U Topličkom kraju, tamo gde je tanka granica između mita i stvarnosti, gde se šapat prošlosti još uvek čuje u vetru što sa planina silazi, izrasla je Marija Marić, pisac i pripovedačica što magijom pera ume od tih šapata da istka svetove.
Rođena u Topličkom kraju, Marija je iz detinjstva ponela glasove čuma, karakondžula, drevnih bogova i priče što dolaze iz jednog sveta koga više nema, da ih pretoči u svoju pripovest, u trilogiju “Bela veštica” – u priču o Milici, Tadiji i Zuhri, koji kroz iskušenja stiču snagu da stanu spram demona i starih božanstava.
Fantastika koju Marija piše je most između narodnog predanja i savremene epske fantastike, a knjige koje čine njenu trilogiju, sa nazivima koji nas vode u avanturu, “Vatreno trojstvo”, “Krv demona” i “Iskre bogova”, stoje pred nama poput kapija jednog sveta gde se sudbina i plamen prepliću, gde slepi junak ne zna za predaju, a nada tinja čak i u najgušćoj tami.
Ali to nije sve.
Jer nakon „Bele veštice“ rađa se novi svet pod nazivom “Saga o Gretiji”, priča o carstvima, urotama i prestolonasledniku koji nosi teret dinastije.
Danas, kada se svet menja brže nego ikada, Marijina epska fantastika je iskra, ona mala svetlost u bezdanu, koja nas podseća da iz tame uvek može da se izađe.
Hronike Helma: Poštovanje Marija i hvala na odzivu da uradimo ovaj intervju. Ti si rođena u Kuršumliji, koja je bogata narodnim predanjima i legendama. Kako je vreme koje si tokom odrastanja i sazrevanja provela u Topličkom kraju uticalo na tvoje formiranje kao pisca fantastike?
Marija Marić: Hvala tebi na pozivu i izdvojenom vremenu da osmisliš pitanja. Što se tiče odrastanja na jugu, rekla bih da je itekako doprinelo tome da moj izabrani žanr bude fantastika. Sama blizina Đavolje varoši je dovoljna da se ispredaju priče o neobičnim dešavanjima u tom kraju, a obilje šuma i brda kojima je Kuršumlija okružena idealno su tlo za neobična bića koja iskaču iz senki kad se ljudi vraćaju po mraku kući. Mog dedu je često davio đavo po potoku kad malo više popije pa se u kasne sate vraća kući 😊
Manastir Svetog Nikole, prva zadužbina Stefana Nemanje, je dugo bio napušten i zatvoren, zabranjen za istraživanje, pa nam je zbog mistike nepristupačnog mesta davao povoda da maštamo šta se ispod njega nalazi, zašto mu niko ne prilazi, šta bi bilo kad bi se neko usudio da noću zaviri unutra.
Stariji su nas kao male plašili da će nas čuma odneti ako nismo dobri i da se babaroge, aveti i karakondžule kriju u oronulim kućama.
Hronike Helma: Tvoj prvi roman “Vatreno trojstvo”, ujedno je i uvodni deo u trilogiju “Bela veštica” u koju si utkala motive iz srpske narodne epike, slovenske mitologije i klasične fantastike. Šta možeš da kažeš čitaocima o Vatrenom trojstvu i knjigama koje čine trilogiju?
Marija Marić: “Bela veštica” je priča o jednoj mladoj ženi i njenim prijateljima koje je sudbina spojila i nespremne bacila u vrtlog magijske borbe, u priču čiji su konci počeli da se paraju davnih dana. Nesrećna prilika u životu jednog demona pokrenula je lavinu događaja koji su uticali koliko na pretke glavnih likova toliko i na istoriju Srbije.
Kroz čitavu trilogiju, Milica, Tadija i Zuhra su na putu spoznaje. Bolje upoznaju svoje moći, vezu koja ih spaja i mire se s ulogom koju imaju u osveti starih bogova. Ali i pored nedaća koje su ih zadesile oni uspevaju da pronađu porodicu, ljude koji ih prihvataju i mesto kome napokon pripadaju. Daju sve od sebe da sačuvaju svoje voljene i Srbiju.
Hronike Helma: Radnja Vatrenog trojstva odvija se u srednjem veku. Da li je istraživanje mitologije i istorije prethodilo pisanju romana?
Marija Marić: Naravno. Ima puno detalja kojima se treba posvetiti pažnja. Jednom prilikom sam napisala u sceni da je lik gazio po šaši od kukuruza, ali mi je stručni saradnik skrenuo pažnju da je kukuruz u Evropu donet kasnije. Jako je bitno imati ljude oko sebe koji će ukazati na takve greške jer ne razmišljam u datom trenutku o sitnicama, bitno mi je da atmosfera u sceni bude dobra i da izazove određene emocije.
Kad je arapska mitologija u pitanju morala sam se okrenuti knjigama na engleskom jer kod nas nema puno prevedene literature na tu temu. A kao što sam gore pomenula imala sam i odličnog stručnog saradnika koji je potkovan znanjem iz srednjovekovne istorije, oružja i borbi.
Ne mogu da kažem da sam se uvek držala istorijskih činjenica, oblikovala sam neke događaje kako bi gurali narativ, i u tu svrhu sam iskoristila likove koji su postojali udahnuvši im drugačiji život od onog kakav su zaista vodili.
Hronike Helma: Glavni likovi trilogije su Milica, Tadija i Zuhra. U svim dobrim knjigama, a tvoje to jesu, likovi se tokom radnje menjaju i na kraju nisu isti kakvi su bili na početku avanture. Kako su se Milica, Tadija i Zuhra menjali?
Marija Marić: Hvala na komplimentu. Vreme će pokazati koliko su knjige dobre.
Milica je od nesigurne i uplašene devojke postala stamena žena koja zna šta želi i ne libi se da to dobije na koji god način da je potrebno. Kosančić je dosta doprineo njenoj transformaciji kao neko ko joj je pokazao šta zaista znači voleti, biti voljen, i boriti se za ono u šta veriješ da je ispravno.
Tadija je od početka bio Milicina uzdanica, to je i ostao, ali je na ličnom nivou shvatio da zavređuje ljubav, da nije osakaćen zato što je slep i da zbog toga neće biti ostavljen. Nije jalov, nije samo oruđe kojim više sile barataju, niti je neko od koga ljudi odlaze. Tu spoznaju je koristio da pomogne drugima sličnim njemu.
Zuhra se od njih troje najmanje promenila. Oduvek je bila visprena, vrcava, direktna, snalažljiva. Mada je i ona poput Tadije imala trauma od ostavljanja. Porodica joj je nastradala spašavajući je, a muškarac i žena koji su je posvojili jednog dana su nestali iz njenog života. Susret s ostalim članovima vatrenog trojstva u njoj je probudio veštine vođe, a upoznavanje Pavla pokazalo joj je da je ipak moguće da ima porodicu i bude srećna.
Hronike Helma: Za trilogiju “Vatreno trojstvo” čitaoci kažu da predstavlja srpsku verziju Martinovih i Tolkinovih dela. Da li naša fantastika ima potencijal koji bi mogla da ponudi svetu izvan srpskog govornog područja, bilo da se radi o mitologiji i narodnom predanju ili o književnim delima domaćih autora?
Marija Marić: Ne bih baš išla toliko daleko i upoređivala se s veličinama kao što su Tolkin i Martin, ali bi svakako bilo lepo da i ljudi van našeg govornog područja pročitaju moja dela. Srpska fantastika ide uzlaznom linijom, ali ima još mnogo da uči i radi na sebi kako bi uspela da pliva i na stranom tržištu. Imamo bogatu mitologiju, a narodnih predanja nam ne manjka kao ni maštovitih autora koji stvaraju čitave nove svetove. Naše vreme tek dolazi.
Hronike Helma: Nakon “Bele veštice” usledile su “Krv demona” i “Iskre bogova”, sa kojima si završila pisanje trilogije. Čitaoci mogu da ih pronađu na linkovima
Kakav je bio osećaj kada si zaokružila delo?
Marija Marić: Bila sam ponosna na sebe što sam istrajala. Shvatila sam da želim da nastavim s pisanjem, tako da je taj kraj zapravo bio novi početak.
Hronike Helma: Nakon “Bele veštice”, počela si pisanje “Sage o Gretiji”. Prva knjiga, koja se zove “Princ severa”, već je u knjižarama i može se naručiti u Vulkanu, na linku
Šta je “Saga o Gretiji”? Šta inspiriše njen nastanak i po čemu se razlikuje od “Bele veštice”?
Marija Marić: “Saga o Gretiji” je priča o jednoj državi, o njenoj vladajućoj dinastiji, i krilatim bićima koja su tu pronašla novi dom. Inspiraciju vučem iz svega što pročitam i što pogledam, iz svakog mesta koje posetim. Uvek ima nešto što me potakne da osmislim scenu, zaplet ili lik.
Razlikuje se od “Bele veštice” prvenstveno po tome što nije ukorenjena u našem svetu. Radnja se odvija u izmišljenoj zemlji, nemaju religiju niti vode ratove po tom osnovu, a junaci često putuju za razliku od junaka iz “Bele veštice” koji su imali sedište u Kosanici i samo putovali do okolnih sela. Likovi “Sage o Gretiji” su obrazovaniji, prepredeniji i životno iskusniji. Nema zmajeva.
Hronike Helma: Ko je “Princ severa” i kakvu ulogu ima u razvoju sage?
Marija Marić: “Princ severa” je titularni lik, prestolonaslednik carstva Severna Gretija, namučena duša kojoj sudbina baš i nije dodelila najbolje karte. Od njega se nije puno očekivalo, ali u njemu teče krv porodice Danila, dinastije osvajača, stratega, vođa. Porodično nasleđe koje je utkano u njegovom biću igraće glavnu ulogu u oblikovanju budućnosti Gretije.
Hronike Helma: Koliko delova će imati Saga o Gretiji?
Marija Marić: Planirano je pet delova.
Hronike Helma: Nakon nedavno objavljenog Princa severa, pišeš nastavak. Da li čitaoci mogu dobiti mali nagoveštaj o radnji u nastavku?
Marija Marić: Sve što mogu reći jeste da su Vita i Kal zajedno u Tristu, da vežbaju, upoznavaju se sa mogućnostima svojih moći, ispituju njihove granice. Dolaze im u goste caričin otac i harumska princeza čija će poseta uzdrmati dvor.
Hronike Helma: Koliko ti iskustvo stečeno tokom pisanja “Bele veštice” pomaže da izgrađuješ “Sagu o Gretiji”?
Marija Marić: Neizmerno. Sada znam koje sam greške pravila, kao i šta je bilo dobro izvedeno. Učenje nikad ne prestaje. Svaka sledeća knjiga je bolja verzija prethodne.
Hronike Helma: Koji su kod nas najveći izazovi za autora fantastike?
Marija Marić: Najveći izazov je dopreti do čitalaca i izgraditi publiku. Tržište je malo, pogotovu kad je fantastika u pitanju pa se veliki izdavači slabije late rukopisa s ovom tematikom. Zbog toga autori pribegavaju samizdatu. Tada, nažalost, dolazi do propusta, slabog uređenja i zanemarivanja pravopisa. To je stvorilo nepoverenje među ljubiteljima fantastike kod nas.
Iskreno se nadam da će se stvari popravljati kako vreme bude odmicalo i da ćemo napornim radom i zanimljivim delima privoleti fantastičare da nam pruže šansu.
Hronike Helma: Kako vidiš budućnost epske fantastike na domaćoj sceni?
Marija Marić: Nemam mnogo šta reći o budućnosti, osim da je neizvesna. Možda je zbog brzog vremena u kome živimo trenutno u senci nekih drugih podžanrova, ali se ne brinem mnogo. Epska fantastika se čitala, čita se, i čitaće se.
Hronike Helma: Marija, hvala na ovom zanimljivom intervjuu. Želim ti mnogo uspeha u stvaranju “Sage o Gretiji” i svim delima koja ćeš napisati. Apropo tih dela, nadam se da ćemo u budućnosti nastaviti druženje kroz novi razgovor i intervju.
Marija Marić: Nema na čemu. Uživala sam odgovarajući na pitanja. Hvala ti na lepim željama, i radujem se novom razgovoru. Veliki pozdrav za sve pratioce stranice Hronike Helma.
