Beogradski sajam knjiga poslednji put sam posetio pre objavljivanja prve knjige Hronike Helma. Od tada je prošlo pet godina. Pet godina – pet sajmova a ja ih sve propustio.
Zato sam se za ovaj dobro opremio sa lepim raspoloženjem 🙂
Ali nisam zaboravio ni sve one koji su, poput mene tokom proteklih pet godina, iz raznih razloga bili sprečeni da dođu.
Zbog njih, zbog svih koji su tih dana dok je sajam trajao srcem bili u Beogradu, nastale su ove slike i reportaža… iako dobro znam da onu pravu atmosferu neću moći da dočaram, jer se sajam knjiga u Beogradu sa punom emocijom može osetiti samo kada ste prisutni.
Pa ipak, pokušaću da vas makar malo zabavim a zabava će biti objavljena iz tri dela jer ima mnogo slika i mnogo štandova koje sam posetio.
Inače je cele te nedelje vreme bilo lepo, dani vedri i sunčani i savršeni za vozače poput mene, koji petnaest godina u rukama nisu držali volan 🙂
Kakogod, što se tiče putovanja do Beograda, preskočiću neke stvari, poput spore vožnje :)) ili gubljenja u Beogradu kada sam tek iz četvrtog pokušaja uspeo da skrenem na pravom mestu i da pogodim ulaz na sajmište :)) A kada sam se našao na ulazu, samom sebi sam se čudio kako sam mogao da ga, onako velikog, nekoliko puta promašim 🙂
No, kakogod, na sajam sam stigao, iznajmljeni auto ostavio na parkingu i ušao u salu.
A na ulazu… veličanstven prizor gužve. Narod se sabrao, stisnuo, hoda u koloni… pa ipak je kod svih očigledan onaj pozitivni vajb, nešto slično osećaju za koji pretpostavljam da imaju tragači za blagom kada otvore kovčeg prepun zlatnika i raznog nakita.
Na samom ulazu u Halu 1. tamo gde sam ušao, posetioce je dočekao štand Pčelice.
No, ja sam najpre krenuo da potražim štand svog izdavača Presing Izdavaštvo, jer sam najpre hteo da se pozdravim sa meni dragim ljudima pre nego što se upustim u onaj pravi obilazak od koga, to svaki posetilac sajma dobro zna, na kraju noge otpadnu zbog preduge šetnje 🙂
Štand Presing Izdavaštva nisam dugo tražio, nalazio se nedaleko od ulaza.
U društvu Predraga Milojevića Peđe, vlasnika i glavnog urednika Presing Izdavaštva, zatekao sam legendu domaće poezije a, bogami, i proze, Sašu Skaluševića Skalu. I tako se priča razvezla a nije moglo da prođe ni bez slikanja 🙂
Tokom priče, Saša mi je poklonio njegovu najnoviju zbirku Sveta zapeta a ja sam saznao da se on, osim pisanja, bavi uređivanjem i objavljivanjem impozantnog zbornika Buktinja.
Više informacija o Sašinom radu, osim na sajtu Presing Izdavaštva možete pronaći na mnogim mestima. Ja ću navesti samo jedan a to je njegova stranica na fejsu
Naravno, osim sa Sašom, moralo je da se „okine“ i par fotki sa glavnim urednikom koji je odnekud izvadio kameru i snimio par mojih izjava. Da me sada pitate šta sam pričao dok sam davao te izjave, ne bih znao :))
Kakogod, ove fotografije će mi biti lepa uspomena jer sam se napokon, nakon četiri ili pet godina saradnje, uživo upoznao sa Peđom.
A ni to nije sve jer sam imao čast da uživo upoznam i dve koleginice po peru koje takođe objavljuju pod okriljem Presing Izdavaštva.
Jedna od njih je bila Jadranka Milenković te je i sa njom nastalo par fotografija.
Inače, nove informacije o Jadrankinom radu, osim na sajtu izdavača, možete pronaći na njenoj stranici
Druga koleginica je bila Aleksandra Gajović. Aleksandra je čitaocima potpisivala novu zbirku pesama, koja se zove Oslobođena, a ja sam u toku potpisivanja ugrabio par trenutaka da se slikamo.
Osim na sajtu Presinga, o Aleksandri i njenom stvaralaštvu informacije možete videti na njenoj fejs stranici
Kada smo završili sa slikanjem, detaljnije sam pogledao štand… ali sam prvo „ošacovao“ poster na zidu 🙂
Lepo „figura“ 😉
A knjige… zaista raznovrstan izbor.
Kao što se vidi na slikama, izbor je bio veliki. Osim Natalije s one strane mejlova, bilo je još nekoliko Jadrankinih knjiga. Naravno, bilo je romana, zbirki pesama, proze i antologija mnogih pisaca. I Sašina Sveta zapeta je bila tu. A bilo je i knjiga mog kolege fantastičara Borisa Mišića. I Hronike Helma su tu 🙂 Ovo slikanje nije moglo da prođe bez njih :))
Ma da ne nabrajam sve. Nemoguće je nabrojati ih jer Presing ima nekoliko stotina izdanja.
Međutim, ovom prilikom ću izdvojiti jednu iako će o njoj biti više reči u jednom drugom tekstu. A to je Rečnik skarednih izraza i reči u srpskom jeziku
Da, zaista se radi o pravom rečniku. Kao što se vidi na korici, rečnik je priredio Predrag Milojević, glavni urednik Presinga. Deset godina je radio na tome, prikupljao reči iz svih krajeva srpskog govornog područja, konsultovao se sa ljudima, zapisivao i ovim rečnikom sve sačuvao od zaborava. Zapravo, radio je sve što je svojevremeno radio Vuk Karadžić. Zbog toga mi je ovo delo zapalo za oko jer se radi o knjizi za koju se već sada može reći da će postojati dugo, dugo kada nas više ne bude bilo.
No, o tome neki drugi put u nekom drugom tekstu a kompletan izbor knjiga koje Presing Izdavaštvo nudi možete videti na linku
Nakon posete štanda mog izdavača obilazak je mogao da počne 🙂
a jedan od onih koji mi je privukao pažnju je štand izdavača Neven.
Na slici se može videti da se u ponudi Nevena nalaze klasici. Ili, što bi neko rekao, ozbiljna književnost.
Međutim, moju pažnju su privukle knjige koje su, zapravo, mnogo ozbiljnije a to su knjige za najmlađi uzrast jer bi ta dela trebalo da u najmlađim pokolenjima probude ljubav prema čitanju. Tako da, uz dužno poštovanje prema klasicima i svetskim imenima književnosti, više sam se obradovao slikovnicama, dečijim knjigama i enciklopedijama.
Kao što se vidi, slikovnica je koštala 100. dinara. Branko Ćopić i slične, koje imaju više teksta, 250. dinara.
Pa realno, za 100. dinara ne može ništa da se kupi. Eto, toliko otprilike koštaju dve kesice smokija, a pojedu se za 15. minuta.
Za 250. ponešto može ali, ljudi moji, Branko Ćopić košta kao kutija cigareta. Pa čak ni toliko.
Što se mene tiče, cene su im bile sasvim zadovoljavajuće. Pa čak i ona od 2400. za Enciklopediju životinja. Jer, sećam se, sa Najlepšim bajkama sveta i enciklopedijom o životinjama koja je svojevremeno postojala, ja sam naučio da čitam u četvrtoj godini života. Te enciklopedije se ne kupuju svakog dana a ja sam u svojoj uživao godinama.
Kakogod, ne znam slažete li se sa mnom po pitanju ovih cena, ali knjige ovog izdavača možete pronaći na linkovima
A kada već spomenusmo klasike, jedan od štandova na kojima su klasici bili zastupljeni je štand izdavača Lento.
Da se i tu malo zadržimo na cenama 🙂
Sabrani Dostojevski… Ako sam lepo izbrojao, u onoj kutiji ima 12. knjiga, a cena je 8500. dinara.
A neke pojedinačne 1000. dinara.
Zaključak izvučite sami a moje mišljenje je da je tu za ljubitelje klasika bilo knjiga za svačiji džep.
Sledeći štand koji mi je privukao pažnju je IP Panonija.
A razlog je jednostavan. Jer možda ćete se nasmejati, ali volim šarenilo korica 🙂 Takođe su mi se svideli povezi za komplete zbog kojih su knjige još više došle do izražaja.
Na moje pitanje šta bi mi preporučila, radnica na štandu je uzvratila pitanjem: „Šta volite?“
„Vidim da su vam knjige uglavnom sa ratnom tematikom pa, eto, nešto ratno“, odgovorio sam.
Kao preporuka, usledio je predlog za trilogiju Edija Saše Đorđevića.
Janičar, Četnik i Ustaša su pojedinačno koštali 600. dinara a za kupovnu kompleta je sledio popust pa su sve tri ukupno koštale 1500. dinara.
Moj zaključak: ljudi, pa ovo je džabaka.
Inače, kompletnu ponudu ovog izdavača možete videti na njihovom sajtu:
Sledeći izdavač čijem sam štandu prišao bila je Književna omladina Srbije.
U trenutku kada je ova slika napravljena bio sam skoncentrisan na natpis te nisam primetio pogled ove mlade dame koji mnogo toga govori. Ali, verujte mi, takav pogled je opravdan jer zamislite lika koji zuji po sajmu, slika sve i svakoga a pritom ima krajnje sumnjivu facu koja ne uliva previše veliko poverenje 🙂 :)))))
No, uprkos mojoj faci, mlada dama je zaista bila ljubazna. Na njeno „izvolite“, usledio je moj odgovor da nisam kupac već samo slikam jer ću napraviti reportažu.
„Onda ste zaista došli u pravom trenutku“, rekla je. „Jer se kraj štanda nalazi i jedan od naših pisaca.“
Mislim da je bilo nedovoljno da kažem koliko su me njene reči obradovale 🙂 Tako je nastala fotka sa Goranom Ćurčićem.
I naravno, slika njegovih knjiga koje, na moje veliko zadovoljstvo, spadaju u žanr fantastike 🙂
Inače, rad Književne omladine sam odavno zapazio a knjige koje su objavili svedoče da svoju misiju zaista valjano obavljaju.
Na njihovom štandu je bilo mnogo knjiga mladih autora, a ja sam zapazio i Bezimenu hroniku Maria Milosavljevića.
Kompletan asortiman Književne omladine možete pogledati na
A više informacija o radu dvojice pisaca fantastike na linkovima
i
Potom se moje „zujanje“ nastavilo… sve do štanda izdavača Solaris,
na kome mi je posebnu pažnju privukla knjiga Prilozi za istoriju novije srpske žanrovske književne fantastike.
Nažalost, nisam je kupio jer sam bio ograničen težinom koju mogu da ponesem u povratku. Jer avijatičari dozvoljavaju da unos u avion bude svega 23. kilograma pa mi je ta cifra neprestano odzvanjala u glavi: „Dvadeset tri kilograma… dvadeset tri kilograma… dvadeset tri kilograma…“, mantra koja mi je na jedvite jade pomogla da ne kupim brdo knjiga.
Kakogod, ova je stavljena na spisak za kupovinu prvom prilikom.
Inače, knjige u izdanju Solarisa mogu se videti na linku
Sledeći izdavači koji su mi privukli pažnju, mada štandovima nisam prilazio bili su Finesa
čije knjige možete pronaći na linku
i Kontrast izdavaštvo
sa knjigama na linku
Oba izdavača su se potrudila da čitaoci imanju dovoljno prostora i napravili su pravu malu knjžaru 🙂
Sledeći izdavač čijem sam se prisustvu obradovao bila je izdavačka kuća Alma.
Svojevremeno, pre nego što je objavljena prva knjiga koju sam napisao, nisam imao znanje i iskustvo apropo našeg izdavaštva. Ali sam zato imao mnogo iluzija :))))
Gospodin koji je bio urednik u Almi se verovatno toga ne seća, ali mi je jednom svojom porukom i rečima koje su se same „razmotavale“ pomogao da se oslobodim tih iluzija 🙂
Zahvalan sam mu na tome i zato se uvek nasmešim kada primetim bilo šta vezano za ovog izdavača.
Na slikama koje će uslediti možete videti deo Alminog štanda a cene njihovih knjiga su bile zaista niske.
I, naravno, kompletna ponuda ovog izdavača čeka vas na linku
I za kraj prvog dela ove veoma duge reportaže, spomenuću izdavača Data status.
Ovaj izdavač ima veoma raznovrstan izbor knjiga u ponudi i to možete videti na linku
Međutim, pažnju su mi privukla njihova izdanja stručne literature
Naravno, ja nisam zdravstveni radnik niti pohađam neku školu ili fakultet a odavno sam završio one koje su mi trebale. Jednostavno, prisustvo ovog izdavača na sajmu mi se svidelo jer predstavljaju očigledan primer izbora i raznovrsnosti štiva koje Beogradski sajam knjiga nudi. Dokaz su da sajam zaista zaslužuje reputaciju koju ima jer se na njemu može pronaći knjiga za svačiji ukus 🙂
Tako smo, dragi moji čitaoci ove reportaže došli do kraja prvog dela. Možda sam vas smorio, možda su neki odustali na početku ili tokom čitanja, ali tu nema pomoći. Jer mnogo je štandova, mnogo izdavača, mnogo knjiga. Čak toliko da je katkad teško pronaći onu koju želite… što, naravno, lično uopšte ne smatram manom ovog veličanstvenog festivala.
Ali ako sam makar malo uspeo da vam dočaram atmosferu, ako sam makar malo uspeo da vas zabavim, onda se čitamo u drugom delu 🙂
