Kada sam devedesetih godina prošlog veka prvi put čitao knjigu „Igra prestola“, nisam ni slutio da će Džord Martin postati pisac koga ću bezbroj puta da opsujem. Takođe nisam slutio da će Martin postati pisac koga najviše poštujem.
Ali hajde da poštovanje, za sada, ostavimo po strani. Da se vratimo psovkama.
Zašto sam psovao Dordža?
Isprva sam opleo po njemu jer tokom čitanja prvih stotinu do dve stotine strana Igre prestola nisam mogao da “pohvatam konce”. Likovi su se pojavljivali, a ja bio pogubljen jer nisam znao ko je ko, zašto se nalazi tu gde jeste i kakve veze ima sa drugim likovima.
A onda, nakon pročitanih sto pedeset stranica, sve su se kockice složile. Zapamtio sam likove, njihova imena, titule i rodbinsku, prijateljsku ili onu drugu povezanost koju svi dušmani brižljivo gaje između sebe. Istovremeno je Džordž Martin u mojim očima blesnuo poput zvezde, koja je svojom svetlošću noć pretvorila u dan. Sa svakom pročitanom stranom sve više sam se oduševljavao knjigom.
Ko je nije pročitao, neka se usudi. Mislim da neće pogrešiti. Meni je bila pravo otkrovenje. Ako me je Tolkin uveo u svet epske fantastike, Martin je sa treskom zatvorio vrata tog sveta da iz njega više nikada ne izađem.
Čitanje knjige sam završio sa mišlju da je ovaj čovek genije.
Naravno, u godinama koje su usledile nisam prestao da psujem Džordža, iako je on u mojim očima postao pisac broj jedan. Najbolji, najgenijalniji, najpismeniji, najdeblji. Valjda je tako u nas Srba. Psujemo one koje ne volimo, a još više psujemo one koje poštujemo. Možda zato u psovkama spominjemo Boga, majke i sestre. Ko će ga znati…
Elem, da se ne gubim u mislima.
Džordž…
Zašto nisam prestao da ga psujem?
Nisam, jer sam izgarao od nestrpljenja da dočekam naredne knjige njegovog serijala „Pesme leda i vatre“. Čitanje svake je bilo pravo uživanje, a Džordž Martin se potrudio da sve to potraje; kako uživanje, tako i psovanje, jer je između objavljivanja nastavaka pravio višegodišnje pauze. Kod našeg izdavača se to pretočilo u periode od dve do šest godina. Pa ko će to da izdrži? Ko ga ne bi psovao?
I, naravno, čitajući njegove knjige, ko ga ne bi zavoleo?
I tako prođe dobar deo života.
U čekanju Džordža.
Ipak, pored psovki, sa svakom knjigom koja je objavljena u meni je raslo poštovanje prema njemu, jer je delo bilo monumentalno, a on se pokazao dostojnim poduhvata u koji se upustio. Uz to, moram priznati da je i prevodilac na srpski odlično odradio svoj posao. No, o našim prevodiocima možda drugi put. Sada još malo o Džordžu.
Jer, nakon godina i godina čekanja, desio se BUM.
HBO je najavio da će po Martinovom serijalu „Pesme leda i vatre“ snimiti seriju „Igra prestola“.
O slavlja, o radosti, o lepote. Jer serija je bila odlična. Osam godina smo uz nju uživali, divili joj se, prepričavali je, izmišljali teorije zavere, uživljavali se u likove, razmišljali „šta bi bilo kada bi bilo“, nadgovarali se i zbog nje se svađali na društvenim mrežama. I sve je to bilo sasvim opravdano, jer, kao što rekoh, serija je bila odlična. Da nije takva, ne bi zaludela celu planetu.
Poslednja, osma sezona čekala se kao da će početak njenog prikazivanja promeniti i popraviti ceo naš sjebani svet. Čekala se kao da nam, sa njenim početkom, predstoji susret sa vanzemaljskom civilizacijom ili sa Bogom, koji će doneti planetarnu blagodet i duhovnu savršenost celom ljudskom rodu.
Činilo se da je nova religija u nastajanju.
A onda, nakon čekanja koje je trajalo godinu dana, desilo se…
I poslednja sezona poče… I poče epizoda prva. I druga. I gledaoci govorahu “o kako je dobro”, a neki kazivaše “pa i nije baš nešto”. A onda svi glasno zavikaše i slavu Džordžovu i slavu HBO-ovu pronosiše širom zemlje, kada treću epizodu pogledaše. Jer odista, odista vam kažem, ona bejaše dobra.
A onda je došao novi BUM. Džon je ubio Deneris.
I cvrc. Sva čarolija je nestala.
Onaj deo čovečanstva koji je gledao seriju i koji je do nedavno voleo HBO, Džordža Martina, Džona, Brena i ostale članove družine, računajući tu i one nesrećne scenariste serije, osuo je drvlje i kamenje na sve njih.
Priznajem, ja nisam.
Nisam mogao, iako sam Džordža psovao godinama unazad. Naravno, nisam bio presrećan zbog dešavanja na kraju serije. Međutim, zbog toga nisam mogao da ga osuđujem. U to vreme sam mislio da će kraj u knjigama biti isti kao u ekranizaciji. Zato mi je bilo žao Džordža. Mislio sam da je sledio svoju umetničku viziju i da je zbog toga postao omražen.
Jer, zamislite da ste na njegovom mestu. Zamislite, da na osnovu umetničke inspiracije stvorite priču koju gleda na stotine miliona ljudi. I svi vas vole. A onda vas, odjednom, svi omrznu jer ste svoje delo završili na način koji se publici nije svideo.
Ako ste sve to zamislili, pitanje za vas: Šta bi ste izabrali? Da li bi sledili sopstvenu umetničku inspiraciju ili bi ste izdali sebe i sopstveno delo, onakvo kakvog ste ga zamislili, i napisali kraj kakav drugi očekuju i traže?
Međutim, Džordž nije sedeo skrštenih ruku. Brzo se oglasio. Videvši kakva ih je katastrofa snašla, odmah nakon završetka serijala napisao je na svom blogu, da kraj u ekranizaciji nije u potpunosti isti sa krajem kakav je on zamislio. Takođe je pokušao da zaštiti onu dvojicu nesrećnih scenarista.
„Ljudi pitaju kakav će biti kraj u knjigama. Isti kao u seriji? Ili različit? Pa, da. I ne. I da. I ne. I da. I ne. I da. Nemojte zaboraviti da ja radim u drugačijem mediju od Davida i Dana (scenaristi serije). Oni su na raspolaganju imali šest sati da nam prikažu završnu sezonu. A ja očekujem da moje poslednje dve knjige ispune 3000 stranica pre nego što sve završim. A, ako je potrebno još stranica, poglavlja i scena, dodaću ih.“
Tako je govorio Džordž.
Iz njegovih reči sam shvatio, da zbivanja u knjizi neće biti predstavljena onako smušeno, skraćeno i osakaćeno, kako je to urađeno u seriji. Pa ipak, još uvek mi ga je bilo žao. Ono njegovo besomučno ponavljanje „i da i ne, i da i ne“ shvatio sam kao odstupnicu, kao kupovinu vremena kojim želi da omekša gnev publike, a istovremeno da zadrži svoju viziju kraja, u kome je Deneris okončala kao led ledeni leš u kandžama Drogona.
Zatim je u oktobru, putem Digital Spy-a, usledilo novo objašnjenje. Džordž Martin je izjavio da serija nije verno prikazala dešavanja u knjigama, jer bi u tom slučaju trebalo da se snimi još pet sezona. Nakon te izjave mnogo toga je postalo jasnije, jer je tom prilikom Džordž Martin aludirao na studijske i mrežne pritiske, kao jedan od razloga zašto serija nije u potpunosti prikazala događaje, o kojima će on da piše u završnim delovima, čiji su naslovi „Vetrovi zime“ i „San o proleću“.
Tom izjavom je delimično opravdao scenariste serije, koji su, zbog spomenutog pritiska, u šest epizoda strpali događaje za koje je potrebno nekoliko sezona i koji će biti opisani na 3000 strana.
Pa ipak, razočarenje publike nije nestalo. Niti su čitaoci i gledaoci prestali da se pitaju da li će kraj u knjigama da bude isti kao u seriji.
Izgleda da je Džordž toga bio svestan.
Zbog toga je ovaj, meni još uvek najbolji pisac (iako je do zla boga spor %$#&&%$“), nedavno u nemačkom Weltu izjavio, da na kraju njegove knjige neće biti kopirano ono što je HBO prikazao.
„Ljudi znaju kakav će biti završetak, ali ne i kraj. Kreatori serije su me pretekli, a ja to nisam očekivao.“ Rekao je.
Za one koji znaju da čitaju i ono što nije napisano ovo je lepa vest. Završetak svi znamo. Martin je to lepo rekao. Deneris je mrtva, Bren je kralj, Sansa vlada severom, Arja otišla na zapad, a Džon je na zidu. Veće raspravlja o košnicama, medu i javnim kućama. To je završetak.
Međutim, ako je verovati Džordžu, niko ne zna kraj, već, ponavljam, samo završetak. A kraj, kako to sama reč kaže, dolazi na samom kraju. Dakle, nakon završetka. Što znači da postoji još nešto nakon one scene u seriji koju svi smatramo završnom.
Pitanje je, šta to postoji?
Možda bi odgovor na ovo pitanje trebalo da potražimo u drugim izvorima. Naime, poznato je da je snimljen alternativni kraj serije, što je potvrdio Kristofer Hivju (u seriji Tormund Giantsbane). Kristofer je izjavio da je drugačiji kraj snimljen da bi se ekipa, koja je radila seriju, zabavila.
U redu, Kristofere, neka bude tako. Ljudi se zabavljaju uz filmove, serije, knjige, hranu, piće, seks, fejsbuk, igrice i na bezbroj drugih načina. Zašto se onda neko ne bi zabavljao tako što će da snimi alternativni kraj visokobudžetne serije?
Međutim, jedan drugi izvor upućuje da alternativni kraj nije snimljen iz zabave, već je bio deo prvobitnog plana, a onda je naknadnom odlukom ta scena uklonjena.
Najpre o izvoru. U pitanju je DeepwoodMotte, anonimni učesnik Reddit foruma.
Znam da će čitaoci ovih redova biti razočarani ovim izvorom, jer na forumima svako može da piše šta želi. Na forumima nema sirotinje. Svi imaju jahte, kola, velike kuće, vile. Laže se na sve strane. Za sve pare, što bi se reklo.
Zašto bi smo, onda, verovali ovom… DeepwoodMotte?
Odgovor je jednostavan. DeepwoodMotte je unapred precizno opisao dešavanja i propuste u četvrtoj i petoj epizodi završne sezone, pre nego što su one emitovane. Njegova preciznost je bila takva, da je odmah bilo jasno da se radi o nekome ko ima pristup poverljivim HBO-ovim informacijama o seriji.
Naravno, njegovim objavama niko nije verovao. A onda su četvrta i peta epizoda prikazane. Ispostavilo se da su sve informacije, koje su potekle od DeepwoodMotte, u potpunosti tačne.
Potom, nakon što je Deneris mučki ubijena, DeepwoodMotte se ponovo javlja. Ovog puta sa informacijom da postoji završna scena, koja je bila predviđena prvobitnim planom, ali je zbog naknadne odluke isečena. Sećate se, da se serija završila razgovorom, koji članovi veća vode o medu, košnicama i javnim kućama? Po informacijama koje je DeepwoodMote dao, nakon te scene postoji još jedna, koja prikazuje Deneris.
Kako je to moguće?
Pre objašnjenja podsetiću na legendu koja se provlačila kroz seriju. Legenda je o Azor Ahai, heroju koji će se, po verovanju crvenih sveštenika, roditi usred dima i soli, da ispod zvezde koja krvari probudi zmajeve.
Melisandra, crvena sveštenica, veruje da je to Stanis. Međutim, kasnija dešavanja potvrđuju da Stanis nije Azor Ahai, heroj kome je suđeno da ljude povede u poslednji boj protiv tame. Mislim, čovek je poražen do nogu. Jeb’o takvog Azor Ahai-a.
Ali ako se vratimo u šestu sezonu, videćemo da se u njoj pojavljuje Kinvara. Ona je, takođe, crvena sveštenica u službi Gospodara svetlosti. Setićete se da su crveni sveštenici likovi koji tokom cele serije oživljavaju ljude, da bi ovi ispunili svoju sudbinu.
Za razliku od Melisandre, Kinvara je ubeđena da je Deneris pravi Azor Ahai. Zbog toga ona kaže Tirionu, da će širom Essosa (kontinent koji se nalazi istočno od Vesterosa) poslati svoje sveštenike i sveštenice, da pronesu glas o Deneris. Uz to, Kinvara kaže da dolazi iz Volantisa, koji se, takođe, nalazi na istoku.
Razgovor između nje i Tiriona prekida Varis.
U kasnijim dešavanjima u seriji Kinvare više nema. To je veoma neobično. Zbog toga se samo od sebe nameće pitanje, zašto se ona, uopšte, pojavila. Zašto njen lik postoji?
Zar nije neobično da se prikaže beznačajna scena sa njom, pogotovo u seriji u kojoj se štedi u tolikoj meri da se 3000 knjiških strana strpa i stisne u samo šest epizoda?
Evo zašto je lik Kinvare ubačen.
Nakon Denerisine smrti, zmaj Drogon je odleteo, noseći u kandžama njeno mrtvo telo. Kasnije, kada je u Vesterosu uspostavljena nova vlast, Brenovi savetnici su rekli da je Drogon poslednji put viđen da leti ka istoku, prema Volantisu. Dakle, prema gradu u kome živi Kinvara, crvena sveštenica Gospodara svetlosti, koja može da oživi mrtve i koja smatra da je Deneris Azor Ahai.
Iz navedenih informacija nije teško zaključiti da poslednja scena, ali ona koja je zaista poslednja, ona koja je predviđena prvobitnim planom, a potom uklonjena, prikazuje dolazak tj. donošenje mrtve Deneris u Volantis, da bi je crveni sveštenici oživeli.
Dakle, kakav bi kraj mogao da bude? Kakva je to scena, ona zaista poslednja, u kojoj se ona pojavljuje?
U seriji smo videli kako Melisandra oživljava Džona. Mrtav i beo, on leži na stolu. Ona mu pere krv sa tela. Potom se moli, a onda svi izlaze iz odaje i Džon ostaje sam. U jednom trenu on naglo otvara oči, dok mu se grudi u grcaju bore za prvi udah. Za prvi udisaj u životu, koji mu je vraćen.
I Džon je ponovo živ.
Ako želite da znate kakav je kraj u knjigama, umesto mrtvog Džona zamislite u Volantisu mrtvu Deneris. Umesto njegovih očiju, koje se nanovo oživljene naglo otvaraju, zamislite da se otvaraju njene oči.
I tu je Kraj.
Možda sam, iznoseći informacije o ovakvom kraju, napisao spojler. A možda nisam jer su mi izvori informacija netačni. Šta je istina, videćemo kada Džordž završi knjigu.
Do tada nam preostaje samo da ga psujemo. I, naravno, da ga poštujemo. Jer ostaje neosporna činjenica da je iz njegovog pera proistekao planetarni hit. I ostaje nam da se nadamo da nećemo dugo čekati da završi dve poslednje knjige iz serijala.
Mada, kada malo bolje razmislim, ova poslednja nada je uzaludna. Sve mi se čini da će se čekanje otegnuti u nedogled, jer je Džordž Martin aktivni član ekipe scenarista i savetnika,koji učestvuju u snimanju Kuće Zmaja, nove serije čija se radnja odvija tri stotine godina pre dešavanja koja smo gledali u Igri prestola. Premijerno prikazivanje serije „Kuća Zmaja“ najavljeno je za 2022. godinu. Dakle, tek za dve godine.
Tako je to sa Džordžom. Gde se on pojavi, stvari se ne odvijaju brzo. Ali su, barem, temeljne i dobre. Zbog njegovog učešća u snimanju, sa pravom se može pretpostaviti da će „Kuća zmaja“ postići slavu kakvu je nekada imala „Igra prestola“, kao što se, takođe, može pretpostaviti da poslednje dve knjige neće biti završene u skorije vreme.
Do tada, dok čekamo knjige, poručiću mu … Džordže, ti jedan %&#%$&/ koga decenijama %&#%$&/ čekam, i još ću u narednim %&#%$&/ godinama morati da %&#%$&/ čekam, da ti sve %&#%$&/
Eto. Nek’ sam mu rekao 🙂
A slobodno mu recite i vi. Neće nas čuti 🙂
