Nedavno objavljeni, treći po redu, roman pisca Nenada Mitrovića potvrdio je moju pretpostavku koju sam imao o autoru kada smo pre nepune dve godine prvi put kontaktirali. A moja pretpostavka, moj utisak o Mitroviću je bio da se radi o multižanrovskom piscu čija je inspiracija veća od okeana jer se ne vezuje za žanrove, istorijske epohe i teme.
Roman “Grotlo”, koji je nedavno objavljen, tu pretpostavku je potvrdio. Jer nakon prvog romana “Dan nulti”, koji se dešava u današnjici i koji žanrovski pripada kriminalističkom trileru, i nakon drugog romana “Hromi vuk” koji nas vodi u prošlost i u kome autor koketira sa fantastikom i misterijom dok oko nas neobičnim, jedinstvenim rečnikom stvara atmosferu jeze i misterije, Nenad nas u trećem romanu vodi u daleku budućnost, u jedan mračan postapokaliptični svet koji, zahvaljujući moćnicima, iz dana u dan ima sve više izgleda da postane naša realnost.
Hronike Helma: Poštovanje Nenade i hvala ti na ovoj prilici da se ponovo družimo. Naš prvi intervju smo imali krajem 2019. godine, u vreme kada je objavljen “Hromi vuk”. Tada si nas na neponovljivi način svojom knjigom poveo u prošlost. Takođe smo tada razmenili par reči i o tvom prvom romanu, kriminalističkom trileru “Dan Nulti”.
A sada, osamnaest meseci nakon našeg razgovora veliko mi je zadovoljstvo jer imam priliku da sa tobom razgovaram o tvojoj trećoj knjizi. Roman se zove “Grotlo” i ovog puta nas vodiš u daleku budućnost u uzbudljivu avanturu koja se dešava na prostoru istočne Srbije.
Da nam razgovor bude zanimljiviji, hajde da se igramo i da zamislimo jednu zaista fantastičnu stvar koja će nas, možda, nasmejati. Naime, radnja u tvom najnovijem romanu dešava se nakon globalne ekološke katastrofe. Pa hajde da zamislimo da smo svi, dakle čitaoci, ti i ja imali sklonište u podzemlju, negde na prostoru istočne Srbije. U tom skloništu smo svi bili u stanju hibernacije. Dok se odvijala katastrofa, mi smo bili u dubokom snu i prespavali smo sve događaje koji su prethodili dešavanjima u tvom najnovijem romanu. A onda, nakon dugo, dugo vremena, unapred programirani kompjuteri su nas probudili. Svi otvaramo oči nakon sna, neko je rukom posegnuo za cigaretama, neko za flašom viskija, kako to biva u američkim filmovima mada bi u našoj verziji to bila šljivovica, a onda svi dolazimo k’sebi. Opremamo se i krećemo ka površini, ka izlazu iz skloništa. Naravno, ti nas vodiš jer smo dospeli u svet koji si opisao u romanu “Grotlo”. I naposletku dolazimo do izlaza. Šta se nalazi pred nama ili drugim rečima, možeš li da nam opišeš svet koji si oživotvorio u svom najnovijem romanu?
Nenad Mitrović: Hvala na ovom fenomenalnom uvodu!
Svet koji ja zamišljam u Grotlu znatno se razlikuje od sadašnjeg i sasvim sam siguran da bi snažno šokirao bilo kog posetioca iz našeg doba. Na površini gotovo da nije moguće živeti pa bi nas, virtuelne posetioce budućnosti, prilikom izlaska iz skloništa savladali preovlađujući i nadasve mučni čulni utisci: nedovoljno kiseonika i opšti loši kvalitet vazduha koji se udiše, pomešan sa truležnim, gnjilavim isparenjima zakržljalog bilja i raspadnutih lešina mutiranih životinja. Kada bi nekim čudom došli do daha posetioci bi ostali zgranuti izmenjenim spektrom dnevne svetlosti i bojom Sunca koje dopire kroz guste, zloslutne zavese oblaka. Svetlost Sunca u svetu Grotla je oslabljena, posivela, prljavo zelena travestija blagorodnog žutog lumena koji pamtimo u ovom našem. To je posledica vekovnog zagađenja atmosfere i konstantnih isparenja koja se talože na donjim slojevima nebeskog pokrivača, stvarajući tako gasnu komoru koja satire život. Ako nevine i naivne posetioce budućnosti ovo ne natera da se vrate u sklonište i ispovrate sadržaje svojih želuca do iznemoglosti, to će sigurno učiniti jedna od nekoliko različitih vrsta strahotnih oluja koje će protutnjati površinom baš na onom mestu gde uplašene glave posetioca u neverici gvire ka nebu. Ne dala im Boginja da to bude zlopara, vrhovni uništitelj površine. U tom slučaju očekuje ih samo grozna smrt.
Hronike Helma: Veštinom iskusnog vodiča vodiš nas kroz novi, opustošeni svet koji si opisao u romanu “Grotlo”. U njemu više nema jelena. Nema lisica, vukova, zečeva. Nema šumskih i planinskih životinja koje su nama poznate. Jer došle su neke druge zveri i svaka ih je na svoj način pojela ili istrebila. Ali su zato tu gargovi, slepići, harasi… čudnovata stvorenja koja će hoditi stazama kojima danas hode ljudi i na koje mi sada, tokom ovog putovanja, možemo da naiđemo. Možeš li, bez spojlera, da nam kažeš nešto o stvorenjima sa kojima će u tvom romanu naši potomci morati da dele ovaj svet, kada već to mi nismo mogli sa ovim zverčicama koje su od Boga date?
Nenad Mitrović: S’ obzirom da se radnja Grotla uglavnom dešava na otvorenom, u izmenjenoj prirodi uništene planete, smatrao sam da mi je zadatak i obaveza da što vernije prikažem biljni i životinjski svet kroz prizmu i utiske glavnih likova. Flora i fauna Grotla dakle nije data tek kataloški i ukrasno, već utiče na radnju i determiniše postupke likova. Ono sa čime se družina Čistorođenih prvo susreće na svom putu jesu mnogonošci, mantikore i druge vrste zmijoskočica – genetski izmešane vrste i hibridi insekata i gmizavaca koji dobro uspevaju u bezvodnim jalovim dolinama.
Osim njih, uobičajena četvoronožna vrsta zveri kojih se ljudi budućnosti strašno boje jesu psoglavci ili kerberi, mutirani potomci psećih vrsta koji se zbog poremećaja svog naslednog materijala često pojavljuju sa znatnim telesnim anomalijama, poput viška udova ili nekoliko glava smeštenih na robusni mišićavi torzo. Psoglavci žive i love u čoporu i ne prezaju da napadnu odraslog čoveka te su stalna pretnja za putnike namernike.
Od većih životinjskih vrsta spomenuo bih gargove – masivne biljojedne vrste zveri koje mimikrijom tela opstaju u kamenitim brdskim krajevima i na površinskim rudnim kopovima.
Naravno, priča o Grotlu ne bi bila potpuna bez harasa, dominantne predatorske klase na površini Grotla i u samom Grotlu koji zapravo služe kao njegovi čuvari. To su leteće zveri koji osim snažnih udova, kandži i pedipalpa poseduju poseban organ, šaptalice, kojima mogu da deluju na um čoveka i time ga privremeno omame (hipnotišu). Sa harasima je povezana i misterija njihovog porekla, te glavni likovi romana i sami vremenom shvataju da nešto u vezi njih nije „sasvim prirodno“.
Zbog svega ovoga, izlazak iz skloništa na površinu nosi sa sobom veliki rizik jer su neke predatorske vrste aktivne noću a druge danju, što ne ostavlja mnogo vremena i prostora za ljude da otkrivaju i grade novu civilizaciju.
U pitanju spominješ i Slepiće ili Legrijane kako im je drugo ime u Grotlu. Slepići, iako u obličju zveri, zapravo su ljudskog porekla. Žive duboko u mračnim lagumima Bezdana, crnog naličja Grotla, ali o njima će čitaoci morati da saznaju više u samom romanu.
Hronike Helma: Nastavljamo naše putovanje. Proždrljiva stvorenja smo izbegli i danas niko nije na sebe preuzeo ulogu slatkog zalogaja. Stigli smo nadomak naselja… Ljudskog naselja. Pre nego što uđemo, možeš li da nam ga opišeš u kratkim crtama koje će nas zainteresovati za svet Grotla? Kakve su sada građevine? Da li se ljudi druže, kakve su im navike? Mi smo naše živote provodili u trci za novcem. Da li se, makar, to promenilo i na koje stvari je usmeren život ljudi u svetu Grotla?
Nenad Mitrović: Malobrojni ostaci čovečanstva na uništenoj planeti fokusirani su isključivo na preživljavanje, što ih ne čini mnogo drugačijim od životinja. Takav je slučaj i sa ljudima u okolini Grotla koji zbog svog specifičnog pejzaža i nekadašnje funkcije (rudnik i mega fabrika crvenog metala) predstavlja jedan zatvoren ekosistem. Radnja romana prati život jednog plemena Čistorođenih – većeg broja rodova i porodica onih ljudi koji su izbegli „prljanje“ naslednog materijala pa tako i dalje rađaju (koliko toliko) zdravu decu koja izrastaju u zdrave neoštećene jedinke. Oni žive slobodno i relativno složno u nekoj vrsti društva koje bi naizgled moglo da se opiše kao izborna klerikalna autokratija. Njihova tehologija je primitivna i poseduju tek delić znanja Drevnih (kako zovu nas, ljude starog doba pre „Velikog praska“ – kataklizmičnog događaja kojim je uništena planeta i od kojeg počinje novo doba). Veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi ima njihova vera, vera Čistorođenosti, koja propisuje kanone održavanja telesne, rodne i umne čistote, a čiji su sveštenici istovremeno i sudije i vlastodršci.
Čistorođeni su, međutim, društvo robovlasnika. Oni u svojoj blizini, u parijačkim donaseljima koja nalikuju vešto skrivenim zemunicama, drže hiljade slugu i robova, odabranih iz redova naroda „Ukaljanih“ jer jedino tako mogu da stvore dovoljno sredstava za život u uslovima koji ne pogoduju mnogo poljoprivredi niti bilo kom načinu za masovniju proizvodnju hrane.
„Ukaljani“ iz okoline Grotla mogu se podeliti na Valagulje – veći broj srodnih šumskih plemena i naroda koji žive u nepreglednim močvarama i zloparom izmenjenim šumama istoka. Valagulji su visoki ljudi blede puti koji pate od brojnih deformacija i mutacija, oslonjeni su na prirodu i mogu se posmatrati kao prirodni evolutivni razvoj ljudske rase na zagađenoj planeti. Njima suprostavljeni, Š’htaniji, jesu crnopurast narod patuljačkog rasta koji mahom živi na severozapadnom obodu Grotla i u svom radu i životu dosta koristi mašine i tehnologiju telesnih implanta i nadogradnje.
Čistorođeni i Ukaljani narodi oko Grotla međusobno ratuju ali se među svima njima javlja narastajuće shvatanje da takav način života nije dovoljan te da je saradnja jedini način na koji ujedinjeni ljudi mogu pobediti zla uništene planete i stvoriti neko novo (možda pravičnije?) društvo. Ujedinjenje svih naroda Grotla, koje se javlja kao lajtmotiv romana a sprovodi kroz kanone nove vere – Vere četiri lista – ne odgovara međutim tzv. „Volšebnicima“ koji se pojavljuju kao četvrti značajan politički entitet Grotla, ali čije poreklo i uloga nisu objašnjeni u romanu Grotlo (što nameće možda neki budući nastavak priče). Volšebnici su ljudi visoke tehnologije i razvoja, te od ostalih naroda površine kriju svoj identitet i koriste ih kao pione u nekoj svojoj višoj igri koju Čistorođeni i Ukaljani ne razumeju.
Hronike Helma: Naposletku ulazimo u naselje. Ljudi vide da smo stranci i okupljaju se oko nas. Tebe gledaju blagonaklono (ipak si ti tvorac ovog sveta 🙂 ) a mi dobijamo “popust” jer smo u tvom društvu pa su druželjubivi i prema nama. Među okupljenima se nalaze i glavni likovi “Grotla”. Pre nego što se rukujemo sa njima, ako taj običaj još uvek postoji, možeš li da nam kažeš par reči o likovima u Grotlu, tek da nas zainteresuješ za svet i dešavanja opisana u knjizi?
Nenad Mitrović: Ako bi ušli u jedno od naselja Čistorođenih verovatno nam se, nakon početnog nepoverenja domorodaca i privremenog utamničenja ne bi desilo ništa preterano loše 🙂 S’ obzirom da na svojoj koži ne nosimo tragove mutacija, jelte, smatrali bi nas nekim svojim daljim rođacima.
Sa druge strane, ako bi zalutali u neko od naselja Valagulja ili Š’htanija… e pa, u tom slučaju sudbina bi nam bila veoma neizvesna. Valagulji praktikuju žrtvovanje zarobljenih pripadnika Čistorođenih svojim šumskim varijantama psoglavaca – žderavcima, dok bi nas Š’htani verovatno prodali u roblje nekom drugom narodu kojima je potrebniji čist genetski materijal – kakvi su to spomenuti Legrijani iz Bezdana.
Pretpostavimo stoga da smo nekim čudom stigli do Nastambe 13, utvrde Čistorođenih u napuštenim tunelima i železničkoj stanici ruševnog grada Bora. Žitelji naselja u velikoj su pometnji. Zlehuda priroda zlopare uspela je da nađe put i do njihove hrane kroz podzemne tokove voda. Zbog toga među okupljenim ljudima ima puno bolesnih. Videli bi da se priprema ekspedicija sa ciljem pronalaženja leka za obolele. Jedini delotvorni lek za zloparu, za koji Čistorođeni znaju, pravi se od veoma retke i skupocene biljke bogunje ili krvotravice pa ih put mora odvesti na sever prema Majdanu. Tamo žive nadaleko poznati šamani i iscelitelji.
U takvoj situaciji možda bi uspeli da upoznamo i glavne likove romana, pripadnike družine odabranih koji kreću na opasan put. Vođa družine je Kalina, žena u starijim iskusnim godinama koja se već puno puta dokazala kao uspešni šunjač. Njoj društvo prave Glaum – poluukaljani grbavac zajedljive i šaljive naravi, Radunas – plećati snažni muškarac teških udova koji je usled teške povrede u detinjstvu ostao bez sposobnosti govora, Stribor – dvadesetoletni trkač i borac koji zna da rukuje vatrenim oružjem i Samir, pogureni Š’htani sa izraženim rustijima – zloparnim kljovama, koji je od ratnog zarobljenika postao lični Kalinin sluga (a možda i nešto više od toga?). Ne zaboravimo naravno i Nenada, takođe dvadesetogodišnjaka, slabog tela ali radoznalog i otvorenog uma. Nenad strašno zazire od odlaska u Grotlo ali ima jedan skriveni motiv zbog kojeg postaje član ekspedicije, motiv koji ga tera dalje uprkos silnim strahovima. Taj motiv je želja da pronađe svoju izgubljenu ljubav Meonu, ćerku pravodršca Grozdana. Meona je nekoliko nedelja pre dešavanja iz romana misteriozno nestala iz naselja i od tada joj se gubi svaki trag. Nenada izjeda i ubija iznutra to što ne zna šta se Meoni desilo i zašto je ostavila njega i sve svoje prijatelje i rođake i otišla u sigurnu smrt.
Ako bi se, iz nekih naših razloga, pridružili članovima ove hrabre družine, saznali bi da su oni vrlo brzo nakon ulaska u Grotlo dobili i pojačanje u vidu dve Glire, Lijanu i Leanu, pripadnice šumskog naroda, koje se pokazuju kao veoma vešte i časne šunjačice, čija će pomoć družini biti neizmerna u ispunjenju svoje misije i preživljavanju u negostoljubivoj prirodi Grotla.
Da li će družina zaista i uspeti da preživi i pronađe lek za svoju sabraću, kakva ih čudesa i užasi očekuju, kakva je sudbina Nenadove ljubavi Meone, da li će se robovi pobuniti protiv svojih vlasnika, ko su misteriozni Volšebnici i kakva je opšta sudbina ljudske rase u Grotlu kao i na čitavoj površini uništene planete, na sva ta pitanja, a na i još neka nova i još uzbudljivija, naći ćete svoj odgovor u romanu Grotlo.
Hronike Helma: Grotlo može da se naruči online na
http://nenadmitrovic.rs/kontakt/
https://www.delfi.rs/knjige/169329_grotlo_knjiga_delfi_knjizare.html
https://www.korisnaknjiga.com/grotlo-naslov-195590
Za čitaoce u Austriji i Nemačkoj knjiga je dostupna na linku izdavačke kuće AT koja objavljuje i vrši prodaju knjiga na nemačkom govornom području
Na ovom spisku linkova namerno sam na prvom mestu stavio tvoj sajt, jer se na njemu, osim što može da posluži za kupovinu, može pronaći mnogo zanimljivih tekstova. Tu su stranice „predstavljamo autora“, „recenzije“, „galerija“… a one su samo deo ponude. Ovaj uvod je vezan za sledeće pitanje a ono se odnosi na mogućnost afirmacije pisaca. Kakva su tvoja iskustva sa afirmacijom putem sajta i da li preporučuješ kolegama, drugim piscima, da imaju sopstveni sajt?
Nenad Mitrović: Svaki vid reklamiranja i prezentacije svoga lika i dela je suštinski važan, gotovo neprocenjivo bitan za mlade i nove pisce, pisce početnike, one koji još uvek nisu stigli da se afirmišu, dođu do većeg broja čitalaca ili potpišu ugovor sa nekom od većih izdavačkih kuća. Internet sajt, stranica, portal, nazovimo ga kako hoćemo, je u tom smislu veoma koristan jer na celovit način, prilagođen samom autoru, može da predstavi njegova dela, ali i mnogo više od toga, njegova razmišljanja, komunikaciju sa čitaocima, utiske o drugim delima, pročitanim knjigama… Rekao bih da pored toga internet sajt autora pokazuje i izvesnu dozu ozbiljnosti i namere pisca da istraje u „vidokrugu“ čitalačke publike ali i na tržištu. Sajt svakako omogućava i direktnu prodaju romana što se u nekim situacijama pokazuje kao jedini način distribucije. Zbog svega nabrojanog smatram da je sajt nezaobilazna alatka u promociji svakog pisca, i većina autora to zapravo već i sama zna i održava (u većoj ili manjoj meri, više ili manje uspešno) neki vid prezentacije na internetu, bilo da je to klasični sajt, neki blog ili samo profil na nekoj od društvenih mreža.
Iskoristio bih i ovu priliku da ukažem na velike probleme i teškoće koje očekuju svakog mladog i neafirmisanog pisca, a to su pre svih neuređeno tržište izdavaštva, monopol na tržištu od strane jednog velikog izdavača i distributera, kao i praktična nemogućnost objavljivanja dela bez ulaganja sopstvenog novca. Onaj koji nije spreman da se uhvati u koštac sa ovim izazovima najbolje je i da ne pokušava da objavi knjigu (onu svoju „super knjigu“ na koju je toliko ponosan 🙂 ) jer će osim gubitka novca (koji je praktično neizbežan) izgubiti i živce, ideale i volju za daljim pisanjem. U čemu dakle danas jedan pisac početnik može pronaći satisfakciju? Pa pre svega u samom pisanju. Pisanje samo po sebi mora biti dovoljno ispunjavajuća, ugodna i navlačuća aktivnost, ona koja stvara rutinu i naviku, da bi „pisac“ istrajao. Sve ostalo je samo moguća a nikako i obavezna nadogradnja – saradnja sa izdavačkim kućama (što je veliki pain in the ass i maltene prljava rabota), objavljivanje i promocija knjige… sve to dođe kasnije kad se kockice slože i čovek shvati da uživa u samom pisanju. E sad, da sam i ja lično imao ovakvo znanje i iskustvo pre pisanja prvog romana i javljanja želje da to napisano podelim sa čitaocima, verovatno se ne bi tako lako usudio na brzopleto objavljivanje 🙂
Za kraj bih rekao da je pisanje (pored čitanja svakako) i dalje moja velika ljubav, te da mi je želja da tehnički i idejno napredujem iz romana u roman, a da li će čitaoci uspeti (ili uopšte imati prilike) da uoče i prepoznaju neki eventualni kvalitet u mojim delima, ostavićemo budućnosti da pokaže. Vreme je jedini i pravi test vrednosti pisane reči, i time moraju da se vode svi pisci početnici.
Hronike Helma: Teme o kojima pišeš su veoma raznovrsne i verujem da čitaoci osećaju jedvačekanje na tvoj sledeći roman iako je “Grotlo” nedavno objavljen. Pisci moraju da pišu pa te neću pitati da li sada radiš na nekom rukopisu već ću te zamoliti da nam kažeš par reči o sledećoj knjizi koju ćeš objaviti?
Nenad Mitrović: Sledeći roman će biti svojevrsni prethodnik Dana nultog i zvaće se Kćer Bogumila. Baviće se još jednim stravičnim slučajem zločina u našoj prestonici na kojem radi inspektor Žarko. Ovoga puta u pitanju je otmica i nestanak predškolske dece. U svojoj suštini biće to dakle mračni krimi triler. Ali… obzirom da sam u međuvremenu dosta eksperimentisao sa fantastikom, prosto nisam mogao da odolim i da ovoga puta roman ne začinim onostranim, fantastičnim, mitološkim, pa će tako pored glavne radnje čitaoci imati priliku da prate razvoj teme srednjovekovne sekte Bogumila i mešanje jednog sveta užasavajućih aštaja (demona noći iz islamske tradicije) sa našim, ovopostojećim, a sve na tlu srednjevekovne Bosne, kao i današnje federacije BiH. Može se reći da će po stilu to dakle biti mešavina moja prva dva romana, a po količini fantastike i mašte približavati čak i Grotlu. Ono što ja već sada mogu da primetim, iz jedne udaljene objektivne perspektive, je da će Kćer Bogumila biti moj daleko najkompleksniji i literarno najkvalitetniji roman koji sam napisao, te da će osim uživanja u krajnje napetoj krimi radnji čitaoci moći da nauče i dosta o našoj prošlosti i nekim aspektima vere i kulture (naročito one mešane, bošnjačke) koju nisu mogli da nauče u školi.
Taj budući roman, ako se ikada bude našao pred čitaocima, preporučiću pre svega ljubiteljima horor-trilera, ali i fantastike u stilu Stivena Kinga ili Klajva Barkera. Osim spomenutih pisaca ključni uticaj na pisanje Kćeri Bogumila imali su podjednako Lavkraft kao i moderni skandinavski pisci trilera – Erik Aksl Sund, Stig Laršon i nezaobilazni Ju Nezbe.
Hronike Helma: Roman “Grotlo” je objavljen pod okriljem Slovenskog slova. Kakvo je iskustvo sa izdavačem?
Nenad Mitrović: Iskustvo sa Slovenskom slovom je za sada veoma pozitivno, i imam sve reči hvale za dvojac Todorovića, Janju i Dušana, sa kojima komuniciram i sarađujem. Da malo uputimo čitaoce koji možda nisu čuli za ovu relativno mladu ali veoma perspektivnu izdavačku kuću. Slovensko Slovo zapravo funkcioniše kao književno društvo i nalazi se na Vračaru, blizu Hrama svetog Save. Njihov fokus na početku rada bio je na duhovnoj i verskoj literaturi da bi se vrlo brzo diversifikovali i na različite žanrove beletristike kroz različite edicije poput Edicije Savremeni u okviru koje je objavljen i moj roman “Grotlo”, ali i druge aktuelne knjige kao što su zbirka horor priča “Besan”, i recimo “Grumen podno Prokletija” od somborskog pisca Borislava Kosanovića.
Ono što je meni bilo bitno jeste da ne objavim roman za nazovi izdavačku kuću koja će se maltene potruditi samo oko CIP-a i ISBN-a i naštancati više stotina naslova godišnje, a da se pritom oko nijednog od autora ne angažuje niti zainteresuje oko promocije ili „poguravanja“ izdatih dela (kao što mi je bilo većinsko iskustvo sa prethodnim izdavačima). Želeo sam prisniji odnos gde bi se moje potrebe i ideje uzele u obzir, a sve sa ciljem da čitaoci dobiju što kvalitetnije delo.
Još jednom, izdavač Slovensko slovo za sada ispunjava sva moja očekivanja, te mogu vrlo lako percipirati i neku našu buduću saradnju (sve opet zaviseći od „uspeha“ Grotla“. Morao bih posebno da spomenem i pohvalim Dušana Todorovića koji je vanserijski grafičar i čija idejna rešenja korica zaista unapređuju konačni proizvod. Nadam se da je Grotlo jedan od svetlijih primera izuzetne percepcije želje autora u formiranju korica.
Kada već govorimo o izdavaču, pravo vreme je i da najavim premijernu promociju romana Grotlo o kojoj će biti blagovremenog obaveštenja! Svi zainteresovani će moći da nam se pridruže i budu naši gosti, a ja vam obećavam da će tom prilikom čuti svašta zanimljivo o gradu Boru, rudarskom kompleksu RTB-a i (crnoj) budućnosti koja nas očekuje ako ne promenimo našu ekološku svest. Naravno, biće dovoljno zanimljive priče i o svim „fantastičnim“ aspektima Grotla, kao što su ovi koje spominjemo u razgovoru.
Hronike Helma: Maločas smo spomenuli i tvoja prethodna dva romana “Dan nulti” i “Hromi vuk”. Oni, kao i “Grotlo”, takođe se mogu naručiti kod tebe. Osim na tvom sajtu, čitaoci mogu da poruče knjige i na tvom profilu na društvenoj mreži
https://www.facebook.com/nele.mitar
i tada je knjiga sa posvetom autora.
Šta danas rade ”Dan nulti” i “Hromi vuk”?
Nenad Mitrović: Moja dva prethodna romana sada se šlepaju uz “Grotlo” 🙂 To je i normalno jer noviteti uvek imaju prvenstvo, ponajviše u promociji. Uz redovnu prodaju Grotla bude i poneka prodaja Dana nultog ili Hromog vuka, a naravno kao autor najviše se obradujem kada se kupci odluče na kupovinu kompleta. Ako pričamo idejno i tematski, voleo bih jednog dana da uradim i treće izdanje Dana nultog jer i dalje ima mesta da se taj roman usavrši zbog same činjenice da sam ga objavio kada sam imao dosta manje iskustva i veštine u nekim finalnim fazama sređivanja teksta za koje sada znam da su presudno bitne. Tu govorim pre svega o trećoj i četvrtoj ruci iščitavanja, razgovora sa test-čitaocima, korekturi i redakcijskom poslu.
Što se tiče Hromog vuka imam naravno veoma elaborirane a delimično i ispisane ideje za nastavak/nastavke, ali će to morati da sačeka dok neke moje aktuelnije ideje ne budu dovršene. Imam utisak pored toga da su se čitaoci zasitili epske fantastike zasnovane na slovenskoj mitologiji iako Hromi vuk zapravo slovenski mitos koristi tek kao lajtmotiv dok je glavni naglasak na mračnoj triler priči.
Hronike Helma: Koju knjigu bi voleo da proživiš?
Nenad Mitrović: U smislu da budem jedan od aktera romana? Možda glavni lik? 🙂 Hmm, još jedno veoma zahtevno pitanje koje tera na razmišljanje… Onda svakako otpadaju horori i trileri, tu bi mi život visio o koncu 🙂 Paa, obzirom da trenutno čitam dosta naučne fantastike svakako bih rado proživeo neki od SF klasika kakav je recimo “Rama” od Artura Klarka, “Eon” od Grega Bera, “Kontakt” od Karla Sagana ili pak savremenije “Prostanstvo” od Džejmsa Korija. Susret sa naprednom vanzemaljskom civilizacijom je uzbudljivo samo po sebi a odlazak u svemir ili izmaštane svetove spomenutih knjiga bilo bi sasvim sigurno life changing iskustvo. To je svakako i tema koju ću obraditi u nekom od svojih budućih romana.
Ako bih već morao da budem skromniji i realnii, recimo da odaberem nekog domaćeg pisca i knjigu, iz prve mogu da se setim sada već zaboravljene (a verovatno nikad ni toliko poznate) knjižice „Nećemo o politici“ Branka Dimitrijevića. Uživanje u beogradskim kafanama krajem osamdesetih, u vreme kada je život bio daleko opušteniji i podnošljiviji, veoma bi mi prijao 🙂
Hronike Helma: Nenade, hvala ti na lepom razgovoru. Želim ti mnogo uspeha u pisanju i nadam se da ćemo ubrzo imati priliku da uživamo u novoj knjizi. Jer kada je nešto dobro, onda toga nikada nije previše.
Nenad Mitrović: Hvala i tebi na ovoj izvanrednoj prilici da kažem puno toga detaljnije o romanu, a pre svega na sjajnoj ideji vođenja ovog virtuelnog razgovora koji me je iznova naterao na kreativno promišljanje tema iz Grotla.
Srdačan pozdrav svim čitaocima!
