Nenad Jevtić – Šone, autor romana “Dronstad – Karantin” – Intervju

Share on facebook
Share on twitter

Nekada su mač i magija bili sinonimi za žanr fantastike. Ali vreme se menja, čovečanstvo se usavršava, napreduje, tehnološki se razvija. A fantastika pokazuje svoju fleksibilnost, prilagođava se, širi i vremenom postaje sveobuhvatnija, jer fantastika… to je zapravo mašta čovečija a mašta granice ne poznaje.

Mada… ponekada se desi da izmaštano postane stvarno jer inspiracija zna da autoru podari proročanski dar. Eto, setimo se Žil Verna i njegovih romana. Mnogo toga opisanog u njima danas više nije fantastika.

U skladu sa navedenim, jedan od autora sa našeg prostora obdaren tom, da se tako izrazim, Žil Vernovskom inspiracijom je Nenad Jevtić – Šone, autor romana “Dronstad – Karantin”. Nenadov pogled je kroz njegov roman uperen u daleku, postapokaliptičnu budućnost prepunu opasnosti, u vreme kada niko od nas neće biti živ.

Opet u skladu sa navedenim da niko od nas neće biti živ, Dronstad možemo da čitamo sa “filozofskim” mirom, nama tako bliskim, u kome sami sebi kažemo: “Šta me briga ako se sve to zaista desi jer će se desiti nekome drugom” 🙂 Jer znamo mi da budemo takvi 🙂

Ali… šta ako događaji opisani u Dronstadu počnu da se dešavaju ranije? Šta ako počnu da se dešavaju dok smo još uvek živi? Zapravo… šta ako su već počeli?

Odgovore o inspiraciji, o romanu koji je u nekim opisima počeo da se pokazuje kao proročanski, o zabavi koju nam može doneti i poukama kojima nas može naučiti trebalo bi potražiti na izvoru. Dakle, kod autora.

Tako je nastao intervju sa Nenadom Jevtićem, piscem koji je, ako sudimo po onome što je vreme do sada pokazalo, Žil Vern našeg doba i prostora.

Hronike Helma: Hvala ti, Nenade, na vremenu koje si odvojio da uradimo ovaj intervju. Iako si prvi roman nedavno objavio, ti imaš zavidan autorski staž, da se tako izrazim, jer si napisao zavidan broj priča, uglavnom fantastičnog ili horor žanra pa je roman prirodni nastavak tvog stvaralaštva. Pošto sam spomenuo žanrove, zadržao bih se na jednoj informaciji koja je vezana za tvoju knjigu. Naime, tvoj roman “Dronstad – Karantin” žanrovski pripada posebnoj grani fantastike. Radi se o vojnoj fantastici. Iako nam sama reč dovoljno govori, ipak ću te, kao autora dela koje pripada navedenom žanru, zamoliti da nam daš definiciju vojne fantastike i da objasniš po čemu se ona razlikuje te je dobila takvo ime.

Nenad Jevtić – Šone: Izraz vojna fantastika je kod nas još neustaljen, jer se radi o bukvalnom prevodu s engleskog usled nedostatka boljeg naziva. Ovaj podržanr se usko interesuje za život vojnika, nije nužno vezan za akciju, pa tako u vojnoj fantastici možemo pratiti život vojnog kuvara, koji pokušava da nahrani armiju, ili nekog vojnog analitičara koji je daleko od prvih linija i pokušava da predvidi sledeći korak neprijatelja. Akcija dodaje na dinamici priče, ali ne mora da dominira delom. Najbolji primer vojne fantastike koji mogu da dam je roman i filmska adaptacija istog pod imenom „Svemirski vojnici“. Žanr je najzastupljeniji u modernim igricama pucačinama, a kao literarni žanr, Japan je jedna od država koja konzumira vojnu fantastiku u ogromnim količinama. Od domaćih pisaca iz regiona i kod nas, izvojio bih Ivana Lutza i Gorana Sundaća koji su prošle godine objavili roman „0.001 – Novi poredak“ 2019. ali i Olivera Jovanovića kao srpskog autora koji preferira vojnu fantastiku, sajberpank i srodne žanrove.

Karantin je po svojoj konstrukciji i formi u žanru vojne fantatike, a kombinuje sajberpank, nanopank, triler, dramu, dok se koristi elementima porodične drame, akcije i horora, ali u manjim količinama.

Hronike Helma: Kao što je spomenuto, roman se zove “Dronstad – Karantin”. Ovde bih tebi prepustio reč da čitaocima objasniš značenje imena i da istovremeno predstaviš svet koji si stvorio u svom romanu.

Nenad Jevtić – Šone: Dronstad kao ime sage ima dvosmisleno značenje i oba su igra slova i reči. Dron, mislim da svi znamo šta označava ta reč, a Stad je nastavak koji se koristio u nordijskim jezicima za imena naselja, tako da dron i stad mogu označavati mesto u kom gospodare mašine, roboti i slično. Drugo značenje potiče iz fraze Dragon stadijum, koji predstavlja poslednju fazu istraživanja smrtonosnog biološkog oružja. Ukoliko iz ove fraze izbacimo nekoliko slova, dobićemo naziv sage. Naziv prvog dela sage je Karantin, što opisuje situaciju u kojoj se nalazi odabrana grupa ljudi, što je opet, silom slučaja, vrlo slično s onim što se dešava s COVID19. Sva poklapanja s realnim su slučajna, jer je roman ipak nastao 2013. bez ikakve ideje da se nešto slično može obistiniti. Kada su se događaji poput vazdušnog zagađenja i magle u Beogradu, protesta, zatim i pandemija pored još nekih stvari desili, skoro po šablonu iz romana, bio je to šok za urednike, ali i mene. Ipak, realnost je pobedila te smo se izborili s pandemijom, za razliku od onoga što je posle pandemije usledilo u romanu.

Radnja se dešava u porušenom gradu koji sam nazvao Mitrija. Sam grad je modeliran po događajima u Siriji za vreme agresije Islamske države. Mitrija je onda kopija ISILa, ujedno uspešan eksperiment svetskih sila da oforme hibridnu državu, ali i greška, kada je Mitrija ostvarila svoj puni potencijal i započela vladavinu haosa. Te ruševine su pod opsadom od strane svetskih plaćeničkih formacija. Gradom hara smrtonosni virus, a u oku te oluje čitalac ima prilike da prati život jedne porodice koja preživljava i proživljava taj haos. Nikom nije dozvoljeno da izađe iz grada. Saga je mračna, surovo realna, na momente brutalna i nikako nije namenjena mlađim ljubiteljima fantastike.

Pored toga, tema romana je apokaliptična i uporno istražuje gde je granica posle koje čovek postaje čudovište. Takođe se kroz razne situacije ispituju i moralni stavovi, ne samo likova, već i čitaoca.

Hronike Helma: Vezano za opis romana, ti se nisi zadržao samo na rečima. Za „Dronstad – Karantin“ postoje i trejleri koje čitaoci mogu pogledati na linkovima

Reci nam reč-dve o trejlerima?

Nenad Jevtić – Šone: Trejleri su mi bili posebno zanimljivi za rad. Morao sam da izučim rad u nekoliko programa, da odaberem dobre izvore, pronađem muziku i testiram svoje oko za detalje kako bi sve izgledalo fino. Koristio sam VSDC video editor, jer je prost za korišćenje i ne ostavlja vodeni žig na kraju. Za izvore, koristio sam nekoliko platformi koje sadrže besplatne video materijale. Pored ovih videa, radio sam i na trejleru za roman „Pukovniče, Stoj!“ Mire Satarić i „Knjiga odraza“ Miloša Mihailovića. Uglavnom, napravio sam nekoliko trejlera za potrebe udruženja. S obzirom da se nikada nisam bavio montažom, smatram da su trejleri sasvim pristojni za jednog početnika.

Hronike Helma: Ako se držimo proročanske linije 🙂 onda je za očekivati da si pogodio još neke stvari. Jedna od njih je kakvi će naši potomci da budu. Zato je moje sledeće pitanje usmereno na likove u Dronstadu. Kako bi nam opisao glavne likove u romanu?

Nenad Jevtić – Šone: Svi su nekako sivi, na momente imaju odlike dobrih ljudi, a već u drugoj situaciji mogu postati ljuti neprijatelji. Uslovi života, okruženje i sam grad koji je stalno u magli diktiraju kakvo će društvo postojati u ruševinama, bez dovoljno hrane, vode i skloništa, bez topline i osećaja bezbednosti. Glavni lik, pošto je roman napisan u prvom licu, je četrnaestogodišnjak, s’ iskustvom nekog četrdesetogodišnjaka. Njega je nevolja naterala da prerano sazre u prekaljenog borca, batinaša i regruta bande Crni Zmajevi. Gotovo da ne postoji ono šta junak u romanu ne bi uradio da preživi i zaštiti svoju porodicu, pa tako njega ne mogu da smatram dobrim čovekom, pogotovo ne plemenitim, jer njegove odluke, iako opravdane situacijom, nisu vredne hvale. S’ druge strane, njegova šestogodišnja sestra Ljubica je sušta suprotnost, dete kojem detinjstvo nije uskraćeno. Njihov odnos i interakcija više nalikuju na stereotipični model balkanskog roditeljstva, nego na ono što mi smatramo idiličnom vezom brata i sestre. Ostali likovi su na granici da postanu potpuni monstrumi, ili su nesvesni opasnosti pa imamo osobe u posedu vedrijeg duha.

Hronike Helma: Na početku našeg razgovora si dao definiciju šta je to vojna fantastika pa sam mislio da se malo zadržimo i na oružju. U romanu si opisao oružja koja ne postoje… ili barem mislimo da ne postoje. Da bismo čitaocima plastičnije opisali svet Dronstada, možeš li da nam opišeš neku od tih spravica za ubijanje i da istovremeno kažeš gde nalaziš inspiraciju za njihovo osmišljavanje?

Nenad Jevtić – Šone: U delu se pojavljuju hoverboti, mašine slične cepelinima s mešinama u kojima su uskladišteni rojevi jurišnih dronova. Ove leteće nemani su naoružane šinskim topovima, koje po ispaljenju prati gusti oblak vodene pare pošto ceo mehanizam mora da se ohladi. Voda po kontaktu s oruđem postaje para, koja se ventilima izbacuje napolje i tako hoverbot gotovo uvek putuje na oblaku. Nešto slično je korporacija Amazon osmislila za svoju flotu dostavnih dronova, ili je to ipak bila vešta manipulacija vizuelnim efektima. Inspiraciju dobijam sa svih strana, pogotovo s foruma i portala koji se bave modernim naoružanjem.

Pošto govorimo o Karantinu, ali i našem karantinu, policijskom času tokom pandemije, mogu da pojasnim kako virus funkcioniše. Sam virus pod nazivom Dragon je konstruisalo nekoliko Mitrijskih korporacija o kojima više govorim u nastavcima nego u prvom delu. Tehnologija za izradu virusa se bavi genetikom i CRISPR tehnologijom za uređivanje genetskih stabala. U svom načelu, CRISPR je zamišljen kao sistem da se otklone genetski urođene mane i bolesti kod ljudi. Ukoliko se ova tehnologija primeni kao mehanizam nišanjenja, može da se koristi na nekoliko načina. Recimo da dođete do fizičkog uzorka nečije krvi, možda nekog vođe ili generala, izdvojite genetski kod i pohranite to u virus, potom pustite virus napolje. Virus bi u ovom slučaju pronašao svoju metu i likvidirao je, dok bi svi drugi zaraženi virusom preživeli, jer ne odgovaraju tačnom opisu genetskog koda. Možda bi neko od njih imao jače ili blaže simptome, ali opet, prihvatljiva kolateralna šteta. Dakle, virus bi ubio samo jednu osobu.

U drugom slučaju, u virus se može ubaciti genetski kod koji je odgovoran za boju očiju. Ako se pohrani onaj segment koji nam daje plave oči, a virus se pusti napolje, svi ljudi koji imaju plave oči bi stradali.

Recimo da virusu date metu da napadne sve s crnom kosom, a sekvenca mirovanja se podesi na pet godina. Virus bi se onda širio pet godina u fazi mirovanja, vrlo teško za detekciju, jer bi ga doktori smatrali benignim. Međutim, aktivira se posle pet godina i odmah počnemo da vidimo njegov efekat. Moramo da se zapitamo, koji narodi bi najviše stadali, odnosno, koji narodi imaju crnu kosu? Azija bi pala Kina i Japan, ali i Bliski istok, zatim i cela Afrika, ali i celokupna Južna Amerika, kao i dobar deo Evropskih naroda u Francuskoj, Španiji. Svako ko ima crnu kosu bi stradao, a to je skoro šest milijarde. Ostali bi svi oni sa smeđom, plavom kosom ili riđokosi, svi čiji gen odudara od onog u virusu. Dragon je kobniji od bilo kog virusa, opasniji od bilo koje kuge, zagarantovana smrt.

Hronike Helma: Tvoja temeljnost u osmišljavanju Dronstad sveta je veoma zanimljiva. Naime, ti si osmislio neke stvari, reklame da budem precizniji, da bi svet Dronstada dobio na realističnosti. Pa tako imamo reklame za napitke, cigarete… spominju se korporacije i firme koje se bave proizvodnjom istih. Uz to praviš i mimove. Takođe se spominje i paradajz. Uz objašnjenje o paradajzu 🙂 možeš li da nam bliže opišeš korporativni svet Dronstada?

Nenad Jevtić – Šone: Što se paradajza tiče, postao je mim i povod za šalu kod mojih urednika i prijatelja koji su se upoznali sa svetom Dronstada. Ova voćka je vrlo laka za uzgoj, hranjiva je, a odlična je i za sosove. Junak u romanu voli paradajz, jer je nešto sveže i slatko što njegova sestra može da pojede, ukoliko jabuka ponestane. Takođe je i dovoljno smešno da se vojničina bori za koju sadnicu paradajza ili planira da uzgaja isti, dok oko njega zuje meci, zvižde šrapneli i vijori se dim spaljene plastike. Jedna stvar je vukla drugu i tako je cela ta priča s paradajzom postala tema promocije romana.

Priča oko korporacija je objašnjena u početku romana, tu gde je kipovanje tona informacija bilo neizbežno. Nešto kasnije se kontekst oko korporacija i šta je uzrokovalo tolike ratove razrađuje, mada nedovoljno za punu sliku nekadašnjeg sistema. Pošto je Mitrija hibridna tvorevina, postala je administrativna anomalija koja ne podleže nikakvim međunarodim zakonima i odrednicama, pa su svetske sile to iskoristile da sagrade istraživačke centre koji bi se bavili… opasnim eksperimentima. Sve što je bilo zabranjeno, racimo kloniranje, testovi s opasnim i toksičnim materijama, opiti koji prkose ljudskom, sve se to odvijalo u tajnim prostorijama Mitrijskih korporacija. Naravno, ako pravila ne važe za Mitriju, to je ovaj grad i državu načinilo savršenim gnezdom za razne pogubne ideje, mutne radnje i svetske kriminalce. Takođe je postao i raj za one koji eskiviraju poreze ili trguju nedozvoljenom robom. Sav profit i uvećanje bogatstva su kružnim tokom finansirali dalje eksperimente. Mitrija je onda počela da se bavi i najamničkim poslovima kada su klonovi dostigli nivo za upotrebu na bojnom polju. Odatle ova hibridna država počinje drastično da uvećava svoje resurse, da širi svoj uticaj u svetu dok svojom moći nije ugrozila stabilnost svetskih sila. U igri „ubij ili budi ubijen“, svetske sile su se udružile da Mitriji stanu na put. Otud revolucija, civilni rat, posrednički rat, pandemija i stavljanje preživelih u karantin. Koliko su korporacije zle, to već ostavljam da saznate sami čitajući roman.

Hronike Helma: Ovde bih na trenutak zastao sa našim razgovorom o romanu. Naime, sve vreme me zanima odgovor na jedno pitanje… Ti živiš u predivnom okruženju, u harmoniji si sa prirodom, sa prozora tvoje kuće pogled se pruža na Rtanj, na šumu, na planine, na zelenilo… Kako je došlo do toga da, pored takvog okruženja, pišeš priče i knjige koje žanrovski spadaju u fantastiku i horor i koji se tematski razlikuju od sveta koji te okružuje?

Nenad Jevtić – Šone: Voleo bih da okrivim sve lokalne legende iz ovog kraja ili uperim prstom na planinu Rtanj za moje stvaralaštvo, ali bih pogrešio. Odmalena sam bio privržen umetnosti, ne uvek pisanju, ali sam imao kreativne nagone i inspiraciju da nešto stvaram. Tek posle završene Visoke škole za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu sam, usled dosta slobodnog vremena, počeo da razmišljam o tome šta bih mogao da uzmem za hobi. Pošto sam na fakultetu dosta pisao, ostala je navika pa se pisanje romana i priča prirodno namestilo kao idealan hobi. Priroda koja me okružuje je samo pojačala moju imaginaciju i produktivnost, možda na isti način kao i kod Ive Andrića koji je često boravio u Sokobanji gde je započeo rad na romanu „Na Drini ćuprija“.

Hronike Helma: Knjiga može da se naruči na linkovima

https://fantasticnivodic.com/product/dronstad-karantin-nenad-jevtic/

https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/86218-dronstad-karantin

https://www.makart.rs/knjige/knjiga-dronstad-karantin-nenad-jevtic-43025

https://www.mamut.me/domaci-roman/134114-dronstad-karantin

Do knjige u elektronskom izdanju može da se dođe na

http://fantasticnivodic.com/product/dronstad-karantin-nenad-jevtic-elektronsko-izdanje/

Ovde bih se zadržao na jednom novitetu a radi se o audio knjizi. Naime tvoj roman je, osim u štampanom i elektronskom, takođe objavljen u audio izdanju pod okriljem kuće Digitalna dosada. Objašnjenje kako do knjige u audio izdanju nalazi se na linku koji vodi do stranice Digitalne dosade

http://digitalnadosada.com/category/ostalo/fantastika/

Inače, Digitalna dosada je objavila i demo-audio snimak romana kojeg čitaoci mogu da čuju na njihovom sajtu.

Iz navedenog se vidi da je tvoj roman dostupan na više mesta i u raznim oblicima te iz toga zaključujem da je sigurno bilo povratnih informacija. Kakvi su utisci čitalaca?

Nenad Jevtić – Šone: Od odabranih utisaka, voleo bih da podelim jedan koji mi je posebno drag. „Jebe kevu koliko ima nasilja, a onda shvatiš da sve to nasilje u stvari ima i svoje zašto.“

Takođe bih podelio i ovaj: „Dronstad je u suštini Boško Buha fantastike. Odnosno priča o egzistencijalnim surovostima koje prolaze maloletnici u ratnim uslovima. Ako bih morao, glavnog junaka bih uporedio sa Kristijanom F. sa tom razlikom da on sve svoje prestupe čini zarad ‘života’, ali nema razlike u ulicama Mitrije i Berlina. Ogavne su i nasilne.“

U suštini, ljudi reaguju onako kako sam i očekivao. Nekom je tema suviše teška, scene pune tuge iz kojih se javlja bes, zatim burna reakcija zbog kojih me ponekad kontaktiraju da opravdam dešavanja u romanu. Tok je brz, mada usporava u toku borbe, što je odlika žanra. Jedna čitateljka je imala problem da prođe preko scene borbe, jer je bila komplikovana i detaljna. Vojna fantastika nije najpopularniji žanr na našem tržištu, pa su poteškoće s temom razumljive.

Hronike Helma: Osim objavljivanja romana, ti si zapaženi autor priča. Pišeš za nekoliko portala, između ostalih za Autostoperski vodič kroz fantastiku. Ja ću navesti jedan primer te vrste tvog stvaralaštva, a to je priča objavljena u Marsonic 17, koju čitaoci mogu da pročitaju na linku

https://fantasticnivodic.com/secanje-kiborga/?fbclid=IwAR06qgPGf_-BEDI5LOGvUOOZ_0jlGVyazlk6y17vE5257M7udCCakQhFJSE

Više priča može da se pronađe na tvom patreonu na linku

https://www.patreon.com/Dronstad?fbclid=IwAR0NSbVjoAkNcOEgzS1YtmTz5_Qv2n7qIj67vOn37Fet_GpO18DqH4jFWQs

Ovde bih se zadržao na priči koja nakon objavljivanja privukla veliku pažnju čitaoca. Priča se zove „Uštvogoniteljka“ i može se pročitati na

https://fantasticnivodic.com/ustvogoniteljka/

Mene je oduševila pa bih ovog puta iskoristio priliku da te pitam odakle je došla inspiracija za Uštvogoniteljku?

Nenad Jevtić – Šone: Priča na sajtu i verzija koja će se pojaviti u „Fantastičnom vodiču 2: Zov heroja“ su veoma različite. Na portalu imamo samo jedan deo, dok će u časopisu biti puna verzija. Ideja je došla kao izazov saradnice da istupim iz zone komfora i probam nešto drugačije. Uštvogoniteljka je rezultat tog čarkanja.

Inspiracija, teško je tačno odrediti odakle sam izvukao ideju. Znam samo da treba spomenuti šumu, crveno nebo i da je žanr epska fantastika koji ne pratim toliko, niti pišem u tom žanru.

Hronike Helma: Nenade, ti neprekidno stvaraš. Šta u budućnosti možemo da očekujemo iz  tvog pera?

Nenad Jevtić – Šone: Pored Dronstad tetralogije, postoji i roman tragikomične savremene fantastike pod radnim naslovom „Reči mi ponestaju“. Radnja u tom romanu prati mladog pisca iz Beograda koji se ostvaruje kao autor, ali za to plaća veliku cenu.

Pored tog dela, radim na dva romana uporedo i oba su u žanru epske fantastike. Prvi je inspirisan lokalnim legendama iz Sokobanje, kombinuje triler i detektivsku priču, dok je drugi kombinacija stimpanka i Slovenske mitologije pod nazivom „Uštvogonitelj“. Priča o kojoj smo već komentarisali je bila okidač da osmislim svet u kome se ljudi kremenjačama bore protiv zveri.

Hronike Helma: I za kraj jedno pitanje koje je usmereno na tvoj književni i životni ukus. Koju bi knjigu voleo da proživiš?

Nenad Jevtić – Šone: Ako bih birao svet iz mojih romana, „Reči mi ponestaju“ je blizak mom trenutnom načinu života, s tim da sadrži i fantastične elemente, ali i komične situacije koje su po proceni onih koji su ih čitali urnebesne.

Hronike Helma: Nenade, hvala ti još jednom na odzivu da uradimo intervju. Želim ti puno uspeha u budućem književnom radu.

Nenad Jevtić – Šone: Hvala tebi na prijatnom druženju i lepim željama. Bez panike.

dragan

dragan

Ostavi komentar