Od mastila prosutog po hartiji ne nastaju samo reči, jer to mastilo ostavlja trag i u nama, gde stvara svetove koji postoje i kada se stranice zatvore, a knjiga odloži među one koje smo pročitali.
Ali šta se tada dešava?
Šta se dešava sa likovima kada ih niko ne gleda? I šta se dešava sa piscem kada se suoči sa svetom koji je stvorio?
Odgovor na ta pitanja daje nam Saša Robnik, pisac koji nas vodi na ostrvo između korica, tamo gde likovi ne miruju, već nastavljaju da postoje i kada čitalac odloži knjigu.
Hronike Helma: Poštovanje Saša. Dozvoli da se na početku našeg razgovora zahvalim za odziv da uradimo ovaj intervju. Tvoja nova knjiga zove se Fantazam mastila i hartije – Apokrif Arhivara. Sa njom si nastavio običaj na koji si nas navikao, da iz tvog pera čitamo nešto originalno. Kako je nastala ideja da napišeš Fantazam?
Saša Robnik: Pozdrav, Dragane, i veliko hvala na prilici da predstavim roman iz malo ličnijeg ugla.
Smatram da je apsolutna originalnost nedostižna; kako kažu, sve je već napisano. Ali upravo težnja ka njoj otvara pred nama divan i beskrajan put kojim rado koračamo. Originalnost u književnosti je poput Svetog grala, a pisci su vitezovi koji tragaju za njim, usput mnogo toga dožive, nauče i stvore. Tako ja to vidim.
Prve konture ideje pojavile su se davno, u priči Izvršenje pravde iz zbirke Nešto diše u mojoj torti. Tada je počelo moje poigravanje sa ontologijom, koje se kasnije razvilo u neobjavljeni roman Ram za odraz drugog sveta. Iz sadašnje perspektive, ti pokušaji bili su sastojci koji su morali još dugo da se krčkaju.
Tek sam u Fantazmu uspeo da oblikujem ono čemu sam, verovatno podsvesno, težio: zaokružen i samoodrživ ontološki sistem sa sopstvenim zakonima, uzrocima i posledicama. Fantazam mastila i harije: Apokrif Arhivara je metafikcioni roman upakovan u meni omiljeni okvir (post)apokalipse, teme koja povezuje sva moja tri romana, uz avanturističku putešestviju koja, prirodno, ide uz to.
No, presudni trenutak nastao je jednim usputnim pogledom na policu s knjigama i pitanjem koje je zvučalo bezazleno, da ne kažem glupo, a čiji odgovor mi je otvorio svetove koje sam morao da ispišem:
„Šta sada rade junaci u knjigama koje sam pročitao? Nisu valjda završili svoje?“
Hronike Helma: Neki likovi u tvom romanu su specifični jer nemaju imena, već imamo Lopova, Ljubavnicu, Arhivara… Kako su nastajali likovi za Fantazam mastila i hartije?
Saša Robnik: Već sam nagovestio da je ambicija ovog romana bila izgradnja zasebnih stvarnosti sa njihovim pravilima i zakonima. U jednoj od njih, u romanu Ilije Nikolovskog, važi pravilo da se likovi ne oslovljavaju imenima, već titulama svojih uloga. Takav zakon nametnuo je Arhivar, uz obrazloženje da je donet iz poštovanja prema čitaocima.
Na prvi pogled deluje neobično, ali upravo takvi detalji grade unutrašnju logiku sveta. U drugim svetovima-romanima kroz koje junaci prolaze tog pravila nema, pa se sudar različitih književnih stvarnosti odražava čak i na tako naizgled sitne stvari. Na kraju će se i sam Arhivar, pod uticajem drugih svetova i njihovih pravila, predomisliti i dozvoliti likovima da koriste svoja data im imena.
A što se tiče nastanka samih likova, oni su se pojavili mnogo pre složene strukture romana. U uvodu postoje samo Protagonista, Antagonista, Lopov, Mornar i Ljubavnica. Zamišljao sam ih kao likove jednog jednostavnog romana čija je jedina scena ostrvo okruženo beskrajnim morem. Međutim, kako se razvijala ideja (i tekst) o svetovima koji nastaju u knjigama koje se ne čitaju, tako su i oni počeli da prerastaju svoje prvobitne uloge, i tokom putešestvija doživljavaju transformaciju koja odmiče daleko od njihovih prvobitnih uloga: gluvarenjem po ostrvu dok se knjiga ne otvori.
Hronike Helma: Tvoji likovi na putovanju prolaze kroz svetove iz drugih knjiga, nekih koje smo čitali. Zašto baš ti svetovi?
Saša Robnik: Ovo je dobro pitanje nad kojim sam se zaista zamislio. Naravno, ti svetovi su morali da odgovaraju scenosledu priče i izazovima kroz koje junaci prolaze, ali to nije bio jedini kriterijum. Naime, autori tih svetova (u romanu – njihovi Arhivari) pripadaju različitim epohama, kao i njihovi junaci. Time sam želeo da napravim presek vrhunske književnosti u savremenom apokaliptičkom okruženju, pri čemu svaki od njih nosi svoje poimanje stvarnosti, stvarnosti koje se neprestano izmeštaju.
Bilo mi je zanimljivo i izazovno da njihove karaktere nadogradim u takvim okolnostima. Koliko sam u tome uspeo, neka na kraju ocene čitaoci. Ipak, kao ni svaka vrhunska čorba, ni roman ne može biti dobar bez određene količine soli.
Hronike Helma: U Fantazmu mastila i hartije pisac, odnosno tvorac likova, u jednom trenutku mora da im se povinuje i da radi ono što mu oni kažu. Zapravo, postaje njihov svojevrsni zatočenik. Da li si se, dok si pisao roman, osećao kao gospodar ili zatočenik svojih likova? I da li između toga postoji granica?
Saša Robnik: Najjednostavniji odgovor koji mogu da dam jeste – zatočenik koga prisiljavaju da bude gospodar.
Pisci jesu zatočenici svoje potrebe za stvaranjem svetova čiji gospodari postaju već sa prvom napisanom rečju. Kao neka filozofska igranka postanka.
Međutim, identifikacija autora sa svojim junakom ili junacima, bilo od strane čitalaca ili kibicera, deluje mi prilično naivno. Da bismo uočili tragove pisca u njegovim karakterima, ne samo da moramo da ga upoznamo preko nekoliko džakova soli, nego moramo biti i na ti sa njegovim Arhivarom.
Dakle, u romanu pisac Ilija Nikolovski, poznat među karakterima kao Tvorac, jeste zatočenik svoje brige i ljubavi prema svim karakterima i u jednom trenutku mora da im se povinuje: kada izađu iz knjige da ga upozore na opasnost i ubede da se skloni u literarne svetove zajedno sa preživelim ljudima, odnosno čitaocima.
Nameće se zaključak da granica ne postoji.
Hronike Helma: Fantazam mastila i hartije može da se poruči na linku:
Fantazam mastila i hartije: Apokrif Arhivara
Da li će knjiga ostati zaseban roman ili će likovi i u tvom slučaju potražiti svog tvorca i zatražiti od njega da napiše nastavak?
Saša Robnik: Jedva sam čekao da zatraže – nastavak se već piše. Da li ćemo izgurati do kraja i kada će to biti, ostaje misterija čak i za mog Arhivara.
Ali i bez nastavka, roman stoji kao samostalno delo. U epilogu se nagoveštava otvoren kraj, ali sama radnja je zaokružena i zatvorena. A ono što se zatvori, može i da se otvori.
Hronike Helma: Koju poruku bi želeo da čitaoci ponesu iz knjige?
Saša Robnik: Vidi, nisam (svesno) želeo da nešto poručujem, ukazujem ili naglašavam neka otkrovenja; tada sam se jednostavno teleportovao u scenosled i gledao kako da izvučem sve te junake iz nevolje, a sa druge strane, kako da ih u istu uvalim još dublje. Poruke, ako su nastale, nastale su kao sporedna pojava tog procesa.
Ali ako su čitaoci iz romana izvukli pouke ili poruke, izuzetno mi je drago. Izuzetno. Za skretanje pažnje na određene stvari ili pojave moraš da pitaš mog Arhivara, odnosno moju podsvest, ako uspeš da stupiš u kontakt sa njom. Verujem da suštinsku stvar piše upravo podsvest, koju sam u romanu otelotvorio, pod imenom, je l’, Arhivar.
A piscu, njegovom svesnom delu, ostaje da kalemi reči, pasuse i poglavlja i da se pobrine da sve bude lepo uvezano i tečno.
Čak verujem da Arhivar oblikuje i karaktere, a ne autor. Tako mi se čudnovato nametnuo inkvizitor Bernardo, fanatizovan, zatucan i oduran lik, koji mi je, paradoksalno, postao omiljeni.
Ipak, da je neko drugi napisao ovaj roman, ja bih iz njega izvukao jednu jasnu pouku:
Najbolje prolaze oni koji čitaju knjige.
Hronike Helma: Ovaj intervju smo posvetili Fantazmu mastila i hartije. Međutim, ti pišeš i priče. Više o tom stvaralaštvu čitaoci mogu da pronađu u prethodnom intervjuu na linku
Da li je u međuvremenu na tom polju bilo novosti? Pitam, jer sam nedavno video da je jedna tvoja priča prevedena na španski.
Saša Robnik: Novost koja će uskoro da izađe, ako već nije, jeste da ponovo pokrećemo projekat Nešto diše u mojoj torti.
Nostalgija za šest godina zajedničkog rada, šest elektronskih izdanja i jednog štampanog, nametnula nam je da pokrenemo novi konkurs. Ovaj put stvari će da idu drugačije. Naime, nametnuli smo sebi pravilo koje glasi: ili pišeš za NDUMT ili si član žirija. Oboje zajedno više ne može.
Takođe, samo će glavni urednik znati imena autora, a nepotpisane radove slaće članovima žirija na ocenjivanje. Tako smo rešili da sve bude kako Bog zapoveda.
Što se tiče mojih ostalih pokušaja, nisam posebno angažovan na tom planu; nastavak Fantazma oduzima mi sve slobodno vreme. Međutim, uspeo sam da napišem i pošaljem kratku priču na jedan konkurs, pa ćemo videti kako će da prođe.
Prevod na španski? Bilo ih je, ali to beše jako davno. Ne znam čak ni na koju misliš. Dosta toga sam uspeo da prevedem preko sajtova koji spajaju autore i prevodioce.
Hronike Helma: Osim nade da će Fantazam mastila i hartije dobiti nastavak, šta možemo još da očekujemo u budućnosti?
Saša Robnik: Još Fantazma i metafikcije 🙂
Hronike Helma: Saša, još jednom se zahvaljujem na odzivu da uradimo ovaj intervju i nadam se da ćemo u budućnosti nastaviti naš razgovor.
Saša Robnik: Hvala tebi Dragane, ponovo, i posebno hvala čitaocima ovog intervjua!
