“Duhovi rata”, “Nevidljivi grad”, “Pobeda i prokletstvo”, nazivi su knjiga o Dragojl ratnicima, trilogije autora Duška Blagojevića. Ako bi smo u jednoj rečenici saželi mišljenja čitalaca i kritičara o Duškovom stvaralaštvu, onda bi najbolji opis bio da njegova dela krasi umetnička originalnost, bajkovita i istovremeno realistična maštovitost, i vešto pripovedanje isprepletano sa dinamičnošću, zbog koje ni jednu od njegovih knjiga ne možete da ispustite iz ruke dok je ne pročitate. Takva mišljenja potvrđuju da Duško Blagojević spada u autore koji su dali veliki doprinos razvoju i popularizaciji žanra epske fantastike.
Hronike Helma: Jednom prilikom ste izjavili, da je priča o Dragojl ratnicima u vama sazrevala dvadeset godina. Kako ste znali da je došao pravi trenutak da počnete sa pisanjem?
Duško Blagojević: Kada se toliko inspiracije nakupi u vama da veoma često samo o tome razmišljate, kada iznutra osetite snažnu potrebu da ispričate priču znajući da ćete tako i sebe bolje upoznati i kada konačno razumete da ste sazreli zajedno sa likovima iz vaše priče, onda vam ne preostaje ništa drugo nego da se tome istinski posvetite i deo svoje duše utisnete na papir.
Iako sam pre već više od dvadeset godina imao napisan scenario za trilogiju, stalno sam mojima pričao kako bi to mogla da bude sjajna priča. Moj brat Rastko mi je jednom prilikom rekao:
“ Sedi više i napiši tu priču.”
I dan danas sam mu zahvalan na toj rečenici. Ona mi je pomogla da te 2015te godine za nepunih deset meseci napišem radnu verziju za sve tri knjige.
Hronike Helma: U Vašim knjigama je primetna upotreba arhetipova i slika, koje pripadaju kolektivno nesvesnom; slika, koje imaju isto psihološko značenje za celu ljudsku rasu. Takva upotreba je primetna kod Tolkina, Džordža Martina i drugih pisaca koji su postigli planetarni uspeh. Da li su arhetipovi u Dragojl ratnicima rezultat svesne primene sa vaše strane, ili su došli u “paketu” sa pričom kao deo inspiracije?
Duško Blagojević: Arhetipovi su sastavni deo ličnosti svakog od nas. Njihovo izučavanje mi je pomoglo da najpre shvatim sebe, a potom i moje likove iz romana. Iz tog razloga može se reći da sam svesno primenio arhetipove. S druge strane, sam proces pisanja se veoma često izliva iz nesvesnog. Kod mene je to prijatan unutrašnji glas koji mi diktira poglavlja. Taj dragi glas doživljavam kao inspiraciju i na intuitivnom nivou čini mi se da ona dolazi iz nadsvesnog. U jedno sam siguran – arhetipovi progovaraju kroz nas na svesnom i nesvesnom nivou.
Hronike Helma: U Dragojl ratnicima postoji više narativnih tokova, svojevrsna slojevitost, jer postoje Zemlje Srednje Kraljevine, Severno carstvo, Kraljevi Juga, Ostrvo zarobljenika, postoje razne vrste ratnika, kultovi, Duhovi rata, veštice, Crna kraljica, demoni sa Haosa… Trilogija je ispunjena intrigama i sukobima. Koliko vam je bilo teško da između svih učesnika u priči, bilo da su to zemlje ili likovi, uspostavite i održite uzročno posledične veze, koje će čitaocu izgledati realne i prirodne?
Duško Blagojević: Nije bilo lako. Potrebna je sistematičnost u pisanju. Da bi radnju, likove i događaje uspeo pravilno da povežem, a da istovremeno pošaljem poruke čitaocima, bilo je neophodno imati razrađen scenario i okvirni plan za svako poglavlje. Želim da naglasim da se lepota stvaralačkog pisanja ogleda u spontanosti kroz dopuštanje da te tvoja inspiracija i likovi (arhetipovi) odvedu tamo gde se zaista radnja odvija. To daje posebnu autentičnost događajima koji zbog toga postaju prilično realni. Nakon što je poglavlje napisano, sledi kontrola da li je u okviru predviđenog plana. Sa velikim zadovoljstvom mogu da izjavim da je moje podsvesno ili nadsvesno odradilo bolji posao nego što je bio okvirni svesni plan. Zbog toga sam presrećan i zahvalan i dan danas. Pisac piše knjigu, a njeni likovi i događaji povratno oblikuju pisca.
Hronike Helma: Duhovi rata, demoni sa Haosa… Piscu najčešće postavljaju pitanje o junacima, o pozitivnim likovima koji se bore na strani Dobra. Da pokušamo nešto drugo. Kako bi ste opisali trilogiju o Dragojl ratnicima iz ugla negativnih likova?
Duško Blagojević: Takav ugao gledanja je definitivno veoma zahtevan i istovremeno po meni neophodan posao u epskoj fantastici.Takvoj perspektivi sam posvetio završno poglavlje trilogije o Dragojl ratnicima. Uopšteno govoreći, Duhovi rata vide ljudsko biće kao prilično sebično, samoživo stvorenje spremno na sve da pobedi u surovom svetu predatora i plena. Za njih je rat jedan od univerzalnih načina da se prisvoji ratni plen i uvećaju moć, bogatstvo i uticaj. Njihova vladavina bazirana je na držanju potčinjenih u strahu i pokorstvu. To je zakon jačeg i surovijeg. Njihovo glavno oružje nije mač, kako to izgleda na prvi pogled, već oštar i pogan jezik koji povređuje još gore nego mač. Otuda su zavere, spletke i obmane aduti koje duhovi rata koriste kako bi zavadili naivne i nad njima neprikosnoveno vladali. Na Dragojl ratnike, čuvare čovečanstva, Duhovi rata gledaju kao na najveću smetnju koju treba ukloniti. Oni su osvajači željni velikog plena južnih kraljevina I spremni su da poseku svakog ko se usudi da im se suprotstavi. Njihov gospodar je zatočen u podzemnom svetu i žele da ga oslobode. Zlatni grad je prestonica novog carstva koje žele da uspostave na Zemlji. U toj viziji svesrdno im pomažu predstavnici Dadah kulta i Severnjačko carstvo na čelu sa carem Impoterom.
Hronike Helma: Da se malo igramo. Ako bi trilogiju o Dragojl ratnicima (priču, likove, stil pisanja, dinamiku i ritmičnost radnje, dakle kompletno delo na svim planovima) zamislili kao osobu, na koju bi istorijsku ličnost trilogija nalikovala?
Duško Blagojević: Ovo mi je najteže i najzanimljivije pitanje. Mislim da bi Sveti Sava bio najpreciznije oličenje trilogije o Dragojl ratnicima. Njegova samospoznaja, prosvetiteljska misija, pomirenje, mir i sloga među ljudima jesu vrline koje preobražavaju uplašeno ljudsko biće, vođeno nagonima za preživljavanjem, u čoveka sposobnog da se izdigne iznad tamei drugima pokaže put obasjan svetlošću. To je put u bolju budućnost za celo čovečanstvo.
Hronike Helma: Vi ste deo projekta “Karavan fantastike”. Šta čitaocima možete reći o tome i kakvi su vaši utisci sada, nakon što je karavan fantastike posetio brojne gradove u Srbiji i regionu? Možda nam ispričate neku anegdotu, budući da ste obišli veći broj gradova i imali susrete sa brojnom čitalačkom publikom?
Duško Blagojević: Karavan fantastike je zajednički projekat mojih kolega pisaca i prijatelja Nemanje Jovanova, Srđana Tomića i moje malenkosti. Ujedinjeni oko stava da naše romane treba da promovišemo i predstavimo kroz teme koje su zajedničke za naša dela, a da akcenat stavimo na otvorenu diskusiju sa publikom, krenuli smo u karavanski pohod po Srbiji i regionu sa iskrenom željom da sagradimo mostove između nas, naših knjiga i nama izuzetno bitne čitalačke publike epske i naučne fantastike. Naše nastojanje da predstavimo svoje romane obradom tema kao što su: tamnica kulture; ambis; ko sme da se kači sa zmajem, dobro je prihvaćeno od prilično iznenađene publike, koja je postala aktivni učesnik u ovim nesvakidašnjim književnim večerima. Zbog toga nam je jako drago. To nas je posebno inspirisalo da nastavimo u karavanskom pohodu. Biće tu zanimljivih novina i novih članova, koje ovom prilikom ne želim da otkrivam. Spremamo iznenađenja za sve ljubitelje fantastike u oktobru mesecu.
Umesto anegdota, kojih je svakako bilo, ovom prilikom bih želeo da istaknem koliko meni lično znači druženje sa Nemanjom i Srđanom. Naši razgovori su inspirativni i nadahnjuju svakog od nas da nastavi da piše i da stvara pored svih životnih obaveza.Takva podrška i razmena mišljenja je od neprocenljivog značaja za razvoj nas kao pisaca.
Hronike Helma: U okviru “Karavana fantastike”, posetili ste i Višegrad…
Duško Blagojević: Mala ispravka. Karavan fantastike je gostovao u Banja Luci prošle godine. Krajem avgusta Višegrad sam posetio sa mojim dragim koleginicama i urednicom Književne omladine Srbije. U Andrićgradu održana je grupna promocija autora KOS-a. Tada sam publicI predstavio moju trilogiju. Višegrad je divno mesto, koje odiše duhom našeg velikog pisca i nobelovca Ive Andrića. Bio sam srećan što sam mogao da se slikam pored biste ovog velikana svetske književnosti.
Hronike Helma: Kao pisac epske fantastike, koju bi ste knjigu preporučili čitaocima?
Duško Blagojević:
- Hronike Ambera od Rodžera Zelaznija.
- Zmajevi jahači Perna –trilogija En Mekarfi.
Hronike Helma: Uredništvo naše stranice ima kontakte sa velikim brojem ljudi, raznolike starosne dobi, koji pišu i žele da objavljuju, ali se na tom putu sreću sa mnogim problemima. Kakav bi savet mogli da im date?
Duško Blagojević: Iako je pisanje knjjige složen i uzbudljiv proces, mnogo zahtevniji poduhvat je objavljivanje i promovisanje romana. Volim da istaknem da su napisani romani čeda pisca i ako on veruje u njih, učiniće sve da svoju decu izvede na pravi put. To podrazimeva posvećenost, vreme i energiju najpre za odabir izdavačke kuće, a onda i angažovanje oko promovisanja objavljenih knjiga.
Danas postoje izdavačke kuće koje su spremne da objave dela još uvek neafirmisanih domaćih autora. Književna omladina Srbije i Otvorena knjiga su primeri takvih izdavačkih kuća. Siguran sam da ih ima još. Najčešće je opcija da autor finansira štampu, korice, prelom, lekturu i korekturu. U tom slučaju on raspolaže sa celokupnim tiražem. U tom slučaju autor obično daje svom izdavaču većinu tiraža da ih distribuira po knjižarama i ima dobit od svake prodate knjige što po knjižarama (svega 50% od ukupne cene knjige), što po sajmovima i promocijama ( ceo prihod od prodaje ide autoru. Ređa je opcija da izdavačka kuća reši da finansira objavljivanje knjige nakon što je pregledala rukopis i ustanovila da želi da o svom trošku objavi roman u dogovoru sa autorom. Imajte u vidu i ovu opciju. Moj savet jeste da na sajmu knjiga u Beogradu zainteresovani za objavljivanje svoje knjige obiđu manje izdavačke kuće, porazgovaraju sa izdavačima i da se raspitaju oko uslova. Uvek je dobro prikupiti više ponuda, pa tek onda izabrati najbolju opciju.
Jedan savet u vezi korica. Danas je najlakše da se grafičko rešenje za korice preuzme sa interneta, najčešće bez saglasnosti umetnika, što je kršenje autorskih prava i može da vam napravi antireklamu i stvori probleme kod publike. Zato je najbolje da taj važan posao poverite profesionalcu, kome ćete vi objasniti šta želite da bude prikazano na naslovnoj strani koja treba da privuče čitaoce svojom originalnošću. Isto važi i za lekturu i korekturu. Često se dešava da knjiga izađe iz štampe sa puno pravopisnih grešaka, što umanjuje užitak čitanja. Ovi saveti važe posebno ako autor plaća sve troškove izdavanja. U tom slučaju od izdavača zatražite da vam ove troškove korica i lekture izbaci iz kalkulacije cene. Isti saveti su bitni i ako izdavačka kuća obavlja ove poslove.
Kada verujete u priču koju ste napisali pronaćićete vremena da promovišete svoju knjigu, jer je to najpre zadatak autora, a ne izdavačke kuće koja je tu da organizuje prvu promociju i da podrži autora. Koliko god da je knjiga dobra, ukoliko se ne promoviše na književnim večerima i na društvenim mrežama, prodaja će biti veoma skromna.
Hronike Helma: Pre tridesetak godina estradna scena se odlikovala aferama, velikim rivalstvom i sudskim sporovima između pevača. Toga ima i danas, mada su oni u određenoj meri uspeli da se ujedine, da se tako udruženi institucionalizuju kroz razne emisije zabavnog karaktera, u kojima jedni drugima daju podršku, čime su umnogome unapredili svoje karijere i profesiju. Koliko je, po vašem mišljenju, verovatno, da pisci između sebe ostvare takvu podršku?
Duško Blagojević: Udruživanje pisaca radi zajedničke promocije svojih knjiga jeste dobar način da se krene ka publici, umesto da se čeka da čitalačka publika otkrije baš vašu knjigu na policama knjižara. Između ostalog, zbog toga je i nastao Karavan fantastike sa idejom da se obilazi Srbija i region kako bi se pisci sreli sa čitaocima i razmenili ideje, mišljenja, stavove i predstavili najpre sebe, pa onda tek i svoje knjige. Aktivan odnos sa publikom je veoma važan.
Ako se pisci udruže, usaglase oko ove zajedničke ideje i zajedničkom promocijom nastupe pred publikom, mogu značajno poboljšati upoznatost publike sa njihovim radom i delima. Takva podrška jeste veoma bitna. Istina je da od samih pisaca zavisi da li će se razumeti sa svojim kolegama i u kojoj meri će se složiti oko ideja. Iako je retka, ta mogućnost postoj i po meni je nedovoljno iskorišćena.
Hronike Helma: U vašim izjavama primetni su zalaganje i briga za prirodu, šume i očuvanje zdrave životne sredine…
Duško Blagojević: Volim prirodu, drveće i živi svet oko nas. Bude mi teško oko srca, kada vidim otpatke bačene na travu bilo gradskog parka ili neke livade van grada. Činjenica jeste da je ova planeta više potrebna nama jer nemamo drugu kuću, nego što smo mi ljudi potrebni Majci Zemlji. Bez drveća nema kiseonika. U prirodi je sve povezano, i nepromišljeno ponašanje ljudi – zagađenje životne sredine – može skupo da košta celo čovečanstvo. Podizanje svesti o tome da lična higijena ne podrazumeva samo brigo o čistoći uma i tela, nego i o čistoći životne stedine danas je velika obaveza svih nas. Svako treba da da svoj doprinos na sebi svojstven način.
Hronike Helma: Kakvi su vaši planovi za budućnost, što se tiče književnog stvaralaštva u okviru epske fantastike?
Duško Blagojević: Uživam u pisanju i stvaranju. Polako, ali sigurno rađa se nova priča u nastavcima. Razrađujem ideje i prilično sam siguran da će u godinama koje dolaze biti još mojih knjiga, i to ne samo u žanru epske fantastike.
