Kao sastavni deo naše civilizacije, umetnost se menja u skladu sa promenom načina na koji živimo. Od pećinskih crteža stigli smo de grandioznih slika. Od trbušastih skulptura stigli smo do predivnih vajarskih dela. Tako je u celoj umetnosti; menjala se tokom istorije a, usklađeno sa tim promenama, menjali su se njeni žanrovi i pravci.
Vremenom, sa jačanjem svesti o svetu koji nas okružuje i sa sve aktivnijom ulogom nauke u našem životu, pojavili su se žanrovi kojih nije bilo a neki, u prošlosti poznati i popularni, polako su nestajali sa umetničke scene.
Tako je pod uticajem nauke, koja je nakon mračnog srednjeg veka polako počela da širi krila, godine 1608. Johan Kepler napisao Somnium u kome je predstavio kako izgleda planeta Zemlja ako je posmatramo sa Meseca. Beše to prvo putovanje u svemir i možda prva iskrica koja je nagovestila pojavu novog žanra: naučne fantastike.
Nakon Keplera, dve stotine godina kasnije, Mary Shelley uvodi nauku u novo značajno delo za koje je vreme pokazalo da je besmrtno baš poput glavnog junaka. Te 1818. godine je zahvaljujući njenoj mašti, Bajronovom predlogu i zahvaljujući nauci rođen Frankenštajn.
Ipak, uprkos popularnosti Frankenštajnovoj koji je u priči oživeo zahvaljujući nauci, izraz “naučna fantastika” kao naziv žanra fikcije u kome nauka igra glavnu ulogu, ulazi u upotrebu tek nakon nekoliko decenija, tačnije 1853. godine kada je taj termin prvi put upotrebio William Wilson.
Sve što se potom dešavalo svima je poznato. Knjige, slike, filmovi, serije… nastala je prava istorija da bismo danas, u skladu sa tehnološkim razvojem, u neku ruku počeli da živimo naučnu fantastiku.
Međutim, kao što je knjiga bez čitalaca mrtvo slovo na papiru, tako su i svi žanrovi samo neostvarene ideje ako nemaju ljude koji će stvarati dela, popularizovati ih i uživati u njima.
Naučna fantastika ih ima jer širom sveta postoje udruženja koja okupljaju brojne ljubitelje filmova, knjiga, serija i drugih dela koja pripadaju ovom žanru.
Ti ljudi, pregorni zalagaoci da celom svetu pokažu lepotu ovog žanra, uživanje koje on nudi i poruke koje nam donosi, zaslužni su za razvoj naučne fantastike u podjednakoj meri kao autori. Jer ništa nije jednostavno. Mnogo truda i zalaganja, mnogo vremena i živaca a često i mnogo para potrebno je uložiti u nešto što voliš da bi opstalo, raslo i razvijalo se.
Takve ljude, ljubitelje fantastike, autore, osnivače udruženja i priređivače zbirki imamo i na našem prostoru a njihovo pregalaštvo zaslužuje čak i veću pažnju od sličnih u Evropi i Sjedinjenim Državama… jer znate kako se kaže: ako je negde nešto lepo – na Balkanu je lepše. Ako je negde nešto teško – na Balkanu je teže.
Tako je i sa radom ljudi koji se na našem prostoru trude da široj publici predstave lepotu žanra koji vole. Svetislav Filipović i Tihomir Jovanović spadaju u takve ljude i ovo je priča o njima.
Hronike Helma: Poštovanje Tihomire. Svetislav Filipović je predsedniik a ti si sekretar u
SCI & FI – Udruženje fanova naučne fantastike
Udruženje radi na više planova a sve u cilju popularizacije spomenutog žanra. Vaš dugogodišnji doprinos na tom planu je zaista primetan.
Kako ste došli do ideje da osnujete udruženje i na koji način je ono u početku delovalo na popularizaciji navedenog žanra?
Tihomir Jovanović: Pre osnivanja udruženja SCI & FI dugo godina smo bili članovi udruženja “Lazar Komarčić”. Uradili smo i nekoliko Emitora, internog glasila udruženja. U društvu je došlo do smene generacije a vođenje kluba su preuzeli mlađi članovi, koji su više bili za aktuelne stvari, mi smo imali želju da radimo nešto svoje, da se više baziramo na klasičnu književnost i na zaboravljene autore. Prvo smo pokrenuli fanzin “Terra”, koji je bio magazinskog tipa i u njemu je bilo eseja, priča i stripa. Kasnije je došao i drugi fanzin “SF Portal” koji je bio posvećen jednoj temi ili jednom piscu.
Hronike Helma: Primetio sam da je jedan od vidova delovanja udruženja učešće na konvencijama, festivalima i raznim druženjima koja okupljaju ljubitelje fantastike.
Kakvo je tvoje uopšteno mišljenje o takvim manifestacijama? Da li ih ima dovoljno, da li je organizacija zadovoljavajuća, šta bi trebalo promeniti a šta zadržati?
Tihomir Jovanović: Konvencije i festivali fantastike su dobra prilika da se lično upoznaju ljubitelji fantastike, da se sretnu sa autorima, da se kupe i razmene knjige, stripovi, pogledaju filmovi. Festivali su često povezani sa nekim konkursima za pisanje zbirki na određenu temu tako da se pruža prilika iskusnijim a i mlađim autorima da se oprobaju u pisanju i uporede svoj rad sa drugim autorima.
Hronike Helma: Vaše udruženje je veoma agilno kada je u pitanju popularizacija fantastike kroz pisana dela i spisak objavljenih je zaista impozantan. Na primer, pre par godina je objavljena zbirka “Proto & classic SF”. Takođe je nedavno objavljena zbirka “Horror & Gothic”. Kako bi čitaocima predstavio zbirke?
Tihomir Jovanović: U obe ove zbirke predstavljeni su klasici žanra, bilo horora ili naučne fantastike. Ovo je prilika za mlađe čitaoce da vide kako se nekada pisalo i kako se razvijao žanr, da se zna da nije sve počelo pre nekoliko godina. U zbirci Horror & Gothic ima i nekoliko pisaca kojima horor nije ono po čemu ih prepoznajemo u literaturi. Zanimljivo je da postoje i dve priče stranih autora koji su radnje svojih priča smestili na tlo Srbije. U zbirci Proto & Classic sciencefiction se jasno može videti razvoj pisanja fantastike od Lukijana do Filipa K. Dika. Ilustracije naslovnih strana za ove zbirke, kao i za sve ostalo što objavljujemo uradio je Željko Pahek.
Hronike Helma: Još jedan projekat u okviru izdavaštva je tvoja knjiga o Lunu, kralju ponoći…
Tihomir Jovanović: Lun kralj ponoći je jedan od junaka takozvane palp (kod nas svojevremeno nazivane šund) literature. Izvorno je ove romane pisao Mitar Milošević pod pseudonimom Frederik Ešton. Moja knjiga sadrži tri duže priče o Lunu. Trudio sam se da ne menjam ništa u odnosu likova i okruženju, jer sam radnju smestio u isto vreme u koje se dešavaju i originalne storije Mitra Miloševića, samo sam dodao malo više elemenata fantastike. Ova knjiga je štampana uz odobrenje naslednika Mitra Miloševića i kaže da su mu se dopale priče. U planu je i druga knjiga koju ću pisati sa Stevanom Šarčevićem i Ilijom Bakić.
Hronike Helma: Kao što sam već spomenuo, kako tvoj autorski tako i izdavački rad udruženja je veoma obiman i zaista mi je bilo teško da izaberem koja izdanja da spomenemo. Međutim, oko jednog se nisam nimalo dvoumio jer je tematski veoma vredno. Izdanje se zove “Tragom srpske fantastike” a ja ću tebi prepustiti reč da čitaocima objasniš o čemu se radi?
TIhomir Jovanović: Tragom srpske fantastike je knjiga u kojoj se može videti da fantastika ima duboke korene u srpskoj književnosti, počevši od bajki, epskih pesama i kasnije kroz dela pisaca posebno u devetnaestom veku. Trudili smo se da u knjizi budu manje poznate a ipak dobre priče domaćih, starih autora. Ovde nećete naći Posle devedeset godina od Glišića ili Jednu ugašenu zvezdu od Komarčića. Većina starijih priča pripada folklornoj odnosno etnofantastici, dok se u kasnijim pričama počinju primećivati i koreni tvrde naučne fantastike. Na kraju knjige dat je i jedan stari strip, Pegaz traži hidru, koji je čisto naučno fantastičan.
Hronike Helma: Naposletku smo došli do kultne zbirke koja već godinama postoji na našem prostoru. Nedavno je objavljena Regia Fantastica 7…
Tihomir Jovanović: Regia Fantastica 7 je za sada poslednja u nizu. Piše se na određene teme. Tako je ovaj broj imao dve teme, film The Thing i Distopiju. Prvi broj je bio netematski, drugi je već imao kao temu Herberta Džordža Velsa, kasnije su tu bili Filip K. Dik, Artur Klark, Artur Konan Dojl, Rej Bredberi, Edgar Alan Po. U toku je konkurs za br. 8 a tema je Dejvid Bouvi.
Regia Fantastica je zamišljena tako da se u njoj pojavljuju poznati i manje poznati pisci sa prostora cele bivše Jugoslavije. Za sada uspevamo u tome.
Hronike Helma: U Poslednjoj zbirci Regia Fantastica nalaze se dve priče autora koji nisu sa ovog prostora. kako je došlo do saradnje sa njima?
Tihomir Jovanović: Da, u regii Fantastici br. 7. pojavila su se i dva autora koji se sigurno ne mogu smatrati piscima iz regiona. Jedan je iz Argentine a drugi iz Belgije. Obojica su pisali o distopiji. Sa ova dva autora sam prijatelj na fejsbuku i upoznao sam ih sa našim projektom i zamolio da mi pošalju svoje priče što su oni na moje prijatno iznenađenje i uradili. Iako izvorno pišu na španskom i flamanskom jeziku, priče su poslali na engleskom tako da nam je bilo lakše da ih prevedemo na srpski i objavimo. Inače oba autora su česti gosti mnogih svetskih časopisa koji objavljuju SF priče. Verujem da je i njima bilo posebno drago da se pojave i na srpskom jeziku.
Hronike Helma: U pripremi je Regia Fantastica 8…
Tihomir Jovanović: Regia Fantastica 8. je kao što sam napomenuo u pripremi. U toku je konkurs koji traje do kraja septembra 2022. Tema je Dejvid Bouvi, što znači da se može pisati nešto što se odnosi na tekstove njegovih pesama, na filmove u kojima je igrao ili na scenski nastup. Dejvid Bouvi je jedan od retkih autora koji u svojim pesmama ima dosta elemenata naučne fantastike a i većina filmova u kojima je igrao pripadaju nekom od podžanrova fantastike. Ko želi da učestvuje evo nekih detalja. Dužina priče 5-10 kucanih stranica A5, Times New Roman 12, prored 1,5. Upravni govor pisati pod navodnicima.
Hronike Helma: Kako čitaoci mogu da dođu do vaših naslova?
Tihomir Jovanović: Mi sami finansiramo svoja izdanja i tiraži su mali pa ih nećete naći u knjižarama nego samo kod nas upitom u mesindžer ili komentarom u objavi. Kada se neki tiraž rasproda onda procenimo da li je potrebno doštampati drugo izdanje, a to zavisi od potražnje čitalaca. A sve ovo jer ne želimo da vezujemo novac za duže vreme već da ga uložimo u nova izdanja.
Hronike Helma: Šta bi poručio ljudima koji nisu do sada čitali ili su tek zašli u žanr naučne fantastike?
Tihomir Jovanović: Za nove ljubitelje žanra fantastike, što znači naučna fantastika, epska fantastika i horor preporučio bih da se prvo konsultuju sa nekim od iskusnijih ljubitelja, koji su više knjiga pročitali i gledali više filmova, da im preporuče nešto od toga. Ne znači da ćete biti svačim oduševljeni jer ukusi su ipak različiti, nemojte odmah da krenete sa čitanjem serijala i tako izgubite vreme da pročitate neku drugu dobru knjigu. Probajte i sa čitanjem nekih klasika fantastike, možda će vam nešto delovati prevaziđeno ali ćete osetiti duh nastajanja ovog žanra. Mnogi novi romani i priče su uglavnom varijacije na već davno obrađene teme.
Hronike Helma: Tihomire, zaista poštujem tvoj rad, da nema ljudi poput vas žanr naučne fantastike na Balkanu bio bi mnogo siromašniji.
Kao što smo na početku rekli, više informacija o radu vašeg udruženja i eventualno naručivanje knjiga čitaoci mogu pronaći i obaviti na linku vaše stranice na fejsbuku
SCI & FI – Udruženje fanova naučne fantastike
na profilu predsednika udruženja
Ili na profilu sekretara, tj. na tvom profilu
Hvala ti na izdvojenom vremenu i nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku za novi razgovor o izdanjima koja nam spremate.
Tihomir Jovanović: Hvala na pozivu za ovaj interviju. Biće prilike uskoro da se predstavimo i sa nečim novim. Tu prvo mislim na našu ediciju klasičnih romana od kojih će prvi biti roman “Anahronopet” španskog pisca Enrikea Gaspara, u kojem on pre Velsa opisuje putovanje kroz vreme uz pomoć mehaničke sprave. Zatim autorska zbirka priča o strip junaku Dijaboliku… itd…
