Tri godine su prošle. Tri godine – tri zbirke u kojima je učestvovalo mnoštvo autora sa pričama žanrovski različitim a ipak povezanim neraskidivim nijansama. Isprva su bile „Nijanse Zla“, zatim „Nijanse vremena“ a nedavno je objavljena treća zbirka koja se zove „Nijanse gladi“.
U to ime je, zbog objavljivanja Nijansi gladi, urađen intervju sa autorima koji su učestvovali u trećoj zbirci ali to nije jedini razlog. Jer tri godine su prošle i za to vreme Nijanse su se promenile jer su, od kada je objavljena prva zbirka pa do današnjeg dana, prerasle u nešto mnogo veće. Prerasle su u jedno lepo druženje koje okuplja pisce i čitaoce iz svih krajeva Srbije. Ali ne samo Srbije jer su u priči zastupljeni autori iz celog regiona: iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Makedonije.
A svi oni su se okupili da, rame uz rame, zajedničkim radom stvore nešto za vas, za sebe i za pokolenja koja tek dolaze. U to ime se nadam da ćete uživati u maloj književnoj priredbi koju su napravili kroz zbirku „Nijanse gladi“ a intervju je tu da vas bliže upozna sa njihovim stvaralaštvom i pogledom na priču koju su napisali.
KOLAČ U TIGANJU / NENAD PAVLOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje Nenade. Priča sa kojom si učestvovao u zbirci „Nijanse gladi“ zove se „Kolač u tiganju“. Moram ti priznati da sam je veoma brzo pročitao a razlog moje brzine neću da otkrijem da čitaocima ne bih pokvario zadovoljstvo u čitanju. Ali ću zato tebe, autora priče, zamoliti da svojim rečima predstaviš delo koje si napisao.
Nenad Pavlović: Priča, ako uopšte mogu tako da je nazovem, je inspirisana legendarnom reklamom koja nam je svima neizbrisivo urezana u mozak. Jednog dana mi je pala na pamet, pa sam krenuo da pišem Fejsbuk status o njoj, i onda rekoh: “Ne ne, ovo je predobro za običan Fejsbuk status”.
Sreća pa ne koristim Tviter.
Hronike Helma: Šta nam možeš reći o tvom književnom radu i planovima za budućnost na tom polju?
Nenad Pavlović: Trenutno pokušavam da nateram nekog, bilo koga, da pročita (ili posluša, jer je upravo izašla i audio verzija!) moj poslednji roman, „Salvation on Peril Island“. Kad se ne bavim time, pišem scenario za film, nešto što nikad ranije nisam radio – jako je zabavno al‘ bukvalno nemam pojma šta radim. Sem toga imam i jedan fantasy roman, isto na engleskom, koji je negde 70% završen, kojem planiram da se vratim kad završim taj scenario (ili kad dignem ruke od istog). A možda i napišem nešto sitno u međuvremenu, neku priču, ako mi naleti inspiracija ili zanimljiv konkurs.
Više informacija o Nenadovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/nash.knight.5
GIULIA / JELENA NEDELJKOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje Jelena. Priča koju si napisala za „Nijanse gladi“ zove se „Giulia“, žensko ime koje asocira na nežnost i ljubav. A da li je u tvojoj priči baš tako i da li put do muškog srca, kako kažu, vodi preko stomaka ili se radi o nečemu sasvim drugačijem – to ostavljam čitaocima da saznaju kada pročitaju zbirku. Kako bi nam ti predstavila Giuliu?
Jelena Nedeljković: Da, neko bi zbog naziva pomislio da je u pitanju romantična priča. Međutim, nije. Giulia je bila jedna neobična dama koja je kroz istoriju upamćena kao najveća trovačica. Ali, važnije od toga koliko je ljudi ubila, bilo je pitanje ZAŠTO je to činila. E, to „zašto“ sam kroz priču o njoj pokušala da odbranim. Znate, pretpostavlja se da je ubila oko šeststo muškaraca. Ipak, mada sve to zvuči surovo, ona je bila žena ispred svog vremena. Da je živela u današnjem vremenu i uz sve ove savremene resurse, verujem da bi bila deo NVO sektora koji se bavi zaštitom žena. Jer sve što je Giulia radila bio je pokušaj da svojim „čarobnim napitkom“ oslobodi žene nasilnih muževa. Muškarci su u tom periodu imali sva prava i svu moć, dok su žene tretirane kao niža bića, nesposobne da same funkcionišu i donose odluke. Nisu imale prava na sopstveni novac, nisu imale prava da vole, brakovi su se ugovarali i najveći broj takvih brakova bio je ono što bismo danas nazvali toksičnim ili zlostavljačkim. To je moju junakinju duboko pogađalo pa sam ja, čitajući o njoj, želela da joj dam glas, da joj dam priliku da ispriča svoju stranu priče.
Da li put do muškog srca vodi preko stomaka? Na neki način da. Najbolji kuvari sveta možda jesu muškarci, ali žene u svoje kulinarsko umeće dodaju i najvažniji začin – a to je ljubav. I prema čoveku koga vole i prema porodici, tako da na neki način put do muškog srca i vodi preko stomaka.
Hronike Helma: Šta nam možeš reći o tvom književnom radu i planovima za budućnost na tom polju?
Jelena Nedeljković: 2023.godine u izdanju Niškog Kulturnog Centra objavljena je moja zbirka poezije „Srce, od Dunava istkano“, trenutno prikupljam pesme za dve zbirke koje sklapam i koje su tematski potpuno različite. Pišem jedan vrlo interesantan kratki roman – koji će, ako Bog da da ugleda svetlost dana, biti potpuno drugačiji u odnosu na sve što sam do sada napisala i naravno, ne odustajem od esejistike, želja mi je da eseji o književnim delima naših savremenih pisaca budu uklopljeni u posebnu knjigu. Učestvovala sam u dve zbirke „Nijansi“, sada pišem priču za najavljene „Nijanse časti“. Tako da planovi i želje postoje, videćemo kako će proteći realizacija 🙂
Više informacija o Jeleninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/jelena.nedeljkovic
KAKO SKUVATI DOBRU SUPU / ANDRIJANA KRSMANOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Andrijana. Priča koju si napisala za „Nijanse gladi“ zove se „Kako skuvati dobru supu“. Na mene je ostavila utisak jer se radi o univerzalnom receptu koji bi svi ljudi trebalo da upotrebe. Kako bi ti predstavila čitaocima svoju priču?
Andrijana Krsmanović: U pravu si 🙂 U pitanju jeste univerzalni recept za dobru životnu supu. Priča je kratak izvod iz životnog iskustva, malo uputstvo za borbu sa svakodnevicom. Život nikada nije samo crn niti samo beo. U njemu ima teških perioda, onih malo boljih i onih koji su sjajni. Bitno je da u dobrim periodima ne zaboravimo da neće baš uvek biti sve super i da se ne gordimo, upravo kao ni da u lošim trenucima ne očajavamo i da se ne predajemo. Ljudi često usled afekta gube glavu, svađaju se sa prijateljima, porodicom i kolegama, svete se drugima, izgovaraju teške reči i čine ružne stvari jer ne razmišljaju o dugoročnim posledicama svakog postupka i svake rečenice.
U svakom danu imaš izbor i u svakom danu donosiš odluke šta ćeš izgovoriti i kako ćeš se poneti. Fokus kreira budućnost. Fokusiranje na loše, teške i bolne aspekte života je dobro samo u onoj meri u kojoj ti pomaže da iz tih negativnih iskustava izvučeš lekcije o sebi, ljudima i o načinu na koji svet, ljudi i sistem funkcionišu. Ali fokusiranje na loše, dugotrajno, zameranje ljudima što nisu savršeni, što čine stvari koje čine i donose odluke koje donose, odbijanje da se sagleda šira slika i da se situacije, život i ljudi prihvate upravo takvi kakvi jesu – sve to nikada nikome nije donelo dobro.
Mi kao ljudska vrsta generalno previše pričamo a premalo se bavimo onime što je zaista bitno u životu, a to su zdravlje, posao, prijatelji, humanost i kontinuiran rad na sebi i svojim ciljevima.
Hronike Helma: Tvoje aktivnosti i afiniteti su veoma raznovrsni. Između drugih, tu je i pisanje. Šta možemo u budućnosti da očekujemo iz tvog pera?
Andrijana Krsmanović: U ovoj godini sam izdala zbirku priča i zbirku pesama. Planove za budućnost na planu kreativnosti ne bih otkrivala još uvek. Inspiracija, baš kao i životne okolnosti, imaju jako prevrtljivu prirodu. Nadam se da se nećeš ljutiti ako odgovor na ovo pitanje ipak ostane tajna, barem za sada 🙂
Više informacija o Andrijaninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/andrijana.krsmanovic.58
NOĆNA SMENA / GORAN SKROBONJA
Hronike Helma: Poštovanje, Gorane. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Noćna smena“. Dok sam je čitao, zamišljao sam da se nalazim na mestu glavnog lika a onda se u priči dešava situacija koja… pa, hm, mislim da bih, da sam zaista bio na mestu glavnog junaka, nepomično zurio sa vilicom oklembešenom do poda i širom otvorenih ustiju… uz nekoliko zaprepaštenim glasom izrečenih (zamoliću tebe i čitaoce ovog intervjua da mi oprostite na izrazu) „u jbt.“, koje bih ponavljao dok se oko mene odvijaju događaji o kojima si pisao.
Ja neću reći o kakvoj se situaciji radi, to ostavljam čitaocima da otkriju a tebe ću zamoliti da nam predstaviš priču koju si napisao.
Goran Skrobonja: Ova priča je napisana početkom davnih devedesetih i prvobitni naziv joj je bio „Samo ti meni lepo ručkaj“, tako da se fino uklopila u temu aktuelnih „Nijansi“. Kada sam je pisao, bio sam žestoki zagovornik horor književnosti i svu svoju energiju ulagao sam u pisanje i prevođenje priča koje bi, kako sam mislio, mogle da približe tadašnjem našem prosečnom čitaocu i pokloniku fantastike ovaj njen podžanr, koji je bio u velikom zamahu i u svetu veoma popularan. Iako je priča smeštena u „svemirski“ ambijent, na asteroid gde živi kolonija rudara, ima tu i klimoglava Lavkraftu… Sve u svemu, „Noćna smena“ je ilustrativna za rani period mog pisanja i veoma sam zadovoljan zbog činjenice da mogu da najavim skoro objavljivanje moje prve zbirke, „Od šapata do vriska“, u kojoj je ona prvi put i objavljena, za početak sledeće godine. Posle bezmalo tri decenije, ta knjiga će ponovo biti dostupna srpskim čitaocima, ovog puta u izdanju Lagune, kao svedočanstvo o vremenu kada je domaći horor bio mlad, poletan i – kao što „Noćna smena“ pokazuje – pomalo bezobziran.
Hronike Helma: Gorane, ti si napisao mnogo priča, neke su objavljene na našem govornom području a neke u inostranstvu. Uz to si napisao nekoliko romana koji su naišli na izuzetno dobar prijem kod čitalaca. Osim pisanja, radiš kao prevodilac i do sada si preveo nekoliko kultnih književnih dela koja su dala pečat našoj civilizaciji. Kada sve to uzmemo u obzir, tvoj doprinos fantastici na ovom prostoru je nemerljiv. Šta od tebe možemo da očekujemo u budućnosti, bilo da je napisano iz tvog pera ili da je prevođenje?
Goran Skrobonja: Što se fantastične književnosti tiče, Laguna će uskoro objaviti moj prevod romana Adrijana Čajkovskog „Deca sećanja“, treće knjige u nizu posle „Dece vremena“ i „Dece propasti“, dok Čarobna knjiga, pored završetka izdavanja Sendmena u mom prevodu, najavljuje neka nova izdanja Dena Simonsa. Inače, privodim kraju prevod najnovije biografije Ilona Maska iz pera Voltera Ajzaksona (već sam dosad za Lagunu preveo njegove biografije Stiva Džobsa, Ajnštajna i Leonarda) koja se čita kao uzbudljivi roman o Ajronmenu, a posle toga me čeka nešto sasvim drugačije – prevod klasičnog Dikensovog romana „Zla vremena.“ A što se pisanja novih priča ili romana tiče – sve je moguće, pa i nova saradnja sa Ivanom Nešićem…
Više informacija o Goranovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/goran.skrobonja
RECEPT IZ PROŠLOSTI / TIHOMIR JOVANOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Tihomire. Tvoja priča u trećoj zbirci Nijansi zove se „Recept iz prošlosti“ i sa njom si nam pokazao kako jedna sasvim mala i naizgled beznačajna stvar, koju u kuhinji koriste „priučeni“ kuvari a tu ubrajam i sebe, može da donese promene epskih razmera. O kojoj se stvari radi i kakva je priroda tih promena ostaviću čitaocima da otkriju a tebe ću zamoliti da nam nešto kažeš o priči koju si napisao.
Tihomir Jovanović: Kada sam video koja je tema ovih nijansi, pomislio sam da nema šanse da ja napišem nešto na temu gladi ili kuvanja. Istina, umem da spremim neka jela, čak i vrlo zanimljiva, ali da pišem o hrani, hmm. A još da sve to nekako uklopim u fantastiku, koju obično volim da pišem.
Moja priča, ovakva kakva je, mogla bi biti vrlo lako prihvaćena i za prethodne Nijanse, posvećene vremenu. Naime i ovde se radi o putovanju kroz vreme. A ja volim da pišem o putovanju kroz vreme posebno koristeći spravu koju je spomenuo (mada ne prvi na svetu) Herbert Džordž Vels. Koristio sam je u više svojih priča, nekada ozbiljnim a nekada i neozbiljnim, stavljajući njegove Morloke u situacije koje bi se veoma svidele čitaocima i u kojima bi ih razgalili svojim postupcima i nesnalaženjem u nekom drugom vremenu. No, u priči „Recept iz prošlosti“ Morlok se dobro snašao. A kako je tu dospeo i šta je uradio i da li je to ipak bilo dobro po njegov soj, to je ono kratko na kraju priče što sve povezuje u „Nijanse gladi“!
Hronike Helma: Poput nekih učesnika u Nijansama gladi, i ti si u dosadašnjem radu kao pisac i urednik priča ostvario neporecivi doprinos fantastičnoj književnosti. Iz tvoje biografije se vidi svojevrsna svestranost u tom radu pa bih te zamolio da nam otkriješ nešto o tvojim budućim aktivnostima na tom polju.
Tihomir Jovanović: Trenutno radim na nekoliko stvari, jer nikada ne radim samo na jednoj. Kada dođe do blokade na jednoj priči, pređem na drugu pa kad tu zakoči onda na prvu ili treću. U pripremi je zbirka priča „Strip priče“ koju radim sa društvom Biberče iz Šapca. To su priče o strip junacima iz naše mladosti. Takođe spremam novu zbirku priča o baka Mandi pod radnim naslovom „Kreatori i kreature“. Tu je i jedna od mojih priča iz serije o Lunu kralju ponoći, po liku koji je nastao iz pera Frederika Eštona – Mitra Miloševića. Kao sekretar udruženja SCI&FI, radim na pripremi naredne Regie Fantasice sa temom Palp junaci. Takođe se priprema i šesti broj fanzina SCI&FI Portal sa nekim esejima, pričama, stripom i SF ukrštenicom. A U potaji čeka zbirka Fentezi priča u izdanju udruženja SCI&FI, sa pričama stranih autora.
Više informacija o Tihomirovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/tihomir.jovanovic.771
https://www.facebook.com/profile.php?id=100064357852829
ZDRAVICA ZA MLADENCE / IVANA JOVANOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Ivana. Priča koju si napisala za „Nijanse gladi“ zove se „Zdravica za mladence“ i meni se učinila poput predivne savremene bajke koja će se u budućnosti čitati kao što mi danas čitamo Snežanu ili neku drugu bajku koja je svoje mesto pronašla u baštini ljudske civilizacije. Da ne bih previše otkrio i čitaocima pokvario ugođaj, ja ću samo da kažem da si u njoj na jedan zanimljiv i duhovit način opisala kako izgleda život savremene veštice u savremenom dobu a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoju priču.
Ivana Jovanović: Zdravo svima i, pre svega, hvala na ovom pozivu i pohvalama!
Ova priča nastala je, kao i mnoge moje priče, minut pre isteka zvaničnog konkursa. Urednicima se to možda i nije naročito dopalo, ali ja se trudim da verujem svom kreativnom procesu a on, sasvim slučajno, voli da kasni. Da bih vam malo dočarala taj proces, reći ću samo da se osnovna ideja ove priče dosta dugo motala – ili, u duhu ovih Nijansi, „krčkala“ u mojoj glavi, ali nikako nisam mogla da joj smislim kraj. Imala sam gomilu ideja, ali su sve one iziskivale neko udubljivanje u priču, što bi se onda proteglo na mnogo papira, a smatram da je za dobru priču i njenu suštinu sasvim dovoljno par strana – kao i da je tako lakše držati pažnju čitaocima.
Ono što je takođe zanimljivo je to da, uprkos trenutku u kojem je nastala, moram da naglasim da priča nije inspirisana istinitim događajima – možda na opštu žalost ljudi koji su je pročitali, ali na veliku radost mog supruga.
Zdravica za mladence je jedna duhovita priča o jednoj trapavoj, dobrodušnoj veštici sa neverovatnim darom i željom da pomogne drugima. Ona jednog dana dobija zadatak svog života, nešto što će odrediti njenu budućnost, učiniti je bogatom i proslaviti je kao vrhunskog spravljača napitaka. Kako i da li će u tome uspeti – svakako ostavljam čitaocima da saznaju.
Čvrsto verujem da svaki pisac u nekog svog lika (ili u svakog pomalo) upiše i malo svojih osobina, te je i moja glavna junakinja uspešna u tome da ne prati recepte baš od reči do reči – s tim što, moram da priznam, moje kulinarske sposobnosti nemaju nimalo sličan krajnji rezultat.
Poruka ove priče je u tome da, iako u životu na trenutke deluje da smo, čak i pored svih dugotrajnih planiranja, napravili neku ogromnu grešku, i dalje postoji velika mogućnost da će se sve kockice postaviti na svoje mesto, te da ćemo do svog cilja svakako doći – samo malo drugačijim putem od onog koji smo prvobitno zamislili.
Hronike Helma: Ti se baviš pisanjem priča i kratkih pesama. Da li na polju književnosti postoje neki planovi za budućnost?
Ivana Jovanović: Oduvek sam volela da pišem priče, piskaram ideje, škrabam i smišljam pesmice. Negde u kući još uvek čuvam „zbirku“ pesama koju sam napisala sa nekih 7-8 godina. Ona verovatno neće ugledati svetlost dana, ali je lepo setiti se svojih početaka. Pisana reč je moja ljubav.
Kao što sam već rekla, koliko god mi planirali budućnost, ona će uvek naći način da nas iznenadi i izvrne sve naše planove onako kako njoj odgovara. Po glavi mi se mota mnogo dobrih priča, ideja i zapleta, i zaista se nadam da ću ih jednog dana lepo raspetljati i prebaciti na papir, te da ću uspeti sa njima da dođem i do nekih čitalaca.
Ono što je trenutno sigurno je da će se u štampi pojaviti još nekoliko knjiga sa mojim imenom na mestu lektora ili prevodioca, i zbog toga sam jako uzbuđena. To je posao koji mnogo volim i koji mi prija – zaista je neverovatan osećaj čitati misli nekog pisca i raditi sa njim na njegovim tekstovima.
Važna stvar za moje pisanje je podrška, koju zaista imam u neverovatnim količinama, tako da verujem da će se u skorijoj budućnosti moje ime naći na korici neke knjige… Verovatno u minut do dvanaest.
Više informacija o Ivaninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/Cvrle33
DIM / ALEKSANDAR STANKOV
Hronike Helma: Poštovanje, Aleksandre. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Dim“. Pokušaću da ne otkrijem previše i samo ću napomenuti da se u njoj radi o jednom slučajnom susretu, bukvalno u dimu, gde nije baš sve onako kako nam se na prvi pogled čini a tebe ću zamoliti da čitaocima ovog intervjua kažeš nešto o svojoj priči.
Aleksandar Stankov: Priča „Dim“ nastala je mnogo pre nego što je počelo prikupljanje priča za zbirku „Nijanse gladi“. Međutim, kada su mi urednici zbirke objasnili ideju i glavnu temu, nekako se priča „Dim“ sama nametnula, jer iako je sva u dimu, ona zapravo govori o gladi. Ivan je gladan i odlazi po roštilj, ali u toj maglovitoj noći, uz miris roštilja, on otkriva i da je emotivno gladan. Baš kao što do istog zaključka dolazi i Dara. To za čim njihove duše gladuju im zapravo i stvara jedan vanvremenski trenutak. Tren koji im je zauvek obeležio tu decembarsku nišku noć. Glad nije samo fizička stvar i ono što unosimo na usta nije naša jedina hrana. Upravo to nam iscrtava priča „Dim“ dok daje još jedan bitan momenat – spoznaja „drugih hrana“ ili druge vrste gladi, može da se desi bilo kada i bilo gde. Obično tako i nailazi – iznenadno i odjednom. Razlog je jednostavan – uglavnom je i ne primećujemo jer se najčešće bavimo samo fizičkim delom našeg bića. Eto, možda čitaoci posle upoznavanja sa Ivanom i Darom preispitaju i neke svoje druge gladi pa potraže i adekvatnu hranu za njih.
Hronike Helma: Osim pisanja, ti se baviš i uredništvom. Da li možeš da nam predstaviš svoj rad u tim sferama i otkriješ nešto o eventualnim planovima za budućnost?
Aleksandar Stankov: Hvala na ovom pitanju, ali pravilnije je reći da sam se ja uredništvom bavio. I to više godina. Sada uređujem samo svoj blog „Zapisi sa južne strane“ i po neki tekst mladih novinara na školama novinarstva gde delim svoje znanje i iskustvo. Novinarstvo sam živeo više od decenije i mislim da imam šta da kažem na tu temu, pa zato povremeno i pišem po neku kolumnu za „Danas“. Sada sam više u sferama IT-ja i digitalnog marketinga, tako da su tamo i moji planovi za budućnost. Planovi vezani za pisanje su skoncentrisani na roman na kojem trenutno radim i za koji verujem da će ugledati svetlost dana tokom 2024. godine.
Više informacija o Aleksandrovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/aleksandar.stankov.1
https://acastankov.blogspot.com/
PJESMA NOVOG SVIJETA / VLADIMIRA BECIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Vladimira. Dok sam čitao tvoju priču, osetio sam jecaj planete koji je iz godine u godinu glasniji. Osetio sam promene koje je naša civilizacija imala od nastanka a koje nisu uvek bile najbolji izbor. Kako i zašto, ostaviću čitaocima da otkriju a tebe ću zamoliti da nam nešto kažeš o priči „Pjesma novog svijeta“ koju si napisala za „Nijanse gladi“.
Vladimira Becić: Zemlja bi bila puno sretnija bez ljudi, to stoji. Ali, što je – tu je. Tu smo i jedino što možemo jest pripomoći joj na ovaj ili onaj način. Tako mene put zna navest u ovakve priče, većinom turobne, ali s nekom trunkom svjetla na kraju tunela. U ovom slučaju je to nešto osobi drago, nešto što je može spasiti i provesti kroz promjene koje su nezaustavljive i ne nužno dobre po čovječanstvo koje ih je uzrokovalo. Svako od nas treba imati nešto takvo, nešto neodvojivo od naše biti, što nas može održati na životu, ma kakav on bio.
Hronike Helma: Ti pišeš romane, priče, ilustruješ, imala si samostalnu izložbu i tvoj umetnički opus je veoma impozantan. Da li nešto možeš da nam otkriješ o tvojim planovima za budućnost u sferi umetnosti?
Vladimira Becić: Trenutno je umjetnost na pauzi i čeka u zapećku zbog nekih drugih obaveza. Pozitivno jest to da je to jedan vrlo uredan zapećak, s policama na kojima su posloženi počeci i skice za dva romana o Mrazovima, priče o Martinu i Magdi iz „Početne niti“, par novih projekata i, naravno, hrpa koi ribica u raznima varijantama.
Više informacija o Vladimirinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/vladimira.becic
NAUČI ME ŽIVJETI / D.P. EDEN
Hronike Helma: Poštovanje, Edene. Priča koju si napisao za „Nijanse gladi“ zove se „Nauči me živjeti“ i sa njom si skrenuo pažnju na jedan problem koji je veoma aktuelan. Zapravo si skrenuo pažnju na sveobuhvatno zlo koje ovaj svet čini ovakvim kakav jeste. Kojim rečima bi čitaocima ovog intervjua predstavio svoju priču?
D.P.Eden: Pozdrav Vama i čitateljima. „Nauči me živjeti“ je topla priča, ispričana s ciljem da nas sve opomene, da nam na neki način posloži prioritete u životu i pokaže da smo svi mi na ovom svijetu prolazni. Za razliku od priče „Kad srce izgubi“ iz Nijansi vremena, ova je itekako moguća. Ja se trudim i volim svojim pričama pomjeriti granicu, volim da čitatelj nakon pročitanog teksta i sam doživi oluju emocija. Nadam se da ću i s ovom pričom postignuti isti efekt.
Hronike Helma: Tvoja dela se mogu svrstati u razne žanrove, dečije priče, ljubavne, horor, fantastika. Takođe si napisao dva romana od kojih je jedan preveden na engleski jezik. Šta nas u budućnosti čeka iz tvog pera?
D.P.Eden: Tokom godina moje pisanje je dosta sazrelo, a ja sam se okušao u nekoliko žanrova, pronalazeći sebe i put da se na najbolji način predstavim čitateljima. Čini mi se da to i uspijevam. U budućnosti svakako možemo očekivati drugi dio trilogije „Pakt“, koja je već odjeknula našim prostorom, što me zaista raduje. Pored toga, radim na još nekoliko projekata koje bih volio privesti kraju, a tu je i priča za naredne Nijanse, naravno.
Više informacija o D.P. Edenovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/d.p.eden22
https://www.facebook.com/damir.pervanovic
PILULA 33 / PETRA RAPAIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Petra. U priči „Pilula 33“, koju si napisala za „Nijanse gladi“, obradila si temu koja je oduvek bila san ljudske rase koji će možda postati realan ako u obzir uzmemo savremena naučna dostignuća. Ali ostvarenje tog sna ima i drugu stranu, onu tamnu. Ja ću čitaocima zbirke prepustiti da otkriju o kakvom se snu radi i o kakvoj tami a tebe ću zamoliti da nam predstaviš priču koju si napisala.
Petra Rapaić: Čovečanstvo je oduvek sanjalo o besmrtnosti i težilo večnom životu, još od Gilgameša pa do Gorštaka, i na koncu se zadovoljilo time da potraži večnost u nastavku loze i u delima koja ostaju. Ali šta kada medicina i farmacija toliko uznapreduju da će smrtnost biti ne samo izbor nego i luksuz? Šta raditi sa tim vremenom na raspolaganju i da li bi se išta promenilo na planetarnom nivou?
Kao svaki lek, i ovaj za besmrtnost leči jedno a truje drugo. Pitanje je koliko se isplati prigrliti tamu da bi se izlečila vekovna težnja.
Hronike Helma: Sa pričama koje si napisala osvojila si nekoliko nagrada. Takođe imaš dva napisana romana, jedan samostalno a drugi kao koautor sa Nešom Popovićem sa kojim priređuješ serijal zbirki Nijansi. Tvoje aktivnosti u književnosti su veoma raznovrsne pa bih te zamolio da nam otkriješ nešto o budućim planovima u toj sferi.
Petra Rapaić: Priče o budućim planovima su nestalne koliko i štek koji se skuplja da bi se ti planovi ostvarili 🙂 Ipak, kada bi vreme dozvolilo, ove godine bi se isplanirala jedna knjiga, iako još nisam načisto da li je bolja ideja roman ili zbirka priča. O tome bi još valjalo razmisliti.
Takođe, u planu je i novi broj Nijansi, „Nijanse časti“.
Moguće je i da sam obećala priču za Regiu Fantastiku i biće mi zadovoljstvo da to obećanje ispunim.
Više informacija o Petrinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/rapaicpetra
POSLASTICA ZA ZLATARA / GORAN ĆURČIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Gorane. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Poslastica za zlatara“. Ostaviću čitaocima zbirke da otkriju o kakvoj se poslastici radi a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoju priču.
Goran Ćurčić: Pozdrav Vama i Vašim čitaocima. Za priču „Poslastica za zlatara“, pozvao sam u pomoć glavnu junakinju mog romana „RATNIK I KUDRAVA“. Za one koji nisu čitali moj roman, Kudrava je mrtvorođena kći slovenske boginje smrti Morane. Moranina kći ne želi da živi na majčinom mračnom dvoru, a u isto vreme od majke je nasledila žeđ za oduzimanjem života. Zbog toga je odabrala da se bavi nimalo prikladnim zanatom za lepe devojke, zanatom plaćenog ubice. U ovoj priči njene usluge neophodne su starom, pohlepnom i izuzetno sebičnom zlataru.
Hronike Helma: Ti si objavljivani autor, pisao si romane a tvoje priče su objavljene u zavidnom broju zbirki. Šta u budućnosti možemo očekivati u tvom književnom stvaralaštvu?
Goran Ćurčić: Imam zaista jako puno ideja „ispod šešira“. Ali ono što je u ovom trenutku najbliže realizaciji (prošlo je i prvu i drugu ruku), i za šta se nadam da ću uspeti da objavim tokom 2024. godine, je zbirka priča inspirisanih slovenskom mitologijom: „Uspavanka za Svaroga“.
Više informacija o Goranovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/Goran.CZR
NOVOGODIŠNJA VEČERA / NENAD ŠAKOTA
Hronike Helma: Poštovanje Nenade. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Novogodišnja večera“. U prazničnom raspoloženju iz jednog ljubavnog sastanka naslepo može nastati prava ljubav ali se, takođe, mogu desiti razna iznenađenja. Ja ću ostaviti čitaocima da otkriju kakav je sastanak u tvojoj priči i kakva iznenađenja donosi a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoje delo.
Nenad Šakota: Poštovanje! Ideja za priču je potekla delom iz ličnog iskustva a delom i zbog ludog vremena u kom živimo gde može da se dogodi mnogo toga… nepredviđenog. Upravo taj X faktor je nešto što volim u svom pisanju. Nadam se da će priča naići na pozitivne kritike.
Hronike Helma: Ti si objavljivani autor i napisao si nekoliko romana. Šta u budućnosti možemo da očekujemo iz tvog pera.
Nenad Šakota: U planu je takozvani spinof trilogije „Zvezdana pesma“ po imenu „Balša Nezmonikus“. Dodatno, možda jednog dana pokušam sa svojom zbirkom kratkih priča. Videćemo…
Više informacija o Nenadovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/profile.php?id=100080727503328
BROJKA NA TERMOMETRU / SRĐAN GOMBAR
Hronike Helma: Poštovanje, Srđane. Ti si za „Nijanse gladi“ napisao priču koja se zove „Brojka na termometru“. Hrana pokatkad može biti predmet opsesije a ti si nam tu opsesiju predstavio na jedan sasvim drugačiji način. Čitaoci zbirke će otkriti o čemu se tu zapravo radi a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoju priču.
Srđan Gombar: Po meni, jedan od najinteresantnijih fenomena ljudske psihe je da ne postoji ni jedna jedina stvar na svetu o kojoj bi svi ljudi imali isto mišljenje ili isti stav. To naravno uključuje i hranu. Kažu da postoje ljudi koji žive da bi jeli i ljudi koji jedu da bi preživeli, e junak ove priče je tako daleko na tom spektru da jedva da spada čak i u ovu drugu kategoriju. Za Mitra, hrana je opasnost, neprijatelj i uzrok svih njegovih nedaća.
Hronike Helma: Srđane, tvoje priče su objavljene u Nijansama zla i Nijansama vremena a ljubav prema književnosti te prati od najranijeg detinjstva. Da li možeš da nam otkriješ da li na tom polju postoje neki planovi za budućnost?
Srđan Gombar: Za sada uglavnom pripovetke. Jednog dana kada ih se nakupi dovoljno, ko zna… možda čak objavim i samostalnu zbirku.
Više informacija o Srđanovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/srdjan.gombar
ZAVISNOST / NEŠO POPOVIĆ SHONERY
Hronike Helma: Poštovanje, Nešo. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Zavisnost“ i sa njom si nas odveo u svet u kome su makroi, šverceri oružja i dileri droge mala deca naspram kriminalaca o kojima si pisao. Ja neću otkriti čime se ti kriminalci bave, to će uraditi čitaoci kada pročitaju zbirku a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoju priču.
Nešo Popović Shonery: Šta reći, a ne okriti sve?
Zavisnost, kakva god ona bila, je teška i po psihu i po telo zavisnika. A sa druge strane, kriminalci su, kao što je opšte poznato, najprilagodljiviji deo društva i spremni su vrlo brzo da ispune sve potrebe tržišta. A pogotovo kad su u pitanju zabranjene supstance. U ovoj priči naš glavni lik koristi sve raspoložive veze ne bi li rešio problem zavisnosti svog sina. Ono što traži se trenutno može naći u slobodnoj prodaji, ali ko zna šta donosi budućnost.
Priča je satirična a možda bi je neko mogao smatrati proročkom.
Hronike Helma: Ti si objavio nekoliko romana i priča a tvoje aktivnosti u književnosti su veoma raznovrsne pa bih te zamolio da nam otkriješ nešto o budućim planovima u toj sferi.
Nešo Popović Shonery: Napisao sam treći, i poslednji, roman iz serijala sa inspektorkom Jelenom Todorović. Trenutno je u rukama lektorke, čekam da mi pošalje verziju išaranu plavim flomasterom. Mislim da ću ostaviti krimiće na neko vreme i vratiti se humoru. Dok ne počnem da pišem „Univerzum u nevolji 2“, u četiri ruke sa Petrom Rapaić, planiram da započnem šaljivi roman. Pored toga, pored promocija zbirki Nijansi, kreće i novi krug prikupljanja priča, ovog puta za „Nijanse časti“. Pored toga, pisaću priče za konkurse, možda i prođem negde.
Više informacija o Nešinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/shonery
https://shonery.rs/?fbclid=IwAR2H56ybmSFrXj455kmL5rVcNANl-YNnLP03gMCC1dlhNm6emc2gkR1ZZYM
ČEHOVLJEV SENDVIČ / MILAN ARANĐELOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Milane. Dramaturgija je svojevrsna umetnost koju prožimaju tanane niti poznavanja ljudske naravi a ti si nam u priči „Čehovljev sendvič“, koju si napisao za „Nijanse gladi“, otkrio šta se dešava kada se dramaturgija i hrana nađu u simbiozi. Kada pročitaju tvoju priču, čitaoci će otkriti svojevrsne čari te kombinacije a tebe ću zamoliti da nam svoju priču predstaviš rečima autora.
Milan Aranđelović: Lepo ste to primetili. U priči „Čehovljev sendvič“ pokušao sam da dođem do odgovora šta se desi kada tipičan junak današnjice, prelep, savršen i apsolutno bezosećajan, bude uhvaćen u zamku klasične dramaturgije. Priznajući formu, a ne suštinu, kao jedino važno, on postaje izgubljen kada se suoči sa nečim što drsko, bez blama i sasvim politički nekorektno, prodire ispod njegove glatke i zategnute kože. A sendvič, zna se, ima tu podlu osobinu da ide mnogo dublje. Naročito kada je u pitanju jedan veoma neobičan sendvič obdaren tajanstvenim moćima. Želeo sam i da celoj priči dam i određen komičan prizvuk, jer šta drugo preostaje kada se suočimo sa smakom svoga sveta, nego da se nasmejemo.
Hronike Helma: Milane, tvoja aktivnost u književnosti je zaista impozantna. Objavio si nekoliko romana koji su naišli na izuzetno dobar prijem kod publike. Uz to su tvoje priče objavljene u nekoliko zbirki a nekima si bio urednik. Da li možeš da čitaocima ovog intervuja otkriješ nešto o planovima koje imaš za budućnost u sferi književnosti?
Milan Aranđelović: Rekao bih da mi je plan da dobijem Vitalovu i Nobelovu nagradu, ali ti moji planovi su opštepoznati i deo su nasleđa celokupnog čovečanstva. Možda bih mogao da otkrijem da će se radnja naredna tri romana, za razliku od dosadašnjih čije sam priče smeštao u budućnosti, odvijati u prošlosti. Dakle, neće više biti smešnih robota, ali će i dalje tu biti naši stari dobri političari, zatim dobri ljudi koji nam to kažu iz najboljih namera i rade nam to za naše dobro, kao i ostala drevna čudovišta.
Više informacija o Milanovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/Neverovatni.Rage.Miki
PRIMARNI NEPRIJATELJ / STANISLAVA ŠAKOTA
Hronike Helma: Poštovanje, Stanislava. Priča „Primarni neprijatelj“ koju si napisala za „Nijanse gladi“ govori nam o ljudskoj čežnji, o željama koje nam se katkad ostvare samo da bismo shvatili da ostvarenje tih želja ne mora uvek da donese dobrobit iako smo ponekad spremni da pređemo granicu razuma da bismo ih ostvarili. Kada pročitaju tvoju priču, čitaoci će otkriti koliko neke želje znaju da budu snažne iako nisu uvek razumne a ja ću te zamoliti da nam predstaviš svoje delo.
Stanislava Šakota: Izgleda da sam prečesto slušala ono „Ne daj Bože da ti se želja ostvari“. Dobro si rekao, iz dana u dan naše želje i naše potrebe imaju sve manje veze sa realnošću. Priča je začinjena zrncem mitologije i, kako ja to volim, dešava se „u nekom vremenu negdje“, trudim se uvijek da taj dio ne preciziram i da ostavim prostora za kalkulisanje. Priča pomalo govori o mesopotamskoj Boginji Ištar za koju postoji vjerovanje da je prvobitno bila muško i da je vaskrsla. Donekle je ta sudbina pratila i lik ili likove iz moje priče. Priča govori o prolaznosti, a jedna od poruka je da svaku odluku u našim životima prate i određene posljedice koje ne djeluju uvijek privlačno.
Hronike Helma: Stanislava, ti si objavljivani pisac. Napisala si roman „Ekskurzija“ i zbirku priča „Kad se slegne prašina“ a tu su i priče objavljene u Nijansama zla i Nijansama vremena. Da li nam možeš otkriti neki detalj o tome šta nam u budućnosti spremaš u sferi književnosti?
Stanislava Šakota: Trenutno imam spreman roman, u pitanju je porodična drama. On je bio spreman i prošle godine, ali ja iz nekog razloga više nisam sigurna u svoje pisanje. Što više pišem, sve više sumnjam u sebe. Ne znam je li sa ostalim tako, ali ja sam sve nesigurnija. Osim tog romana imam spremnu i zbirku priča. Za tu zbirku ću da te cimam za „obećanu naslovnicu“. Ona je „tvoj fah“. Priče su po žanru različiti oblici fantastike. U njoj se nalaze originalne priče koje sam pisala za različite konkurse. Između ostalih, tu je i priča koja se našla u Nijansama vremena, a koja je zbog propozicija morala biti prepolovljena. Uglavnom, pored svake priče će biti napisano za koji konkurs je pisana, ako je objavljena – gdje je objavljena i u kojem obliku. Nadam se da ću se natjerati da jedan od ova dva rukopisa ugleda svjetlost dana do kraja godine.
Više informacija o Stanislavinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/stanislavasakota
https://www.facebook.com/szsakota
VEČERAS IDEMO KOD BAKE / IVANA MILAKOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Ivana. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Večeras idemo kod bake“. Kao što sam naslov asocira na bajkovitost, tako počinje i tvoja priča i moram ti priznati da si u njoj na jedan izuzetno realan način iz ugla devojčice, koja je jedan od glavnih likova, opisala taj događaj i napravila si izuzetan spoj dečije nevinosti sa zlom za koje slobodno možemo reći da spada u ona najodvratnija i koje uopšte nije bajkovito već je, nažalost, sasvim realno. Kada pročitaju zbirku, čitaoci će saznati o kakvom se zlu radi a tebe ću zamoliti da nam predstaviš svoju priču.
Ivana Milaković: Poštovanje, i hvala na lepim rečima! Pričom sam isprva želela da predstavim pomalo ambivalentan odnos devojčice prema baki. Ona svoju baku nesumnjivo veoma voli, ali je se i plaši. A onda se u priču ušunjalo i zlo koje pominješ, i nova vrsta straha, više užas, od kojeg dete ne može ni da bekne. Čitaoci će, kao što si rekao, već videti o kakvom se zlu radi, a da ne bude da je u priči samo mrak i užas, u nju su se ušunjale i neke lepe uspomene na moju baku (u vidu slatkiša koje je sa ljubavlju spremala i u vidu ljubavi prema unucima). I ljubav sestre prema mlađem bratu.
Samo da napomenem, pošto mi je to pitanje ranije postavljeno: bez obzira na to što je naratorka priče devojčica uzrasta mlađih razreda osnovne škole, ova priča nije za decu.
Hronike Helma: Ivana, ako bismo spomenuli ceo tvoj stvaralački opus, bez preterivanja ću reći da bi to zahtevalo posebnu knjigu pa ću samo navesti da si objavila nekoliko samostalnih zbirki priča, učestvovala si u nekoliko drugih zbirki, napisala si brojne tekstove, ukupno čak nekoliko hiljada, za časopise, nedeljnike i portale. Radila si kao scenarista, dramaturg i prevodilac a takođe si pisac čije je delo prevedeno na strani jezik. Sa ovim nabrajanjem nisam čak ni „površinu zagrebao“ ali se nadam da sam makar malim delom uspeo da predstavim širinu i sveobuhvatnost tvog rada. Da li bi za čitaoce ovog intervjua mogla da otkriješ šta nas u budućnosti čeka u tvom stvaralaštvu?
Ivana Milaković: To ni ja nisam uvek sigurna, jer zavisi od toga kuda me inspiracija odvuče. Mogu da kažem da poslednjih meseci uglavnom pišem “hint fiction”, za koji nažalost ne postoji adekvatna srpska reč. Najpribližnija je “crtica”. Ukratko, “hint fiction” je priča ne duža od 25 reči, mora zaista da bude priča a ne početak nekog većeg dela i, najvažnije od svega, treba čitaocu da nagovesti obrise čitavog jednog sveta (realnog ili fantazijskog, svejedno), kao i da mu ostavi utisak kao da je pročitao znatno duže i kompleksnije delo. Za sada tih priča imam dvestotinak, videćemo dokle ću stići.
Više informacija o Ivaninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/ivana.angel.milakovic
https://angel011.wordpress.com/?fbclid=IwAR1fTU17vVh06gjw2emRDLB23gf9Puz9Pz43WyfrB0YHKEY2emA0721d2k0
https://www.facebook.com/ivana.angel011.milakovic
ČUVAR / DRAGAN MILOJKOVIĆ
Hronike Helma: Dragi čitaoci, iako sam uvek za smeh, da bismo izbegli komičnu situaciju u kojoj bih sebi postavljao pitanja i na ista odgovarao, jednostavno ću dati odgovore na dva pitanja na koja odgovaraju svi učesnici u trećoj zbirci Nijansi. Do sada ste zasigurno primetili da je prvo pitanje usmereno na priču a drugo na buduće planove u sferi umetnosti ili, preciznije, književnosti.
O priči: Inače nisam sklon pisanju priča jer sve koje sam do sada napisao, a samo jednu objavio na sajtu, nastoje da mi se otrgnu i da se pretvore u romane. Sa Nijansama sam napravio izuzetak pa sam napisao jednu ali nisam odoleo da se ne našalim na svoj račun u vezi te tendencije. Naime, preporuka priređivača je bila da priča ima najviše 18 000 karaktera računajući i razmake između reči pa sam se poigrao sa stilizacijom rečenica te priča ima tačno onoliko koliko je bila preporuka – 18000.
Što se tiče same priče, ona je zasnovana na staroslovenskom motivu i jednom običaju naših predaka. Inače mislim da imamo veoma bogato predanje koje je, nažalost, u velikoj meri nepoznato iako je po lepoti i magičnosti uporedivo sa mitologijama koje su u svetu mnogo poznatije. Iako sam nemoćan da tu situaciju preokrenem, verujem da mogu da pružim makar mali doprinos da naša mitologija postane popularnija i prihvaćenija pa je iz tog razloga nastao „Čuvar“ a na čitaocima je da, kada u Nijansama gladi pročitaju priču, ocene da li sam u tom nastojanju makar malo uspeo.
O planovima: Što se tiče mojih umetničkih planova, ima ih mnogo ali je dan previše kratak i premalo je godina koje su nam date da ih kao ljudska bića proživimo. Zbog toga sam napravio prioritete a prvi je da završim serijal „Hronike Helma“. Nakon knjiga „Poslednji lov“ i „Igre Starih Bogova“, ove godine će biti objavljena treća knjiga serijala koja se zove „Dok tama nailazi“ i sada mogu da kažem da će ceo serijal imati oko četiri hiljade stranica pa je on, kao što rekoh, prioritetan.
Osim pisanja velika ljubav su mi ilustracije, katkad uradim koricu za knjigu nekog kolege, nekoliko ilustracija je objavljeno u Nijansama a neke su našle udomljenje u inostranstvu. Dok ne završim serijal knjiga, učim o stripu jer mi je želja da jednoga dana Hronike Helma budu prikazane i u tom obliku.
Uz to moram priznati da sam pišući za Nijanse osetio neku draž u pisanju priča. Jedna je objavljena u Nijansama gladi, druga je na ovom sajtu gde će ih biti još jer volim da zabavim čitaoce. Jednoga dana, kada dostignem potreban broj priča, nameravam da ih objavim u samostalnoj zbirci. Kao što rekoh na početku, ima mnogo planova a ovo su samo neki.
Što se tiče animacija, one će, nažalost, ostati samo vid moje zabave jer je vreme ograničavajući faktor.
Više informacija o književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na sajtu na kome se trenutno nalazite i na linkovima
https://www.facebook.com/draganmilojkovichronikehelma
https://www.facebook.com/groups/882597335441889
OČI BOJE MRAKA / DRAGUTIN I MILOŠ JASTREBIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Dragutine i Miloše. Vaša priča u Nijansama gladi zove se „Oči boje mraka“ i vodi nas na jedan deo planete koji je prepun života ali nije previše gostoljubiv za ljude. Kada pročitaju vašu priču, čitaoci će videti gde ste nas odveli i sa kojim ćemo stvorenjem imati priliku da se sretnemo a vas ću zamoliti da nam rečima autora predstavite vašu priču.
Dragutin i Miloš Jastrebić: Naša priča je inspirisana našim velikim interesovanjem za životinje koje smo imali kao deca, i kome se i sada povremeno vraćamo. Tema priče „Oči boje mraka“ je odnos čoveka i prirode i, ono što je česta tema u umetnosti, okolnost da je čovek vekovima bio surov prema prirodi a da je priroda itekako znala da se osveti. Iako prvenstveno pišemo romane, u našim rukopisima ima i kratkih priča i smatrali smo da „Oči boje mraka“ najviše odgovaraju zbirci „Nijanse gladi“. Ovo nam je drugi put da učestvujemo u Nešinom i Petrinom projektu a prethodni put smo bili u Nijansama vremena sa pričom „Neidentifikovani leteći objekat“. Ideja o zbirci priča više autora je sjajna i rado smo se odazvali pozivu da budemo deo projekta i verujemo da će tako biti i ubuduće.
Hronike Helma: Vi ste objavili nekoliko romana a neki su objavljeni i na francuskom jeziku. Takođe imate iskustvo sa prevođenjem. Šta možemo u budućnosti da očekujemo u vašem umetničkom radu?
Dragutin i Miloš Jastrebić: Imamo više neobjavljenih rukopisa koji čekaju svoj red i na srpskom i na francuskom. Prošla godina je bila najproduktivnija od kada smo počeli da pišemo jer smo objavili dva romana, dve kratke priče u zbirkama Nijansi i prevod francuskog romana „Fobos“. Inače ništa se ne radi na brzinu i sve pomenuto je nastajalo godinama unazad pa se tako poklopilo da u 2023. bude više toga. U vezi sa sledećim potezima, naš roman „Jedna srpska misterija“ je pobudio pažnju čitalaca na Beogradskom sajmu u oktobru a i posle i s obzirom da se radi o prvom delu, sada pišemo nastavak koji će izaći do kraja prve polovine 2024.
Ostali rukopisi neće biti zaboravljeni i dočekaće svoj red, videćemo kada.
Više informacija o Dragutinovom i Miloševom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/milos.jastrebic
https://www.facebook.com/dragutin.jastrebic
ČAJ OD HIBISKUSA / ANA ZLATKOV
Hronike Helma: Poštovanje, Ana. U priči „Čaj od hibiskusa“, koju si napisala za „Nijanse gladi“, predstavila si promenu koja je u životima nekih ljudi prisutna tokom poslednjih desetak ili petnaest godina. Opisala si jedan način života koji je svima dostupan zahvaljujući napretku tehnologije a koji, ipak, nije garancija za sreću. O čemu se zapravo radi u tvojoj priči čitaoci će otkriti kada je pročitaju a ja ću te zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Ana Zlatkov: Priča je naša savremena realnost i kako se borimo sa sopstvenom prolaznošću što u svom, što u tuđim životima. Smeštena je u virtuelni svet gde svi provodimo najviše vremena, može se tumačiti kao omaž životima koji će izbledeti u budućnosti, a šta će ostati od svih nas možemo videti kada se osvrnemo i proučimo ono što je ostalo nama od prethodnih civilizacija ali i na kraju ove priče.
Hronike Helma: Ti pišeš priče i romane i aktivna si u Balkanskom književnom glasniku. Šta možemo u budućnosti da očekujemo u tvom radu?
Ana Zlatkov: Radimo na otkrivanju novih talentovanih pisaca i pesnika sa prostora Balkana koje predstavljamo u BKG, planiramo da štampamo sve glasnike (koji za sada izlaze samo u elektronskom izdanju), novi sajt i pristup našim arhivama. Što se tiče mog pisanja, nakon dosta odlaganja, privodim kraju rad na novom romanu „Čekam te“, nadam se da će biti objavljen sledeće godine. Očekujem da do kraja januara ove godine bude objavljena moja zbirka pripovedaka pod nazivom „Nasleđe i druge pripovetke“ a do juna i roman „Trgovac snovima“, obe u izdanju BKG. U zbirci se nalazi 8 priča (od kojih su dve nagrađane na konkursima književnih grupa – Nasleđe i Prototip) po izboru urednika.
Više informacija o Aninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/ana.zlatkov
B3S3 / SNEŽANA ILIĆ GLIGORIJEVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Snežana. Priča koju si napisala za „Nijanse Gladi“ zove se „B3S3“. Da se malo našalim, za razliku od većine priča u Nijansama gladi, u tvojoj je hrana ostala neiskorištena. Kako i zašto, to će otkriti čitaoci kada pročitaju „B3S3“ a tebe ću zamoliti da nam rečima autora predstaviš delo sa kojim si učestvovala u zbirci.
Snežana Ilić Gligorijević: Uf… Daj neko lakše pitanje 😉 Priča je nastala u ono ludo vreme kada smo bili u „zatvorima“ satima, danima… Muž u kamionu, ne sme da dođe kući, ja radim i po 12, 13, 15. sati dnevno, klinci kući maltretiraju babu. Jedno jutro otvaram radnju u kojoj sam tada radila, sirene urlaju. Okrenem se, dvoja kola hitne pomoći staju ispred zgrade a iz njih izlaze čike u belim skafanderima. Radoznalost je ubila mačku, pa tako i mene. Sačekam razvoj događaja. Iznose dvoje ljudi, opet sirene, odoše. Meni se pali lampica, uđem u radnju, uzmem papir i napišem priču. Kad su Petra i Neša dali temu za „Nijanse gladi“ pomislila sam da bi možda bilo dobro da opet pokušam. I eto, zeznuše se urednici i tu smo gde smo 😉
Hronike Helma: Ti si blogerka i pišeš o književnosti a jedna tvoja priča je objavljena u Nijansama vremena. Šta nas u budućnosti očekuje u tvom književnom radu?
Snežana Ilić Gligorijević: Iskreno, ni ja ne znam šta nas očekuje. Nisam ja pisac, već samo neko ko u naletu inspiracije napiše nešto i to nekako nađe put do čitalaca. Nemam ambicije da izdam roman ili postanem poznati pisac. Pišem zbog sebe, da smirim poludele misli, da utišam glasove i možda ponekad nekome par sati koje odvoji za čitanje mojih žvrljotina učinim interesantnijim.
Više informacija o Snežaninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/snezana.ilic.127/about_contact_and_basic_info
https://www.facebook.com/BookWitch77
https://www.blogger.com/profile/06177073479673435062
ŽEĐ / NATAŠA MILIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Nataša. Priča koju si napisala za „Nijanse gladi“ zove se „Žeđ“ i sa njom si me podsetila na onu priču o škorpiji i žabi. Ja ću prepustiti čitaocima da otkriju ko je u Žeđi škorpija a ko žaba a tebe ću zamoliti da nam rečima autora predstaviš priču koju si napisala.
Nataša Milić: Hvala na pozivu da razgovaramo i trudu da se zbirka “Nijanse gladi“ približi čitaocima.
U priči za ovu zbirku odabrala sam da “glad“ iz naslova bude ideja vodilja, ali ne u čisto fizičkom smislu reči. Zato moja junakinja i gladni i žedni mnogo preko mere zadovoljenja telesnih potreba. Mogla bih da kažem i preko svake mere. Nju vodi žudnja za drugim realnostima, pre svega.
Lično smatram da svima nama koji volimo život – jedan nije dovoljan.
Možda se i naša potreba da čitamo i pišemo, a to znači da uskačemo u druge svetove ili da ih stvaramo, može tom žeđu objasniti. U svakom slučaju, knjiga je njeno zdravo, relativno jeftino i drugotrajno, a pre svega legalno zadovoljenje.
Hronike Helma: Ti si autor samostalne zbirke a tvoje priče i pesme su objavljene u mnogim časopisima i zbirkama koje okupljaju više autora. Takođe si tokom književnog rada osvojila nekoliko nagrada. Šta nas u budućnosti očekuje iz tvog pera?
Nataša Milić: Nakon zbirke kratkih priča “Zaustavljeni sat“, napisala sam još jednu fantazijsku zbirku međusobno povezanih priča i roman koji sadrži tek izvesne elemente fantastike. Spisateljski rad je u tim novim knjigama u najvećoj meri završen. Još nije rešeno kada niti kako će biti objavljene, ali za mene ipak predstavljaju prošlost. O budućnosti ne mogu da kažem mnogo. Verujem da nikad neću sasvim odustati od fantastike, koja mi je najdraži književni izraz, a ujedno znam da mi nisu mile utabane staze i da ću praviti pokušaje u različitim oblastima – dok god me ljubav prema pisanju i inspiracija služe.
Više informacija o Natašinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/arja.stark.58
https://sedmioblak.wordpress.com/
ŽDERAČ / RADOSLAV MANDIĆ
Hronike Helma: Poštovanje Radoslave. U priči „Žderač“, koju si napisao za treću zbirku Nijansi, poveo si čitaoce na druženje sa jednim neobičnim stvorenjem. O kakvom je stvorenju reč, čitaoci će otkriti kada pročitaju priču a ja ću te zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Radoslav Mandić: Ne bih mnogo otkrivao čitaocima. Neki koji su pročitali priču kažu da je pomalo i filozofska. Žderač je imaginarno biće koje se hrani lepim mislima ustupajući mesto svemu onome što čoveka nagoni na zlo. Večito suprostavljanje dobrog i lošeg u ljudskim umovima.
Hronike Helma: Ti pišeš poeziju i priče ali se takođe baviš jednom posebnom aktivnošću a to su reportaže sa književnih promocija i osvrti na dela drugih pisaca. Šta nas u budućnosti čeka u tvom književnom radu?
Radoslav Mandić: Volim za sebe da kažem da sam slobodni pesnik i slobodni novinar. Reportaže koje pišem tu su radi promocije domaće književnosti i mogu se pročitati u FB grupi ,,Plavi krug književnosti“ mada ih neretko i sami pisci dele na svojim profilima. Objavio sam krajem prošle godine prvu zbirku pesama, trenutno sam zaokupljen pisanjem romana u stihu autobiografskog karaktera. Imam spremnu još jednu zbirku pesama koje su po žanru većinom socijalne, a uporedo pripremam i zbirku priča. Nadam se da će nešto biti objavljeno ove godine. Zahvaljujem se na pitanjima.
Više informacija o Radoslavljevom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/radoslav.mandic.92
https://www.facebook.com/groups/2959666720959168/discussion/preview
PETA DAMA / BOJAN BRNJOŠ
Hronike Helma: Poštovanje, Bojane. Tvoja priča u trećim Nijansama zove se „Peta dama“. Po naslovu se može zaključiti da je u priči reč o kockarskoj strasti tj. gladi. Međutim, da li je u ovom slučaju peta dama ona koja se krije u rukavu ili je reč o nečemu sasvim drugom, čitaoci će otkriti kada pročitaju tvoju priču a ja ću te zamoliti da nam Petu damu predstaviš rečima autora.
Bojan Brnjoš: Upravo kao što si naveo pri kraju, čitaoci su ti koji trebaju otkriti i dati svoj sud o „Petoj dami“, ko je zapravo ona, zašto je tu i šta je njen cilj. Ono što kroz svoju (za sada kratku) spisateljsku karijeru provlačim jesu priče koje samim čitaocima ostavljaju dosta toga da sami zamisle i presude, igrajući se sa mislima junaka, koliko i čitalaca. Takođe, otvoreni krajevi i obrti su nešto od čega ne mogu da pobegnem, tako da sam siguran da svako ko voli tematiku koja se naslanja na horor može pronaći nešto za sebe u ovoj priči.
Hronike Helma: Bojane, tvoje priče su objavljene u nekoliko zbirki a neke od njih su nagrađivane. Pored drugih nagrada, tu je i osvojeno prvo mesto na konkursu „Priče i pesme iz Srednje zemlje“. Šta nas u budućnosti čeka iz tvog stvaralaštva?
Bojan Brnjoš: Hvala, Dragane. Priče su uvek tu, pišem ih, stvaram, smišljam i maštam. Ne uspevam kao ranije da ih prebacujem na papir u istom momentu zbog porodičnih obaveza, ali ono što mogu da obećam jeste rad na samostalnom romanu, kao i zbirci priča koja će imati oblik romana i gde će svi junaci biti povezani u jedinstvenu celinu. Nadam se da će kao i do sada, ono što je ispisano imati dobru kritiku među čitaocima.
Više informacija o Bojanovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/HBK.Bojan
https://www.facebook.com/groups/1733336663484401
SA REČIMA MORAŠ BITI OPREZAN / VERICA ŽUGIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Verice. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Sa rečima moraš biti oprezan“. Šta se dešava kada se reči ukrste sa čudom, čitaoci će videti kada pročitaju tvoju priču a ja ću te zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Verica Žugić: Pozdrav, Dragane. Sa rečima, generalno, moramo biti oprezni… Ubi me prejaka reč, govorio je Miljković. Postoji i ono – ne daj Bože da se neke želje ispune… U mojoj priči je dodat samo i prstohvat magije – iako, da li osporiti da su kreme za podmlađivanje ženama zaista čarobne, diskutabilno je Šta poželeti i šta možemo dobiti; šta je vredno i čemu treba težiti… To je generalno neka tema priče. A sama figura mačke, koja se provlači unazad par godina u mojim pričama, me još ne napušta
Hronike Helma: Verice, ti pišeš priče a jedna od njih je objavljena u Nijansama vremena. Druga u Nijansama Gladi. Šta u budućnosti možemo da očekujemo iz tvog pera?
Verica Žugić: Napisala sam do sad i nekoliko romana u malim tiražima, koji su podeljeni prijateljima i rodbini, uglavnom. Radim trenutno na udomljavanju dva romana. Držite fige da ove godine i uspem u tome Naravno, potrudiću se da i u novoj zbirci Nijansi posejem jednu priču
Više informacija o Veričinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/vericain.kutak.9
UKUS RUMA I MIRIS VANILE / TAMARA ĐENADIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Tamara. Priča koju si napisala za Nijanse gladi zove se „Ukus ruma i miris vanile“. Kako bi mogao da izgleda susret Vere i Nade, čitaoci će saznati kada je pročitaju a ja ću te zamoliti da nam priču predstaviš rečima autora.
Tamara Đenadić: Glavni junak, administrator važnih razgovora u sasvim običnom gradu jednog drugačijeg sveta, priča nama i svom poslovnom nasledniku o svom neobičnom životu. Iako uloga administratora više asocira na birokratiju nego na bilo kakvu neobičnost, naš junak imao je prilično neočekivan životni put. Svog naslednika dugo je čekao, i sada, kada ga je dočekao, napokon može da odahne i preda mu svoje breme. Pomenuli ste Veru i Nadu. Večite saputnice i sapatnice nisu i glavne junakinje. Mada se fokus priče uglavnom zadržava na njima, tu su da nam dočaraju kompleksnost zadatka administratora važnih razgovora – kako održati balans u svetu koji čvrsto veruje i još čvršće ne veruje, koji se iz petnih žila nada i kome je neobjašnjivo lako da svaku nadu odbaci u trenu.
Hronike Helma: Tamara, osim tekstova komercijalnog i stručnog sadržaja, pišeš priče. Objavila si samostalnu zbirku „I ravnodušnost je ubila mačku“ na kojoj si radila tri godine. Šta nas u budućnosti čeka u tvom stvaralaštvu?
Tamara Đenadić: Nakon zbirke priča, odlučila sam da pokušam da napišem roman. Već skoro godinu dana radim na njemu, mada se finalna verzija nazire tek u obrisima. Gradim pažljivo i polako jedan novi svet i neke nove likove koji se bore sa mukama svakodnevice koja ipak nije do kraja uobičajena. Za sada sam zadovoljna kako odmiče, ali dug je put do stavljanja tačke. Svakako će mi biti zadovoljstvo da vam ga predstavim kada bude gotov.
Više informacija o Tamarinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/OkacenePrice
https://www.facebook.com/tamaradjenadic
RAKIJA KOJA OBARA S NOGU / ALEKSANDAR TEŠIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Aleksandre. Tvoja priča, objavljena u Nijansama gladi, zove se „Rakija koja obara s nogu“. U njoj si nam opisao do sada nam nepoznatu avanturu junaka iz tvojih romana i moram ti priznati da me je novi susret sa njima zaista razveselio. Pogotovo jer se u priči spominje posebna posuda koju bi, verujem, svi voleli da imamo. O kakvoj se posudi radi i šta će Kraljević Marko i Kosingas Gavrilo morati da izdrže, čitaoci će otkriti kada pročitaju priču a tebe ću zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Александар Тешић: За роман сам користио митолошко биће Олалију, ноћно биће, често невидљиво, или које се претвара у човека, псето, мачку, јаре, козу, краву и бивола. Иде у друштву попут сватова, гостију, пијаних људи што траже пут. Када сретну човека, онда га позову у друштво, нуде га вином и с њим играју у колу. Одводе га на непозната места и на гробља, пењу се на висока дрвета. Веселе се, ударају у бубњеве и свирају у гајде. Све се то догађа до пред зору и певање петлова. Када се човек који је био у њихову друштву отрезни, спази да у руци држи, уместо оканице (посуде с пићем), коњску главу. У мојој причи, појављује се као ловац и нуди Марку и Гаврилу ракију. Желео сам да прикажем богатство нашег језика и више десетина облика и израза који у свом корену имају „ракија“. Зато скоро свака реченица у тој причи има неки различит облик те речи.
Hronike Helma: Aleksandre, tvoje knjige spadaju među najčitanije u Srbiji pa nije potrebno posebno predstavljanje tvog književnog opusa, pogotovo jer nekoliko trilogija, serijala i zasebnih romana govori više od bilo kojih reči koje bih mogao da kažem. Zato ću te jednostavno zamoliti da nam otkriješ nešto o planovima koje imaš za svoj rad u budućnosti.
Александар Тешић: Планова и инспирације увек је на претек. Тренутно пишем о паду Цариграда. То ће вероватно бити најзахтевнији и најобимнији мој пројекат. Много је историјских ликова и догађаја који заслужују да буду детаљније описани, а нас Срба је било на обе стране у том конфликту. Као и увек, трудим се да прикажем неке догађаје или ликове у другачијем светлу од оног који је општеприхваћен откривањем детаља који су непознати широј јавности, али који су утемељени на релевантним историјским изворима, који ће као и увек бити набројани на крају књиге. То ће бити нешто што ће свакако заинтригирати читаоце. О даљим плановима не волим да причам унапред, али у једном тренутку свакако ћу се вратити универзуму Косингаса, наравно са неким новим ликовима и даље у прошлост.
Više informacija o Aleksandrovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/i.k.Strahor
https://www.facebook.com/aleksandar.tesic.52
https://www.facebook.com/groups/193548490708
SREDNJE ŽIVO / VLADIMIR VOJVODIĆ
Hronike Helma: Poštovanje Vladimire. Tvoja priča u Nijansama Gladi zove se „Srednje živo“ i sa njom si nas odveo u svet ljudi koji sebi mogu da priušte bilo koji specijalitet. Ja neću otkriti šta se jede u tom svetu, to će otkriti čitaoci kada pročitaju „Srednje živo“ a tebe ću zamoliti da nam predstaviš priču koju si napisao.
Vladimir Vojvodić: „Srednje živo“ je priča o traženju svrhe i imperativu stvaranja koji prerasta u opsesiju. Žanrovski je naslonjena na horor, ali istražuje psihološke aspekte. Zaplet je postavljen u period između dva svetska rata i prati francuskog kuvara koji se iz glamuroznog Pariza izmešta na imanje u ruralnoj Nemačkoj. Tu se razvija neobičan odnos između kuvara i grofa koji poseduje to imanje, ali i njegove neobične posluge.
Mislim da je najveća snaga priče njena atmosfera i siguran sam da će čitaoci videti paralele sa Stokerovom „Drakulom“, ali će prepoznati i elemente „Baskervilskog psa“, „Devete kapije“ i „Parfema“.
Priča povlači nekoliko moralnih dilema i analizira polet koji čovek može da iskusi kada se ponovo prepusti i iznova otkrije nešto što ga je ranije iskreno ispunjavalo, ali što mu je u međuvremenu postalo opterećujuće, monotono i mehaničko. Siguran sam da je svako barem jednom u životu iskusio ovo, nevezano za to da li je u pitanju karijerni poziv ili hobi.
Hronike Helma: Vladimire, ti si napisao roman „Vatra nepoznatog porekla“. Uz to su neke tvoje priče već objavljene u prethodnim zbirkama Nijansi. Šta nas u budućnosti čeka u tvom književnom radu?
Vladimir Vojvodić: Voleo bih da nastavim da doprinosim budućim izdanjima Nijansi, ali i da konačno prionem na posao i dovršim svoj drugi roman koji sam počeo da pišem neposredno nakon objavljivanja Vatre. Malo manje od polovine je napisano, ali moram da priznam da sam ozbiljno zabušavao u prethodne dve godine. Glavni razlog je to što sam fokus usmerio na razvoj karijere, a s obzirom na to da mi se dobar deo profesionalnog učinka bazira na pisanju poslovnih planova, prečesto se nalazim u situaciji gde mi je pisane reči jednostavno preko glave.
Za sve one koji često postavljaju to pitanje, ovaj roman nije nastavak Vatre niti ima ikakve veze sa mojim prvim delom. Hteo bih da istražim nove teme, pravim nove likove i svetove. Nastavci su možda komercijalno zahvalni, ali meni nisu preterano privlačni kao model.
Mimo toga, imam barem još dva romana već isplanirana i sve što želim da utisnem u papir je drugačije od prethodno napisanog. Samo još da napravim par sati više u danu i biće nešto od toga i objavljeno.
Više informacija o Vladimirovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/vladimir.vojvodic.5
PRIMORDIJALNA SUPA / STANISLAVA SMILJANIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Stanislava. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Primordijalna supa“ i sa njom si nas upoznala sa zakonom koji je u našoj civilizaciji prisutan u mnogo oblika, sa zakonom gladi. Kada pročitaju tvoju priču, čitaoci će otkriti dokle taj zakon doseže a ja ću te zamoliti da nam rečima autora predstaviš svoje delo.
Stanislava Smiljanić: Primordijalna supa se bogami jako dugo krčkala kod mene u glavi ali kao svaka supa, što se duže kuva to je bolja. Kada mi je Petra rekla da je originalna tema bila “Nijanse kuvanja“, prva ideja mi je bila da napravim nešto šaljiviju priču o čoveku koga kidnapuju vanzemaljci da naprave dezert koji će impresionirati vanzemaljskog šefa. Onda su mi ljudi rekli da previše podseća na epizodu Duška Dugouška pa sam rešila da inspiraciju potražim na drugom mestu i da to odradim sa malo više ukusa.
U velikoj meri me je inspirisala muzika, u ovom slučaju to je bila pesma „Men, martians and machines“ od nemačkog benda „Gamma Ray“ kao i muzika dva synth wave umetnika VolkorX i Dreamstate logic. Fasciniralo me je da su gore pomenuti „Gamma Ray“ crpeli inspiraciju od autora Erika Frenka Rasela i njegove zbirke priča koja deli ime sa pesmom. Čudno je koliko eho inspiracije odzvanja kroz vreme i kako je sve ciklično. I to je neki zakon gladi, svakako smo uvek gladni inspiracije.
Primordijalna supa je skup različitih sastojaka, dodala sam malo egipatske mitologije, malo Futurame, malo lavrkraftovskog i cilj mi je zapravo bio da napravim priču koja neće imati nijedno ljudsko biće u svom narativu. A ipak, svi likovi imaju i te kako ljudske mane, iako je po mojoj mitologiji ljudska vrsta istrebljena.
Zakon gladi i dalje vlada i svi su deo jednog velikog eko sistema. Lik Inkvizitora me u velikoj meri podseća na ljude danas, on izvršava volju drugih bez da se pita o pravim namerama i izrazito je ponosan na to dok lik princeze je više na idealističkoj strani spektra i ona je sve naivno i neiskvareno, život sam po sebi.
Na kraju ceo taj miks daje potpuno novu primordijalnu supu iz koje će nići neki novi život. Ko zna, možda jednom i razradim ceo taj univerzum koji možda stoji na nečijoj polici ovekovečen u kristalu.
Hronike Helma: Zbirka „Nijanse gladi“ nije prva u kojoj su tvoje priče objavljene. Ima ih još a ja ću te zamoliti da nam otkriješ šta nas u budućnosti čeka iz tvog pera.
Stanislava Smiljanić: Tako je, prva priča koja mi je ikad objavljena bila je “Grad ukletih“, zatim “Mač ustoličenja“ za Fantastični vodič koji je zapravo segment jednog mog projekta. Takođe sam bila i deo “Nijanse vremena“ sa svojom pričom “Anasazi“ inspirisanom mitologijom Severne Amerike. Ta mi je jedna od dražih jer je to bio moj način da se oprostim od jedne drage osobe koja je nažalost izgubila život baš na moj rođendan. Želim da verujem da sam mu tom pričom dala večni život.
Ja sam jedna od onih dosadnih ljudi koji se bavi pisanjem na poslu i onda kad završi piše sebi za dušu. Uglavnom, kad krenem da pišem završim uvek sa nekim vampirima ali sačekaću da prođe još koja decenija da se zaboravi „Sumrak saga“ da opet vampiri postanu sjajni… ali ne na suncu.
Već dve godine mi se u glavi vrzma ideja i svrbe me prsti da napišem jedan folk horor inspirisan upravo mojom selidbom na selo. Nije strašno tako kako zvuči, uglavnom je poetska sloboda i subjektivni doživljaj. Htela bih da dodam primese slovenske mitologije za koju mislim da je nepravedno zanemarena. Obećala sam sebi da ću se posvetiti tome 2024. godine a svakako očekujem i “Nijanse časti“ da me inspirišu. Verovatno ćete opet videti vanzemaljce od mene, čudnog li čuda. Mada živimo u vremenu kada je i Pentagon počeo da priča o tome, tako da možda jednom moje priče ne budu bile samo naučna fantastika nego ozbiljne hronike o našem univerzumu 😀
Više informacija o Stanislavinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/stanislava.smiljanic
KO DRUGOME ČORBU KUVA / SUZANA KAMBEROVA
Hronike Helma: Poštovanje, Suzana. U priči „Ko drugome čorbu kuva“, koja je objavljena u Nijansama gladi, povela si nas u jedan zabavni, duhoviti ali i nadnaravni kuhinjski svet. Kada pročitaju priču, čitaoci će otkriti neke zanimljivosti iz tog sveta a ja ću te zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Suzana Kamberova: Priča „Ko drugome čorbu kuva“ je nastavak jedne serije alegorijskih priča, koje su meni bile zabavne za pisanje, a počele su pričom „Kad je ponedeljak postao petak“, u kojoj su glavni junaci bili dani u nedelji, personificirani kao likovi. Tako su oni, isto kao ljudi, izražavali svoje tuge i radosti, želje i ambicije, i imali „život“ koji se oko svega toga okreće. Predmeti iz kuhinjskog pribora po prvi su put postali junaci u priči „Pobuna“, koja govori o jednoj isfrustriranoj viljušci, umornoj od dugogodišnjeg, mučnog rada po stolovima, koja organizuje bunt pribora za jelo.
Pisanje kroz metafore i alegorije je pre svega zabavno i za čitaoce i za pisca. Mogućnost da se obične stvari i predmeti oko nas dožive i vide slikovito i drugačije, čak reklo bi se iz magične perspektive, je uvek privlačno u svim epohama od vremena klasika do današnjih dana. Meni se dopalo da mogu na taj način indirektno da ispričam razne situacije iz svakodnevice, koje nas muče i u kojima se svako od nas može pronaći. Tu je na kraju uvek upakovana i mala životna pouka, baš kao u basnama. Recimo, da su prevelika očekivanja u životu često povezana sa razočaranjem, da je kod prijateljstva izuzetno važna lojalnost ili da se zajednički cilj lakše može postići složnošću grupe.
U konkretnoj priči, jedna će ostarela i već nepotrebna šerpa, koja nikada nija uspela da uskladi svoje želje sa stvarnošću i sopstvenom vrednošću, biti prinuđena da se, poražena, povuče sa profesionalne „scene“ i neke neostvarene poduhvate jednostavno prepusti drugima. Ko što sve to često biva i u stvarnom životu.
Hronike Helma: Tvoj književni opus je veoma zadivljujući bilo da je reč o stručnim kolumnama, tekstovima i knjigama koje si kao lekar napisala i objavila, bilo da je reč o romanima i pričama od kojih su neke nagrađivane na nekoliko konkursa. Šta nas u budućnosti čeka u tvom stvaralaštvu?
Suzana Kamberova: U budućnosti, nadam se da ću uspeti da usavršim formu roman, koja meni kao piscu najviše odgovara.
U planu su mi dva nova romana, iz žanra misterije, i jedna trilogija bajki ili priča epske fantastike. To je nešto na čemu naporno, ali sa zadovoljstvom radim već neko vreme. Skoro je i izvesno da će jedan od romana biti preuzet i objavljen u toku godine od jedne makedonske izdavačke kuće, pa se nadam uspešnoj i bogatoj književnoj godini u kojoj ću steći nova spisateljska iskustva.
Više informacija o Suzaninom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linku
https://www.facebook.com/suzana.kamberova
MESTO ZA STOLOM / MARIJA ILIĆ STOJANOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Marija. Tvoja priča u Nijansama gladi zove se „Mesto za stolom“. Ja neću navesti nijedan detalj, nijedan nagoveštaj o čemu se radi u njoj. Samo ću reći da tvoja priča spada u one koje ostaju u čoveku i kada zatvori knjigu. I kada prođe neko vreme od kada je pročitana, dovoljno vreme da je svakodnevni život skloni negde u stranu, u neki kutak uma u kome će lagano da pređe u zaborav, tvoja priča je još uvek prisutna jer je postala neraskidivi deo duše čitaoca. A tebe ću zamoliti da nam je predstaviš rečima autora.
Marija Ilić Stojanović: Najpre, hvala na ovim divnim rečima. Velika mi je čast što se moje ime našlo među svim ovim velikim imenima. Drago mi je što Vam se priča dopala. Inspiraciju za priču sam pronašla u životu moje bake, koji nimalo nije bio lak. Dugo sam razmišljala o temi. Iskreno, ništa mi pametno nije padalo na pamet. A onda sam se setila „ljubavi“, duševne hrane, i bakine „gladi“ za istom. Priča je zasnovana na istini. Kao takva, nosi određenu težinu. Meni kao autoru je bilo izuzetno teško da je napišem a ljudima koji su je pročitali izmamila je suze, takođe i meni dok sam je pisala. Baka Keva je bila borac, lavica. Protiv svih nedaća u životu borila se osmehom. To je bilo njeno oružje. Iskreno, mislim da niko i neće ostati ravnodušan čitajući o njenom životu. I na kraju, možda mesta za stolom nije bilo zbog određenih okolnosti, zato će u srcu uvek biti mesta za nju.
Hronike Helma: Marija, ti se već petnaest godina baviš pisanjem. Ovo je druga priča koju si objavila u Nijansama mada si više posvećena poeziji nego prozi. A osim pisanja, velika ljubav ti je ilustracija. Šta u budućnosti možemo da očekujemo u tvom stvaralaštvu.
Marija Ilić Stojanović: Pisanje je moja velika ljubav. To je samo moj svet i tamo bežim uvek kad vreme i obaveze dozvole. Meni, empati, pisanje je jedna vrsta terapije. Poeziji sam naklonjenija, ni sama ne znam iz kog razloga. Verovatno mi je lakše da nešto procesuiram u 5. strofa, nego na 5. strana. Što se žanra tiče, naklonjenija sam drami i misteriji. Ilustracijom se bavim odnedavno. Trenutno ilustrujem zbirku priča Milana Milojevića, koja bi trebalo da ugleda svetlost dana ove godine. Zbirka je mračna, tako da su i ilustracije takve. Što se budućnosti tiče, planiram da završim svoj prvi roman „Pola njene duše“. U planu mi je još i zbirka pesama pod istim nazivom. Ne žurim. Ako je suđeno, desiće se.
Više informacija o Marijinom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/profile.php?id=100059998680419&mibextid=9R9pXO
https://www.facebook.com/Makica991
PAKLENA KUHINJA / DEJAN STOJILJKOVIĆ
Hronike Helma: Poštovanje, Dejane. Dok sam čitao tvoju priču na um su mi pale reči „Svet se promenio“. To su prve reči sa kojima počinje jedan od tvojih romana koji je dao pečat našoj savremenoj književnosti i koji je postigao… pa slobodno to mogu da kažem… veličanstven prijem kod čitalaca, prijem koji je retko koje delo postiglo. I te reči, svet se promenio, prožimaju priču „Paklena kuhinja“ koju si napisao za „Nijanse gladi“. Ljudi iz nekih generacija su imali tu blagodet da tvoju priču iskuse a neki je, nažalost, nikada neće osetiti. Na čitaocima je da otkriju o kakvoj se blagodeti radi a ja ću te zamoliti da nam Paklenu kuhinju predstaviš rečima autora.
Dejan Stojiljković: To je naprosto priča iz mog detinjstva i ona je na neki način opšte mesto odrastanja u SFRJ gde su mame i tate radili u fabrikama a bake i deke odgajale njihovu decu. Tako sam i ja odrastao uz baku po ocu koja je bila jednostavna žena, seljanka, ali takođe i izvrsna kuvarica. Moje detinjstvo jeste na neki način obeleženo tim mirisima i ukusima hrane koja se danas više ne pravi po domaćinstvima jer savremene domaćice skoro da više i ne kuvaju već se hrana naručuje iz kafana i restorana. Postojao je tada i neki red, koji je podrazumevao tri obroka dnevno, u školi smo dobijali užinu, a obed nije bio obed ako se za stolom ne okupi cela porodica. Čitava godina je bila u znaku tih događaja koji su povezani sa hranom, od Nove godine, preko prvomajskog uranka koji bi podrazumevao pečeno prase, do svinjokolja za 29. novembar. Sada je dosta drugačije, umesto komunističkih praznika, imamo nacionalne i crkvene, pa se i kuhinja promenila, u komunizmu se nije, recimo, postilo. Ali, opet, kao i nekad, slave su možda poslednje gozbe na kojima možete probati domaću hranu.
Hronike Helma: Ti si objavio nekoliko romana i svi su naišli na izuzetno dobar prijem kod čitalaca. Tvoje knjige su prevedene i objavljene na nekoliko stranih jezika. Jedan si od scenarista serije „Senke nad Balkanom“ i nagrađivan si pisac. Zapravo, spisak tvog stvaralaštva i tvojih dostignuća je previše dug te njihovo nabrajanje zahteva poseban intervju pa ćemo ih ovom prilikom izostaviti. Ali bih zato akcenat stavio na tvoje učešće u trećoj zbirci Nijansi sa kojim si, zajedno sa Goranom Skrobonjom i Aleksandrom Tešićem, Nijansama dao jednu novu dimenziju u kojoj su se, rame uz rame, našli naši najčitaniji pisci sa piscima koji se time bave amaterski ili su tek započeli stvaralački opus. Ovom prilikom bih te zamolio da nam preneseš utiske koje si stekao iz tog iskustva i da, istovremeno, čitaocima ovog intervjua otkriješ šta nas u budućnosti očekuje u tvom stvaralaštvu.
Dejan Stojiljković: Ja volim ove grupne zbirke i tematske antologije, upravo je Goran ranije pravio takve u svojoj izdavačkoj kući „Paladin“ i učestvovao sam sa pričom u jednoj posvećenoj fenomenu televizije, knjiga je imala adekvatan naslov – „Beli šum“. Ne znam da li mlađe generacije danas, u vreme kablovske, jutjuba, tiktoka i striminga uopšte znaju šta znači taj termin? Nažalost, propašću srpskih književnih časopisa koji su se od društveno važnog medija srozali na marginalnu pojavu važnu samo autorima, ali bez čitalačke publike i šire relevantnosti, zatvorio se veliki prostor za vrlo značajnu proznu formu – a to je pripovetka. Tako da ovakve zbirke u stvari održavaju domaću pripovetku u životu. Što se tiče mojih planova za 2024. godinu tu su: „Senke nad Balkanom 3“, prva sezona serije „Konstantinovo raskršće“ i integralno izdanje stripa, zatim pozorišni komadi za dva velika pozorišta, te dve nove knjige koje su takođe iz univerzuma „Konstantinovog raskršća“ i neki su nastavak i prednastavak (što bi Ameri rekli „prikvel“ i „sikvel“) istovremeno. Prva izlazi na proleće „Serafim: hronike Nemanje Lukića“, a na jesen će izaći „Dorćolski rekvijem“. Nakon toga planiram da objavim dugoočekivani četvrti nastavak u serijalu o vitezovima Reda Zmaja „Učitelj mačevanja“. Imam nameru da od oba ta serijala napravim svojevrsnu franšizu, tako da ću verovatno sledeće tri-četiri godine, možda i više, „potrošiti“ pišući isključivo to. Na zadovoljstvo mojih čitalaca koji strpljivo čekaju nove avanture Nemanje Lukića i Ivana Kosančića. Neko će reći da povlađujem čitaocima i da je to svojevrstan „fan service“ ali, pošteno, gde bih ja danas bio da nema tih čitalaca i fanova?
Više informacija o Dejanovom književnom radu i stvaralaštvu možete pronaći na linkovima
https://www.facebook.com/dejanstojiljkovicwriter
http://www.dejanstojiljkovic.rs/
Hronike Helma: I tako, dragi čitaoci, dođosmo do kraja. Trideset dva barda pisane reči, kako volim da nazovem savremene pisce od kojih su neki zaista pesnici, priredilo je svojevrsnu čitalačku priredbu zbirkom „Nijanse gladi“ i predstavilo vam se u ovom intervjuu.
I sada… priče vas čekaju.
A bardovi… pa bardovi kao bardovi, umetnost im neće dati mira. Pisaće oni još jer ovo ipak nije kraj. Zapravo, putovanje je tek počelo; veselo i uzbudljivo putovanje drumom kome se na obzorju ne vidi kraj.
I možda baš zato jer se kraj ne vidi, gle mašu vam i zovu vas da im se pridružite, da uđete u njihov svet stvaralaštva, da zajedno prolazite avanture. A ulazak je jednostavan, dovoljan je tek samo jedan klik na dolenavedeni link i eto vas u grupi „Nijanse“, u svetu gde nastaju priče:
