Poput vetra što su ga bogovi poslali, prohujaćemo kroz odavno zaboravljeni svet Helma. Kroz stare tvrđave sazdane od kamena koji pamti. I planine koje kriju drevno zlo – videćemo. I miris kamenja što je na mesečini krvlju isprskano – udahnućemo.

Videćemo i kako sloga nestaje u bespovrat, i kako se rat razbuktava poput plamena koji sagoreva samu zemlju. Gledaćemo kako krotki postaju zveri, a videćemo i zveri koje se stide svojih dela, jer liče na ljude.

I šapat o starim tajnama čućemo. O braći – poslednjima od svoje krvi, i osveti što je došlo vreme da se ispuni.

I Božja sila u staroj relikviji zadržana, što daruje život svemu što više ne diše, biće nam na dlanu.

Vi čitaoci što jezdite na konjima mašte, sa vama i ja – stari bard prozuklog glasa od drumske prašine, na putu sa kojeg se niko ne vraća kakav je bio, pratićemo naše junake: vojvodu zvečanskog Stepoša, Miloša od bogova obeleženog da nosi moć u krvi, Milana što se stapa sa zverima u jedno… I dečaka kome su zveri kandžom ispisale granicu gde prestaje detinjstvo. I Jovanu sa njima, što narav ima poput šumskog požara. I Četu Paklene Nade sledićemo.

Sve njih i mi sa njima, jer daljine nas zovu na put sa kojeg se niko ne vraća isti.