilustraciju za korice.
O kakvoj se, zapravo, ediciji radi?
Miloš Petković: Krčkala se ta ideja kod Gorana i mene neko vreme, a kako smo obojica pomalo ludi, odlučili smo da ediciju pokrenemo kad joj vreme nije, kad umesto Sajmova knjiga imamo ozbiljan problem sa virusom Korona. Želja nam je da objedinimo veći broj naslova iz oblasti fantastike (domaćih pisaca, pre svega), koji će biti isključivo u tvrdom povezu, dakle luksuzna, prošivena izdanja kakva ljubitelji žanra zaslužuju. Tu će, pored Goranovih i mojih knjiga koje je nekad objavljivao Portalibris, biti još nekoliko naslova drugih autora sa kojima smo dogovorili saradnju. Lepo smo krenuli ali nikud ne žurimo, imamo tim oko sebe, i želju da za par godina imamo nešto što bi bar na tren podsećalo na kultnu ediciju “Plava ptica”. Sama pomisao na to me raduje i zbog mog Niša, koji je rasadnik talenata i vrsnih pripovedača.
Hronike Helma: Nedavno si prilikom jednog intervjua izjavio da radiš na novom romanu mračne fantastike. Možeš li o toj knjizi da kažeš rečenicu ili dve; onako, da ne otkrivaš previše ali da nas isprovociraš na jedvačekanje?
Miloš Petković: Da, radim na jednom „čudovištu“ od knjige (mislim na broj strana), jeste u pitanju nešto mračnija fantastika. Iz ove perspektive, čini mi se da će to biti nešto najbolje što sam do sada radio, bar u smislu stila. Mogao bih da kažem da sam izmaštao jedan kompletan svet, vrlo raskošan i zanimljiv, u njemu postavio sve, od mitologije i istorije do geografije, tu „pronašao“ nekoliko posebnih individua i krenuo da pripovedam njihove priče. Nijedna me priča nije tako dugo držala, nijednoj nisam pristupio sa takvom pasijom. Radujem joj se, a verujem da ću čitaoce iznenaditi tom pričom, ali i izdavačem koji će stati iza nje.
Hronike Helma: Miloše, svestranost tvojih aktivnosti je zaista zavidna. Tvoj književni opus takođe. Zbog toga znam da se nismo dotakli svih aktuelnosti niti sam spomenuo sva dešavanja koja su imala veze sa tvojim književnim stvaralaštvom. Eto, spomenuo sam samo jednu tvoju nagradu a ti ih imaš sasvim dovoljno da ovaj intervju bude duplo obimniji ako bi smo o svakoj razmenili po par rečenica. Zato bih na kraju našeg razgovora tebi prepustio reč o bilo čemu što te nisam pitao, a trebalo je.
Miloš Petković: A ja zaista ne znam šta bih sada mogao da dodam. Zapravo, više ću zbog pojedinih mojih prijatelja i saradnika pomenuti par stvari. Neke nagrade, koje nemaju veze sa poveljama, plaketama i novcem, mene najviše raduju. Mislim na polaznike moje škole kreativnog pisanja čija zbirka priča je u pripremi, poziv na saradnju sa legendarnom grupom „Kerber“ i mojim prijateljem Galetom, zatim saradnja sa Niškom pivarom za koju sam sa ranije pomenutim Srđanom Todorovićem uradio strip „Super Miško pije Niško“, zatim scenario za kratki film o Jovanu Apelu „Niško je čuvar tradicije“ itd. Posle književnosti, stripa i pozorišta, mogu da otkrijem da će me, u neko dogledno vreme, biti i u televizijskom svetu, a kako tačno, još uvek ne bih mogao da otkrijem.
Hronike Helma: Miloše, hvala ti na vremenu koje si izdvojio. Nadam se da ćemo imati mnogo novih prilika da ponovimo ovo druženje jer znam da će iz tvog pera nastati još mnogo, mnogo književnih dela koja će u fantastici ostaviti trajni trag.
Miloš Petković: Zaista nema na čemu, bilo mi je zadovoljstvo. Hvala Vama na mnogo lepih reči i na zanimljivim pitanjima. Maksimalno ću se potruditi da svaku reč opravdam pa da narednom prilikom imamo još tema za ovakvo druženje. Do tada, srdačan pozdrav iz Niša, i što više čitalaca i pratilaca Horonikama Helma.
