Evo nas kod trećeg dela reportaže o ovogodišnjem sajmu 🙂
Nadam se da ćete uživati mada je sasvim sigurno da sam propustio mnogo dobrih i zanimljivih štandova i knjiga koje je trebalo da potražim i obiđem a razlog je jednostavan. Jer za posetu sajmu jedan dan je previše malo. Ako želite da obiđete i vidite baš sve, potrebna su, od jutra do mraka 🙂 dva dobra dana i mirenje sa sudbinom da već na kraju prvog dana sopstvene noge nećete osećati :)))
Kakogod, jedan od štandova koji sam morao da vidim, jer poseta sajmu ne bi mogla da se računa kao poseta a da se taj štand ne pogleda, je Vulkanov.
Kao što se vidi na slikama, štand je bio veliki mada je, sudeći po broju njihovih izdanja i broju posetilaca, malo nedostajalo pa da bude previše mali 🙂
Međutim, osim šarolikog izbora knjiga i brojnih posetilaca, na štandu Vulkana pažnju su mi privukli popusti. I to određena vrsta popusta…
Jer kao što se vidi na cenama, i ovaj izdavač je imao sajamske popuste, ali za članove svog čitalačkog kluba omogućili su dodatni.
Svideo mi se taj gest jer pokazuje uvažavanje koje Vulkan ima prema kupcima i čitaocima 🙂
Inače, popust koji Vulkan daje čitaocima za kupovinu svojih izdanja je stalan a izbor knjiga koje su objavili možete videti na linku
A kao renomirani lanac knjižara koji sarađuje sa mnoštvom naših izdavačkih kuća, dodatni asortiman koji Vulkan nudi a koji sadrži izdanja drugih izdavača možete pogledati na linku
gde se među mnogim knjigama nalaze i Hronike Helma moje malenkosti 😉
Ovo poslednje što sam napisao je bilo kao ono, kada mi već došlo pod ruku, da se malo izreklamiram :)))
Veliki štand je imala i Pčelica
sa brojnim izdanjima za najmlađe 🙂
Na njihovom štandu nisam ništa kupio ali mi je pažnju privukao prizor koji mi je ispunio srce.
Naime, pokatkad vidim polemiku na društvenim mrežama o tome koliko se kod nas čita. Pa se tu rasprede priča o tome da li se danas čita više ili manje nego nekada, a ponekada se i ja uključim pa izjavim nešto „za dnevnik“ :)))
A na ovim slikama
vidimo majke, mlade žene koje sa pažnjom za svoju decu biraju štivo za čitanje.
E sada ja neću ovde da pišem „Rat i mir“ o mislima koje sam imao u trenutku nastanka ove fotografije, ali svi znamo da čitanje produhovljuje ljude, a produhovljenost je važan element za životnu sreću i stav prema svemu što proživimo.
Ovaj prizor me je oduševio, jer deca su budućnost našeg naroda, za petnaest ili dvadeset godina će stasati, biće odrasli ljudi, a ove žene nastoje da ih od malih nogu učine produhovljenijim, srećnijim i boljim ljudima.
Zato su one heroji, oni pravi. One su stub i stena na kojima se oslanjaju i na kojima stoje porodica, država i narod.
Zato mi je ovo jedna od najdražih slika koje sam napravio na sajmu a vi, dragi moji, kompletnu ponudu ovog izdavača možete videti na linku
Što se tiče ukrašenosti izložbenog prostora, pažnju mi je privukao zajednički štand izdavača Beli put, Makondo, Urban reads i Modesty stripovi
koji su se, kao što se vidi na slikama, zaista potrudili da posetiocima priušte lep ugođaj.
A ponuda raznovrsna, počevši od stripova
pa do knjiga koje su imale zaista pristupačnu cenu
A onda je usledilo još jedno iznenađenje jer je jedan od domaćina bio pisac te sam ja, ponesen neočekivanim poznanstvom, odmah predložio da se slikamo, što je Đorđe Manić velikodušno prihvatio 🙂
I tako nastade nova uspomena 🙂
Naravno, na štandu je bilo Manićevih knjiga Tvoja kiša i Moja nevoja, po ceni od svega 600. dinara, i Вук Dositej Orфelin sa malo većom cenom od prve dve, koštao je 1200. dinara, ali je to sasvim razumljivo kada se uzme u obzir da knjiga ima skoro 500. stranica.
Više informacija o Manićevom književnom radu možete videti na linku
a kompletnu ponudu izdavača na linkovima
Još jedan štand koji mi je privukao pažnju pre nego što sam, uopšte, pogledao njihova izdanja, bio je Urban art.
Jer Tamaru Kučan, jedno od prvih pera naše književnosti prepoznao sam odmah. Potpisivala je knjige čitaocima, oni su joj neprestano prilazili, a ja sam strpljivo čekao trenutak, makar jednu kratku pauzu u kojoj nije bilo čitalaca koji su čekali za potpis, i kada sam taj trenutak ugrabio 🙂 prišao sam i pitao da li bismo mogli da se slikamo. Tamara mi je ljubazno izašla u susret te je tako nastala ova fotografija 🙂
Nakon slikanja Tamara se vratila potpisivanju knjiga a ja sam napravio par fotki njenih romana.
Nadir, kao najnovija Tamarina knjiga za koju koju ne sumnjam da će biti bestseler poput prethodnih, a verovatno i veći, nije mogao da mi promakne 🙂
Više informacija o Tamarinom radu možete videti na njenom sajtu
ili na fejsu
a kompletnu ponudu knjiga koju Urban art nudi na
Još jedna meni draga uspomena sa piscem koga sam odmah prepoznao nastala je na štandu udruženja Codex.
„Ja se izvinjavam, da li ste vi, možda, autor Dekatona“, pitao sam.
„Da, ja sam“, odgovorio je Vladimir, autor epske sage.
I naravno, slikanje je „palo“ 🙂
Inače, Dekaton je imao zaista kreativan štand sa jakim vajbom sveta o kome je Vladimir pisao.
Bilo je mačeva,
specijalnih koverti koje su čitaoci dobijali uz knjige,
bukmarkera, mapi, slika, nalepnica…
i mislim da se Codex zaista potrudio da na kreativan način predstavi Vladimirovu sagu.
Više informacija o Vladimirovom književnom radu možete pronaći na linku
ili na stranici
O udruženju Codex na linku
Što se tiče slikanja mene sa piscima :)))) to je bilo sve za ovaj sajam :)))
Ali obilasku još nije bio kraj.
Jedan od štandova koji su mi se svideli jer sam odmah osetio gde se nalazi dobra ekipa, bio je štand Valkira izdavaštva.
Valkira je nov izdavač, osnovan prošle godine, tj. 2023.
Zato još uvek nemaju veliki broj izdanja.
Ali, ljudi moji, iako je ekipa na štandu bila vesela
ozbiljnost, znanje i veština sa kojima ovaj izdavač radi svoj posao zaslužuje veliko poštovanje.
Dizajnerski vešto osmišljen štand
sa izloženim knjigama
bili su pravi praznik za oči a, uveren sam, i za čitanje.
Celu ponudu i više informacija o ovom izdavaču, za koga sam uveren da će nam još dugo priređivati dobra izdanja, možete videti na linku
Još jedan štand na kome sam čekao i vrebao da ne bude nikoga :))) bio je štand čuvenog izdavača MIPL.
Razlog čekanja je moja želja da fotografijom predstavim njegovu veličinu jer je zaista izgledao impozantno
sa raznovrsnim asortimanom.
Stripovi, društvene igre za sve uzraste… zbog ovih za sve uzraste ponovo sam zažalio što dan traje svega 24. časa :))) jer ih ne igram zbog nedostatka vremena a voleo bih da probam.
Naravno, tu je bio i Sanderson 🙂
Inače je ovo zaista kratak prikaz asortimana koji je MIPL nudio a kompletnu ponudu možete videti na linku
Još jedan štand koji mi je privukao pažnju bio je štand izdavača Lokomotiva.
Nekako, ne znam zašto, podsetili su me na dane detinjstva kada sam ludovao za stripovima, kada sam svakoga dana nakon škole obavezno prolazio kraj kioska da vidim „da li je nešto došlo“ i kada sam znao da mesec dana ostanem bez užine jer sam kintu, koju su mi roditelji dali da za tu svrhu uplatim u školi, potrošio na stipove :))))
No, odavno su ti dani prošli :))) a kompletnu ponudu ovog izdavača možete videti na linku
Kada sam ugledao štand izdavača Sjaj i senka, neko vreme sam samo stajao i gledao. I uživao 🙂
Iskren da budem, ne postižem da ispratim celu scenu književnosti i stripa a ovo mi je bio prvi susret sa delima ovog izdavača. Zapravo, nisam uopšte znao da ovako nešto postoji pa je moje oduševljenje bilo bezgranično.
Inače sam ovih dana, nakon povratka sa sajma, potražio na netu informacije o ovoj izdavačkoj kući.
Informacije o stripovima koje nude i zanimljivu priču o nastanku ovog izdavača možete videti na linku
Ni štand izdavača Neos mi nije promakao
jer, kao što se vidi na slici, sa cenom od 500. dinara zaista su se potrudili da čitaocima izađu u susret a bila je i akcija za besplatnu knjigu 🙂
Među njihovim izdanjima spazio sam i
S one strane,
i Miraž,
a celu ponudu i više informacija o radu ovog izdavača možete pogledati na linku
Mesto koje je, kako mi se činilo, iskrilo od čitalačke magije bio je štand Čarobne knjige 🙂
Za ljubitelje fantastike pravo uživanje jer je bilo zaista dobrih knjiga iz tog žanra. Legendarni Hiperion,
serijal o Hari Poteru sa mnoštvom pratećih knjiga, Murkokov Elrik od Melnibonea, Saga o Vešcu (osam knjiga za 7519. dinara), knjige Artura Klarka…
Naravno, bilo je i stripova.
A za neke naslove i popusta.
Iako sam uživao na njihovom štandu, nisam bio iznenađen jer nas je Čarobna knjiga nekako navikla na dobra izdanja :))) a njihovu ponudu možete videti na linku
U skladu sa renomeom koji ima, Delfi je za posetioce sajma napravio pravu knjižaru 🙂
Naravno, ja se odmah zaputio ka delu gde su izložena dela fantastike 🙂 a Piter V. Bret i Teri Pračet su mi odmah zapali za oko 🙂
A bilo je i domaćih autora 🙂 Ne znam koliko su knjiga doneli ljudi koji su organizovali štand :))) ali u trenutku kada je ovo slikano bio je samo jedan primerak
Sveti rat za Carigrad,
a nije bilo mnogo primeraka ni
Bajke nad bajkama 🙂
Rasprodale su se 🙂
Osim knjiga, pažnju su mi privukli razni ukrasi i predmeti na štandu 🙂
a celu ponudu Delfi knjižara možete videti na linku
I naposletku, pre polaska kući, posetio sam štand najveće izdavačke kuće na Balkanu 🙂
Štand je imao izvanrednu posećenost 🙂
i jednostavno je bilo teško prići mu, te sam najpre iskoristio priliku da kupim knjigu koju sam tražio a onda sam se zadržao tek da „okinem“ par fotografija i to samo knjiga nekih domaćih pisaca. Jer štand je bio ogroman, gužva neviđena, ja na ivici snage :)))) ali popusti koje je Laguna davala morali su da se zabeleže 🙂
a celu ponudu možete videti na svima nama poznatom linku 🙂
Poslednji štand koji sam posetio bio je zajednički štand stripa Balon i Udruženja Petar Milojević jer sam želeo da upoznam urednika Balona
koji je inače i glavni urednik u izdavačkoj kući
Osim toga, na štandu me je čekao jedan primerak petobroja za koji sam radio koricu.
Uz to sam, zahvaljujući Miodragovoj ljubaznosti, dobio još jedan primerak za koji nisam radio koricu već samo tehničku pripremu za štampu 🙂
Tako su se sadržaju one kese sa srcima :))) koju nisam ispuštao iz ruke dok sam se slikao sa mojim dragim kolegama :))) pridružila i dva broja strip magazina Balon, koji objavljuje stripove domaćih autora. Više informacija o Balonu možete pogledati na linku
I tako dođe kraj mojoj poseti sajmu 🙂
Znam da nisam obišao sve dobre štandove i nisam pogledao ili kupio sve dobre knjige, ali jedan dan je, kao što rekoh, malo da bi se to uradilo.
Došlo je vreme za povratak jer sam tog 25. oktobra, dana kada sam posetio 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, dana kojeg ću se dugo sećati, nameravao da veče provedem sa roditeljima jer sam sledećeg jutra imao let za Crnu Goru.
Naravno, izlazak sa sajma je protekao baš u mom maniru… nevolja nije mogla da me zaobiđe :))))
Ne znam da li sam spomenuo da 15. godina u rukama nisam držao volan :))) pa se desilo da mi je tih pet ili šest dana, na koliko sam iznajmio auto… hm, radio bio uključen sve vreme :))) pa se akumulator naposletku ispraznio. Kada sam na sajamskom parkingu seo u auto i okrenuo ključ, mašina ni da zavergla :)))
Ali dobro 🙂 i to se rešilo, opet u mom maniru, bez nerviranja.
Momci iz
agencije koja mi je iznajmila auto, priskočili su u pomoć pa smo motor pokrenuli klemama :))) Agencija je zaista odlična i nadam se da će se usuditi :))) da mi iznajme auto kada ponovo dođem u Srbiju.
Kakogod, naposletku sam iz Beograda krenuo za Svilajnac 🙂
Ujutru me je čekao povratak za Beograd i let za Crnu Goru, a ja sam vozio i uživao jer je dan bio prekrasan 🙂
