Na raskršću stvarnosti i mašte, gde se prepliću istorija i mitologija, tamo gde prošlost pripoveda priče vekovima stare, stoji Irena Ilić Vasiljević — arheolog i pisac koji oživljava prošlost i pretvara je u živu priču što se odvija pred našim očima. Njeno pisanje nije samo beleška o nečemu što je odavno bilo, već most između između nauke i mašte. U ovom razgovoru Irena nam otkriva kako se arheologija pretače u književnost, a istorija u sudbinu. I kako se iz kamenih ruševina rađa fantazija.
Hronike Helma: Poštovanje, Irena, i hvala na odzivu da uradimo ovaj intervju. Tvoja prva knjiga zove se „Sa druge strane horizonta”. To je priča urbane fantastike puna misterija sa raskošnim istorijskim i mitološkim okvirom. Šta te je povelo ka tome da mitologiju i misterije spojiš baš kroz žanr fantastike?
Irena Ilić Vasiljević: Hvala na pozivu. Dugo pratim Hronike Helma i moram da iskoristim ovu priliku da pohvalim sve što radiš u cilju promovisanja domaćih autora.
Fantastika mi najviše leži jer daje veliku slobodu i bezbroj mogućnosti poigravanja sa činjenicama, kao i spajanja naizgled nespojivog. U okvirima tog žanra nema prepreka, kroz vreme se putuje bez većih poteškoća, prostor se olako premošćava, granice između stvarnosti i mašte blede sa svakim napisanim slovom. Isprva sam razmišljala da svet prikažem jednostavnije, kroz Jungovu mapu duše, ali sam se ipak osmelila da odem korak dalje i zakoračim u svet fantastike kako bih najbolje dočarala uzročno posledične veze univerzuma u nama, i onog van nas.
Hronike Helma: Maločas smo spomenuli raskošan mitološki okvir, koji je u tvojoj knjizi veoma upečatljiv. Kako si uspela da u jedinstvenu priču povežeš različite mitologije, a da one zadrže svoj duh i simboliku?
Irena Ilić Vasiljević: Od najranijeg detinjstva me fascinirao svet mitoloških bića, čitala sam sve što mi dođe pod ruku, i vremenom uvidela da se kroz mnoge mitove različitih naroda i epoha često provlače veoma slične niti nekog arhetipskog konca, kojim se uz malo truda može istkati čitav novi svet, univerzalan, a opet prošaran jedinstvenim bojama. Recimo mit o potopu susrećemo u različitim oblicima u pričama od samog početka civilizacije i pismenosti pa sve do bliske nam hrišćanske ere. Bez obzira na mesto i vreme nastanka suština je uvek ista, a ukoliko se tome doda i mogućnost da je u osnovi zapravo relikt davno zaboravljene prošlosti, onda priča postaje još zanimljivija, i neodoljivo mami na igru rečima u okviru zamišljene priče o smislu života.
Hronike Helma: Osim mitologije, primetio sam da si u knjizi „Sa druge strane horizonta” navela veoma zanimljive istorijske detalje. Ti si arheolog po profesiji pa je razumljivo da iza knjige stoji lično istraživanje i stručno poznavanje istorije. Ja ću se, zbog ograničenog prostora, zadržati na jednoj informaciji iz knjige, koja mi je bila fascinantna. Naime, u romanu si spomenula da je Jelena Anžujska u Srbiji otvorila prvu žensku školu u Evropi. Da li je to istorijska činjenica ili je plod tvoje književne imaginacije?
Irena Ilić Vasiljević: Istorijska činjenica. Tokom pisanja sam se trudila da što manje izmišljam i držala sam se proverljivih informacija, jedino originalno je to na koji način sam ih povezala, odnosno kako sam ih umetala u priču koju sam želela da ispričam.
Hronike Helma: Roman, „Sa druge strane horizonta” čitaoci mogu naručiti kod tebe, na linku
Dok sam je čitao, imao sam utisak da se na osnovu knjige može napraviti izuzetno dobra serija. Kakve su reakcije i povratne informacije koje o romanu imaš od čitalaca?
Irena Ilić Vasiljević: Moram priznati da nisam dobila puno povratnih informacija, one koje su stigle do mene uglavnom su pozitivne. No, roman je štampan u relativno malom tiražu od svega trista primeraka koji su uglavnom završili u rukama rodbine i prijatelja. U planu mi je reizdanje pod okriljem Libruma, ali tome ću se posvetiti tek kad sva tri dela Krune ugledaju svetlost dana.
Hronike Helma: Nakon Horizonta, započela si pisanje mnogo zahtevnijeg dela. Reč je o trilogiji koja počinje u vreme vladavine Mihaila Vojisavljevića. Šta te je privuklo dinastiji Vojislavljevića kao književnoj temi?
Irena Ilić vasiljević: Sve je počelo davnih dana kada me prijatelj pitao da li bih napisala kratku priču o Svetom Savi. Pokušavajući da objasnim neke detalje iz njegovog života uporno sam se pomerala sve dublje u prošlost i nekako se potpuno neplanirano početak te priče pomerio iz doba Nemanjića u doba Vojislavljevića, a sama priča je dobila oblik obimne istorijske sage. U nekoliko navrata sam razmišljala o tome da odustanem od pisanja tako izazovne forme, ali me saznanje da gotovo i nema knjiga koje pokrivaju taj vremenski period podstaklo da nastavim i završim započeto.
Hronike Helma: Roman „Kruna” je prva knjiga trilogije koja obuhvata period od otprilike sto četrdeset godina. Glavni lik prvog dela je Teodora, plemkinja iz Konstantinopolja koja se udaje za Mihaila Vojislavljevića, koji je vladavinu započeo kao knez, potom je svoju državu uzdigao u rang kraljevine i pod svojom vlašću objedinio gotovo sve srpske zemlje. Međutim, o tom vremenu postoji malo svedočanstava. Znajući da si arheolog i da su temu pažljivo istražila, kako uspevaš da nedostatak istorijskih podataka nadoknadiš umetničkom formom i gde je granica?
Irena ilić Vasiljević: Nedostatak istorijskih podataka trudila sam se da nadoknadim posrednim putem. Oslanjajući se na ono što je poznato iz istorije okolnih zemalja pokušala sam da što verodostojnije umetnem lokalne vladare u tu opštepoznatu, širu sliku, oslanjajući se na zakone logike i neka saznanja iz psihologije. Fantastični momenti unutar priče predstavljaju relikte narodnog verovanja tog doba, te kao takvi i oni imaju konkretnu funkciju i nisu tu slučajno. Umetnički momenat je najprimetniji u okviru povezivanja nekih likova i događaja, koji možda i nisu bili baš takvi kakvim ih ja opisujem u knjigama, kao i na polju motiva samih aktera.
Hronike Helma: Da li će u trilogiji biti fantastike ili ćeš se zadržati na formi istorijskog romana?
Irena Ilić Vasiljević: Što više odmiče radnja to je više i fantastike, ali za razliku od Horizonta, ona ovde nije dominanta. Prisutna je više u vidu slutnje, nekog nejasnog straha ili nade. Gde god sam mogla trudila sam se da racionalizujem onostrano oslanjajući se na znanja koja su nam dostupna danas.
Hronike Helma: Trilogija će obuhvatiti period od otprilike sto četrdeset godina. Zbog toga je prirodno da glavni likovi u knjigama neće biti isti. Čime si se vodila prilikom izbora likova u nastavcima?
Irena Ilić Vasiljević: Pustila sam da me nosi istorijski tok. Sama priča je o istorijski poznatim likovima, veoma malo je izmišljenih aktera, i samim tim morala sam da se držim i dobro poznatih istorijskih okvira. Menjala sam samo okolnosti i motive po sopstvenom nahođenu.
Hronike Helma: Pisac istorijskih romana mora da se uživi u duh vremena o kome piše. Mora da razmišlja poput ljudi koji su živeli u određenom istorijskom dobu. U skladu sa tim, koji lik iz „Krune” ti je bio najteži za oblikovanje, a sa kojim likom si se odmah „stopila”, da se tako izrazim?
Irena Ilić Vasiljević: Najteže mi je bilo da proniknem u likove pri crkvi jer mi je verska ostrašćenost strana, sa druge strane najviše me ima u činjaricama jer sam vazda ni na nebu ni na zemlji.
Hronike Helma: Prva knjiga trilogije može da se naruči na sajtu Libruma — tvog izdavača
ili na sajtu Makarta
Кada možemo očekivati nastavke?
Irena Ilić Vasiljević: Uskoro. Drugi deo će verovatno već tokom juna biti dostupan za čitanje, a treći na jesen jer mi je potrebno još malo vremena da izbacim neke viškove iz teksta i utegnem ga po savetima urednika.
Hronike Helma: Šta ti je najlepše u procesu pisanja. Da li je to istraživanje, oblikovanje likova ili sama magija pripovedanja?
Irena Ilić Vasiljević: Istraživanje. Ponekad mi se desi da pročitam i pet šest knjiga zbog jedne rečenice koja me muči, i to mi zaista ne predstavlja nikakav problem, ali zato kad mi urednik kaže da dodam još malo opisa prilikom slikanja likova ja pozelenim.
Hronike Helma: Početak dvadesetog veka dao nam je Vladana Đorđevića i njegov roman, zapravo trilogiju o caru Dušanu. Nakon Drugog svetskog rata, vreme je iznedrilo Slavomira Nastasijevića i njegove istorijske romane. Danas, na početku dvadeset prvog veka, tu je Irena Ilić Vasiljević. Šta bi volela da čitaocima trilogije, kako današnjim tako i budućim, ostane kao poruka?
Irena Ilić Vasiljević: Hvala na ovakvom poređenju, ostala sam bez teksta. A što se poruke tiče ona je kratka: čitajte, istorija ne mora da bude dosadna, naročito ako se začini prstohvatom mašte.
Hronike Helma: Na kraju, još jednom se zahvaljujem na odzivu, Irena, i nadam se da ćemo u budućnosti imati priliku za novi razgovor o tvom stvaralaštvu.
Irena Ilić Vasiljević: Hvala tebi. Iskreno se nadam da ćemo se družiti još.
